Kako suzbiti belu kugu

Natalitet u krilu srpskog naroda opada već od kraja prošlog veka, no nakon Drugog svetskog rata nastao je pravi demografski sunovrat. Pri

analizi uzroka osipanja srpskog naroda  ne smeju se prevideti istorijske okolnosti na koje on uglavnom nije mogao uticati. Osipanje, pa i zatiranje, srpskog naroda, u prvom redu proizašlo je iz tragike njegovog bitisanja, iz agresija koje su prema njemu činile moćnije sile.  Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila brojno veliku i fizički i mentalno najvredniju  živu silu – čak trećinu svojeg stanovništva, a od toga 59 odsto muških glava. To su kataklizmični gubici, pogotovo kada je reč o malobrojnom narodu kao što je srpski.

Pohod bele kuge  uslovili su i psihološki, moralni i duhovni činioci.  Reč je, kod jednog dela srpske populacije o izvesnim rđavim stranama mentaliteta, padu morala, zanemarivanje mudrosti življenja, oslabljenom instinktu samoodržanja, a osobito nerazvijenoj kolektivnoj samosvesti. 

Koliko je složeno pitanje  psiholoških činilaca, pokazuje i to da dva suprotna osećanja izazivaju  opadanje nataliteta: nedostatak ljubavi za decu (što može biti povezano sa egoističkom crtom u karakteru, ili težnjom za što lagodnijim životom, sa što manje obaveza), i preterana ljubav prema detetu.  Naime, u ovom drugom slučaju, reč je o uverenju ne malog broja roditelja da jedinčetu mogu mnogo više da pruže nego brojnom potomstvu, kao i da su prednosti tročlane porodice što roditelji mogu mnogo više da se bave svojim detetom (pa su interpersonalni odnosi  u porodici mnogo kvalitetniji, nego u porodici sa više dece). Roditelji se rukovode i sledećim shvatanjima «ako sam ja oskudevao, moje dete mora da ima sve», i  «ako sam se ja mučio, moje dete ne sme da se muči». Ovakvi stavovi roditelja su pogrešni, jer preterana briga o detetu i prezaštićenost formiraju razmažene, raznežene i inertne ličnosti. I upravo zbog razmaženosti i čak opadanja izvesnih vitalnih osobina kod jednog broja jedinčadi, ona su više sklona usamljenosti, to jest manje se venčavaju; a kada zasnuju bračnu zajednicu, najčešće teško se odlučuju za rađanje više dece.

Ipak, kada je reč o širim slojevima stanovništva, oni se mogu najefikasnije podstaći na rađanje dece, merama materijalne prirode.  Mi ćemo ovde istaći neke od takvih pretežno ekonomskih podsticaja za porast rađanja:

• Pomoć mladima, posebno bračnim parovima, a najprioritenije roditeljima sa više dece pri zapošljavanju;
• Odobravalje kredita bračnim parovima, a prioritetno onima koji su formirali porodicu za rešavanje stambenih problema;
• Omogućavanje majkama sa dvoje i više dece da rade samo polovinu radnog vremena;
• Treba istaći da, uprkos tome što nemamo celovitu populacionu politiku, naše zakonodavstvo u nekim vidovima je veoma progresivno; tako majke u Srbiji imaju pravo na porodiljsko odsustvo koje je dva puta duže  nego u Slovačkoj, Mađarskoj, Češkoj, a čak tri puta duže nego odsustvo majki u Austriji, Francuskoj, Norveškoj, Grčkoj.
• Neosporni značaj imaju sve mere za jačanje ekonomske osnove porodice. Istina, danas su veoma ograničene mogućnosti države za stvaranje tih ekonomskih osnova,  zbog ozbiljnih ekonomskih teškoća sa kojima se suočava naša država.  Stoga je jedino realno zalagati se za maksimalna socijalna davanja ( odnosno, mere za jačanje ekonomske osnove porodice), sa stanovišta ekonomskih mogućnosti zemlje, a prioritetno bi se povećala sa oporavkom naše privrede.

Načelno, ključna mera bi bili adekvatni dečiji dodaci čiji bi iznos pokrio najnužnije troškove izdržavanja  deteta.  Kao druge podsticajne mere ističemo: širenje mreže obdaništa, kao i omogućavanje roditeljima da ih iskoriste pod optimalno povoljnim  finansijskim uslovima;  povećati sadašnju jednokratnu finansijsku pomoć za novorođeno dete, što je inače mera koja se u Francuskoj primenjuje; pomoć , ne samo mladim bračnim parovima da reše stambeni problem, kako se to čini u Holandiji, već i  prioritetna pomoć porodicama sa više dece da reše stambeni problem;   optimalno niske cene dečje odeće i obuće itd.  

