Vlast i opozicija nameravaju da promene izborni sistem u Rusiji

Prvi put u toku poslednje decenije izbori za predsednika Rusije 4. marta biće održani na fonu najvećih mitinga. Izgleda da se između vlasti i opozicije razvija takmičenje u pogledu „masovnosti podrške“.

Velike mitinge za 4. februar pripremaju vlasti i opozicija. Pristalice predsedničkog kandidata Vladimira Putina okupiće se bliže Kremlju, najverovatnije na Crvenom trgu, pri čemu će slične akcije biti održane i u regionima. U međuvremenu su organizatori još jednog u nizu mitinga opozicije „Za poštene izbore“ s vladom grada Moskve usaglasili maršrutu procesije za 4. februar. U organizacionom komitetu akcije „Za poštene izbore“ već su date izjave da se namera vlasti da se na miting u centru Moskve izvedu pristalice Vladimira Putina na dan procesije „nezadovoljnih“ može oceniti kao pokušaj provokacije građanskih sukoba. Uostalom, samo javnim akcijama se glavni problem – kako vratiti poverenje ljudi u izborni sistem zemlje – ne može rešiti. I vlast to shvata. Treba pooštriti krivično kažnjavanje zbog falsifikacije, dati posmatračima više prava, a zapisnike o rezultatima glasanja učiniti dostupnima za sve. Jednom rečju, treba kardinalno menjati izborni sistem. Tako smatraju predstavnici svih političkih partija zastupljenih u Državnoj dumi. Svoje predloge o tome kako povratiti poverenje društva razmenili su u toku debata „Pošteni izbori – otvorena tribina“. Ovakva akcija se u novijoj istoriji Rusije organizuje prvi put. Otvorena tribina po zamisli organizatora predstavlja forum ljudi kojima je stalo do izbornog procesa, dakle, i do sudbine zemlje. Iz toga proističe složen, ali ostvariv zadatak, da u Rusiji zavlada evropska tradicija kad posle svakih izbora nepomirljivi suparnici ne bacaju jedni drugima u lice sve moguće optužbe, već čestitaju pobedu ili iskreno žale kad kandidat ne postigne pobedu, kaže potpredsednik Državne dume, član stranke „Jedinstvena Rusija“ Oleg Morozov.

Želimo da svi građani, sve političke snage imaju pravo kontrole ovih izbora. I da usled toga imamo delatan politički sistem koji se razvija u skldu s normama demokratije.

Kako ističu sociolozi, odnos društva prema izborima, a što je glavno – rejting predsedničkih kandidata se značajno promenio s približavanjem 4. marta. Anketa „Levada-centra“: za Vladimira Putina je spremno da glasa 37% birača, stručnjaci Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (SCPJM) i Fonda za javno mnjenje (FJM) njegove šanse ocenjuju kao mnogo veće. Po njihovim podacima, za Putina je spremno da glasa 52%, odnosno 45% stanovnika Rusije. Međutim, kako izjavljuju sami sociolozi, u tome nema ničeg čudnog, jednostavno, oni koriste različite metode za izračunavanje. Ujedno, kako pokazuju istraživanja SCPJM oko jedne trećine građana koji imaju pravo glasa smatraju da se izbori sprovode nepošteno. Ova cifra je, naglasili su učesnici u debati, velika, i ponudili su svoje recepte za ozdravljenje izbornog sistema.

Prvi je svoje viđenje problema, po tradiciji iz Dume, izložio glavni komunista Rusije Genadije Zjuganov. Naša stranka je pripremila nekoliko nacrta zakona, oni su već predati Državnoj dumi, rekao je:

Pre svega, krađu glasova, dopisivanje i nameštanje, treba smatrati za krivičo delo s otežavajućim okolnostima. Za to treba kažnjavati teškim kaznama zatvora, uključujući i konfiskaciju imovine. Glavno pitanje je formiranje izbornih komisija. Treba da u komisijama budu po tri predstavnika svake parlamentarne stranke.

Za njim je s kritikom izbornog zakonodavstva nastupio ekscentrični lider liberal-demokrata Vladimir Žirinovski.

Nikakvo glasanje pre roka. Nikakvo glasanje kod kuće. Nikakvi taloni koji se mogu otcepiti. Čovek na izbore dolazi lično, niko nema prava da se potpisuje umesto njega. Potrebne su providne kutije. Web-kamere se već montiraju, a za kutije, kažu, nema para. Zasad će samo deo kutija biti providne, a kasnije će ih biti još. Krajem veka postaviće kutije kad svi budu glasali od kuće preko interneta i telefonom.

A lider stranke „Pravedna Rusija“ je predložio čak da se promeni ustav. Sergej Mironov smatra da čovek koji se nalazi na dužnosti predsednika Rusije može imati najviše dva mandata i to ne „odjednom“ nego uopšte. I naravno, u biračke listiće treba vratiti rubriku „protiv svih“. A rukovodilac frakcije „Jedinstvena Rusija“ Andrej Vorobjov predlaže da se posmatračima izbora daju veća prava.

Posmatrači treba da imaju pravo da prisustvuju prebrojavanju glasova. Što se tiče završnih zapisnika, po završetku glasanja, donošenju zaključaka, zapisnik treba da bude istaknut – na sajt ili na oglasnu tablu, ali treba da bude dostupan svima.

U Rusiji kako domaći, tako i inostrani posmatrači, za razliku od mnogih drugih zemalja, imaju jednaka prava. Mnogobrojne misije međunarodnih stručnjaka očekuju se i na predstojećim predsedničkim izborima. Kao jedna od prvih doputovaće delegacija Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. Po mišljenju šefa misije posmatrača PSSE Tinija Koksa, demokratske promene u Rusiji su u toku. Političar je pozdravio inicijativu ruskih vlasti za pojednostavljenje registracije političkih stranaka, uvođenje vido posmatranja u izbornim jedinicama i montiranje providnih kutija.