Ljubav Sergeja i Isidore

 Teško je reći, ko je od njih bio slavniji – američka plesačica Isidora Dankan (Isadora Dunkan, 1877-1927) ili veliki ruski pesnik Sergej Jesenjin (1895 -1925). Nije bilo ničeg zajedničkog što bi ih vezivalo, nisu ni govorili istim jezikom, ali im to nije smetalo da već od prvog susreta opčine jedno drugog. Odnosi među njima su bili burni i promenljivi. I, kako se to često dešava, strast ovih izuzetnih ličnosti se pretvorila u dramu.

Gatara je predskazala Isidori sudbinu

U julu 1921. gatara je predskazala Isidori : “Vi se spremate na dugi put u zemlju pod bledo-plavim svodom. Postaćete bogati, vrlo bagati. I udaćete se...“ Na sve to se plesačica grohotom nasmejala. Posle mnogih romana i promašenih brakova nije više ni računala na neku trajnu vezu i poznanstvo. A ponajmanje u Rusiji gde je otputovala na poziv narodnog komesara za prosvetu i kulturu Lunačarskog da otvori školu plesa.

Ples sa šalom na zvuke Internacionale

Na jednom od prijema u ateljeu slikara Georgija Jakulova Isidora je uz zvuke Internacionale izvodila svoju briljantnu numeru - ples sa šalom. Dvadeset šestogodišnji Sergej Jesenjin, koga je ovamo doveo njegov najbolji prijatelj, imažinist Anatolij Mariengof, netremice je gledao na punačku plavooku ženu sa riđe ofarbanom kosom koja se okreće na parketu u crvenom poluprozračnom kostimu. “Boginja“ – uzdahnuo je on.

Isidora je znala samo desetak ruskih reči

Anatolij Mariengof ovako je opisao prvi suret pesnika i plesačice: “Ujedan sat noću stigla je Dankan... Isidora je legla na divan , a Jesenjin kod njenih nogu. Ona je provukla ruku kroz njegovu kosu i rekla: “Solotaia golova“.

”I jednu ženu od preko četrdeset leta/ zvao je laficom i svojom dragom/”

Bilo je sasvim neočekivano da ona koja nije znala više od desetak ruskih reči, izgovorila baš te dve. Zatim ga je poljubila u usne. I ponovo su njena usta, malena i crvena,poput ranice od metka, umiljato lomeći ruske glasove prozborila: „Anđeo„!. