Ozakonjeni genocid

Posle Nacionalnog sabora, nacrt zakona o uvođenju krivične odgovornosti za poricanje genocida Jermena u Osmanskoj imperiji odobrio je gornji dom francuskog parlamenta – Senat. Sada će dokument otići na potpis predsedniku Nikoli Sarkoziju. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Mada je raspored snaga u francuskom parlamentu učinio usvajanje zakona u Senatu faktički predodređenim, određena intriga ostala je sve do samog glasanja. Bez obzira na to što su i vladajući Savez za narodni pokret i opozicioni socijalisti u većini podržavali nacrt zakona, niz francuskih političara nije krio svoj skeptički odnos prema dokumentu. Na primer, ministar inostranih poslova Alen Žipe smatrao je da je potrebno da izjavi kako se zakon donosi „neblagovremeno“.

Sumnje ministra inostranih poslova dobro su razumljive. Odobrenje nacrta zakona u Nacionalnom saboru Francuske u decembru 2011. godine dovelo je do ozbiljnog pogoršanja odnosa Francuske i Turske. Turske vlasti osporavaju kako broj žrtava koji navode jermenski izvori – milion i po ljudi – tako i tumačenje ovih događaja kao genocida. Prema zvaničnoj turskoj istoriografiji, 1915-16. godine oko pola miliona Jermena Osmanske imperije bile su žrtve borbenih dejstava, osvete lokalnog stanovništva zbog podrške ruskoj armiji, kao i užasnih uslova ratnog doba.

Uoči aktualnog glasanja u Senatu Erdogan je podsetio na princpijelni stav svoje zemlje po pitanju genocida Jermena i pripretio je Parizu novim odgovornim merama, obećavši između ostalog da više neće stupiti na francusko tle.

Istorija je puna krvavih međunarodnih i međunacionalnih konflikata, koji lako mogu biti iskorišteni u savremenoj geopolitičkoj borbi – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MIP RF Jelena Ponomarjova. Ona smatra da je bolje da se događajima do pre sto godina bave istoričari, a ne parlamentarci i premijeri – tim pre pod pretnjom novčane kazne ili zatvora:

Istorija je uvek služila, i razume se, još dugo će služiti kao povoljno tle za svođenje političkih računa. Tako se dešava i u aktualnom konfliktu Francuske i Turske povodom priznanja genocida Jermena. Ipak bez obzira na usijanje strasti u odnosima Pariza i Ankare, strane imaju određene obaveze i okvire van kojih teško da će izaći. Što se tiče Francuske, ona je priznala genocid Jermena još 2001. godine za vreme Žaka Širaka i aktualno glasanje formalno samo razvija ovu odluku. Pa i Turska ne može da ode predaleko u konfliktu sa Francuskom zbog čitavog niza faktora. To je i zajedničko članstvo obe zemlje u NATO-u, i težnja Ankare da stupi u EU, i računanje na podršku Pariza u okviru kiparskog i karabahskog regulisanja. Zanimljivije pitanje je izbor vemena za usvajanje aktualnog zakona od strane francuskih zakonodavaca – tri meseca pre predsedničkih izbora. Po postojećim ocenama, jermenska zajednica u Francuskoj ima oko 600 hiljada ljudi, i njihovi glasovi mogu igrati važnu ulogu u predstojećem krajnje upornom glasanju.

Ali i muslimanska zajednica u Francuskoj vrlo je brojna i aktivna, tako da debate o događajima od pre sto godina neće skoro utihnuti. Juče je u Parizu održana manifestacija sa 15 000 učesnika protiv zakona o genocidu – pod parolama Istorija ne treba da služi politici i Istorijske sporove ne treba mešati sa političkim.