Ove mere primenjivale bi se u skladu sa ekonomskim mogućnostima zajednice, pa bi se njihova skala neprekidno proširivala.  Preduzeti oporezivanje neoženjenih muškaraca.
Revitalizacijom sela – privrednom, socijalnom, kulturnom, ali i edukativnim, vaspitnopropagandnim merama zadržati sadašnju populaciju na selu. I sa ekonomskog i sa demografskog stanovišta, najracionalnije je raspoloživa sredstva usmeriti na obnovu sela i razvoj raznovrsnih vidova poljoprivredne proizvodnje. Selo je tradicionalno bilo naš glavni demografski izvor, a uostalom, u razvoju agrokompleksa mi imamo značajne komparativne prednosti.  Treba podizati farme i minifarme u selima, i to monokulturne farme, za peradarstvo, ribarstvo,  određenu vrstu stočarstva – mislimo na razvoj ovčarstva, svinjogojstva, tova junadi i drugo, već prema prirodnim uslovima. Država bi putem  atraktivnih programa i finansijskom podrškom trebala da podstakne  i pomogne  privređivanje onih koji se vraćaju na selo i u drugim specifičnim oblastima za koje postoje potencijalne mogućnosti i izgledi obezbeđenja egzistencije (poput voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, pečuraka itd.). Posebno treba pomoći onima koji će se naseliti po selima da se nastane u mnogobrojnim praznim kućama, da ožive zamrla domaćinstva. Trebalo bi razmotriti i sledeće mogućnosti: da država preuzme te prazne kuće, a njihovim vlasnicima izda obveznice koje bi bile naplative, kada sa budućim privrednim oporavkom država bude u mogućnosti da to učini. Zatim, da se povratnicima  odobravaju krediti za nabavku poljoprivrednih mašina i zdrave proizvodne programe, koji bi se otpisivali za trećinu, za svako novorođeno dete (te bi ,dakle, bili potpuno otpisani roditeljima sa troje dece).

Program mera na medicinskom planu, u prvom redu obuhvata:

• mere za suzbijanje steriliteta,
• mere da bi se suzbila izuzetno visoka stopa abortusa; pored propagandnih i vaspitnih mera razmotriti i druge mere (mislimo na  ograničavanje sadašnjih liberalnih uslova abortusa), barem za određeno vreme, dok se situacija u pogledu nataliteta ne poboljša;
• mere za suzbijanje bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam, pušenje).

Veoma bi bila poželjna najšira vaspitno-propagandna akcija:

• obavestiti najšire slojeve stanovništva i u gradu i na selu, o nepovoljnoj situaciji nataliteta kod nas, te da to neposredno ugrožava perspektive razvoja, obnovu radnog i odbrambenog kontingenta pa i sam opstanak naroda.
• Ohrabriti ljude, učvrstiti samopouzdanje, veru da je demografski oporavak moguć, a time i opstanak nacije.
• Prosvetne institucije, mediji, crkva, udruženja i te kako bi mogli da doprinesu da svaki pojedinac, svaki mladi bračni par sve učine da dođe do preokreta od sistema jednog deteta ka formiranju porodice sa više dece, kao uslov opstanka zajednice.

Težište vaspitno-propagandne aktivnosti treba da bude među mladim naraštajem i to već od osnovne škole.  Sociolozi, demografi, lekari trebalo bi da krenu u škole, na fakultete, u sela i da putem pogodnih predavanja upoznaju mlade sa osnovnim obeležjima naše demografske krize i putevima njenog prevladavanja. Predlažemo da se u tu svrhu koriste i prikladni filmovi, da se širom republike dele brošure mladima, da se u školama formiraju društva za propagandu nataliteta.

Zalažemo se za takvu nastavu etike i to od prvog razreda osnovne škole, pretežno zasnovane na primerima iz života, kako bi se mladi naraštaj naučio lepom ponašanju, bračnom, porodičnom, radnom i poslovnom moralu.

Neophodna je reafirmacija porodice. Skladna porodica i visok bračni i porodični moral oslonac su borbe za porast rađanja. Samo porodica u kojoj je visok moral može da opstane i obezbedi vitalno potomstvo, formiranje jakih i uravnoteženih ličnosti koje su marljive, koje se uzajamno poštuju, pomažu, zadovoljne su sa malim. Što je više takvih ljudi zdravog duha, moćnije će biti i snage zajednice pa i njena sposobnost da obezbedi adekvatnu humanu reprodukciju.

Neophodna je stalna briga za pravilno vaspitanje-porodično, školsko, socijalno, dece i omladine. To je jedan od elementarnih  uslova za uspešnu borbu protiv bele kuge. Uporno i smišljeno voditi borbu za suzbijanje izvesnih devijacija kod jednog dela mladih – vaspitne zapuštenosti i delikvencije, toksikomanija (pušenja, alkoholizma, narkomanije), kao i nove pošasti – side.

Poboljšanje pravog vaspitanja i obrazovanja da bi se mladi formirali u zdrave ličnosti, kako u fizičkom, tako i u psihičkom i etičkom pogledu može se postići kroz škole, nastavom koja se bavi pitanjima morala, tradicije i vrednosti našeg društva, pravilnim korišćenjem slobodnog vremena ( kroz sportske, kulturne i druge aktivnosti). Samo takve ličnosti mogu na pravi način preuzeti bračne i porodične dužnosti,  i svojim potomcima osigurati srećno detinjstvo.

Neophodno je stvarati društvenu klimu, kako bi se podržale, intenzivirale, sve one akcije i inicijative ustanova, preduzeća, udruženja, organizacija, medija, grupa građana koje doprinose borbi za porast rađanja.

Ma koliko značajna, samo društvena klima nije dovoljna. Da navedene akcije ne bi ostale pojedinačni primeri, potrebno je da se smišljeno i organizaciono podrže na nivou zajednice, odnosno države.

Svakako da su potrebna i da su dragocena nova naučna istraživanja demografskog problema u Srbiji, no ona treba da idu svojim tokom.  Danas težište treba da bude: prvo, na praktičnim merama za podsticanje nataliteta nadležnih činilaca i institucija i to, u okviru sveobuhvatnog programa u mnogim oblastima, drugo,  na najširoj vaspitno-propagandnoj akciji.