Velike nade Hrvatske

Građani Hrvatske rekli su EU „Da“.

Na referendumu održanom u nedelju, stupanje zemlje u EU podržalo je po preliminarnim podacima više od 67% učesnika glasanja. Istina, na birališta je izašlo manje od 45% onih koji poseduju pravo glasa. Moguće da se odrazio „evropski umor“, jer u predsoblju Brisela Hrvatska je stajala skoro 9 godina. Zagreb je potpisao sporazum o stupanju u EU u decembru minule godine, poslednja etapa na tom putu biće ratifikacija ovog sporazuma od strane svih 27 zemalja članica EU. 1. jula 2013. godine zemlja će postati punopravni član Velike Evrope.

Hrvatski referendum nije imao samo politički, već i simbolični značaj. On se može izraziti rečima iz Marseljeze: Odreknimo se starog sveta. Ruskovodstvo zemlje tačno je odabralo datum. 22. januara 1990. godine tadašnji rukovodilac hrvatskih komunista Ivica Račan posle slovenačkih kolega koji su insistirali na konfederaciji, napustio je 14. kongres Saveza Komunista Jugoslavije. Ovaj demarš smatra se jednim od ključnih događaja u istoriji raspada SFRJ.

To da je stupanje u EU poslednji oproštaj od jugoslovenskog nasleđa, vlasti Hrvatske podvlače u aluzijama. Kako je izjavio premijer Zoran Milanović, Ovo je prvi put da svojevoljno ulazimo u neku organizaciju.

Pa i lokalna štampa očigledno aludirajući na hegemoniju Beograda u SFRJ, ističe da Hrvatska sada ulazi u političku asocijaciju u kojoj se suverenitet donekle deli, ali se ne poništava.

I tako se Hrvatska oprostila od političke prošlosti. Ali šta je sa ekonomskom sadašnjicom?

Analitičari optimisti smatraju da će stupanje u EU doneti Hrvatskoj modernizaciju ekonomije, povećanje standarda i poboljšanje poslovne klime. Evropski skeptici plaše će da će sada prirodna bogatstva i turistička infrastruktura Hrvatske sada u bescenje biti prodata stranim vlasnicima. Ako, naravno, ti investitori pronađu sredstva, jer se EU, po mišljenju skeptika, nalazi pred provalijom i zemlja sa problemima u ekonomiji teško da će biti dočekana u Briselu raširenih ruku.

To da takvi problemi postoje svedoči, na primer, Hrvatska narodna banka koja je nedavno saopštila da je moguć pad investicionog kreditnog rejtinga zemlje i upozorio da 2012. Hrvatsku očekuje ekonomska stagnacija, između ostalog zbog mogućeg smanjenja izvoza, kao i zbog strukturne slabosti hrvatske ekonomije.

Neće li Zagreb postati novi teret za EU, slaba karika poput Atine? Pretpostavke za to postoje, istakla je u intervjuu za Glas Rusije ekspert balkanolog Irina Rudnjeva. Devetog januara ministar finansija Hrvatske izjavio je da je njegova zemlja drugi kandidat posle Mađarske za ulazak u recesiju i suočavanje sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Jedino što za sada drži na površini Hrvatsku jeste finansijska pomoć EU koja izdvaja ogromna sredstva za bezbolno stupanje Hrvatske. U te svrhe upućeno je 3,5 milijarde evra, i, naravno, ovaj novac će pomoći Zagrebu na putu u EU. Ali nadalje sve će zavisiti od situacije u samoj EU, a stanje stvari u njoj u poslednje vreme zabrinjava.

Kako će Hrvatska u sličnoj situaciji oživiti svoju ekonomiju? U nedavnom intervjuu za Glas Rusije zamenik predsednika Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Milorad Pupovac istakao je da Zagreb mora da razvija odnose ne samo sa zemljama EU, već i sa drugim državama, pre svega Balkanskog regiona i Istočne Evrope. Što se tiče Rusije, po rečima političara, saradnja sa njom u ekonomskoj sferi sada se čak ni približno ne nalazi na onom nivou na kojem bi mogla da bude. Moguće da bi proširivanje ekonomskih horizonata moglo da postane dobra preventivna mera da se u perspektivi ne čuje isto što je rekao Nikola Sarkozi povodom primanja Grčke u zonu evra – „požurili smo“.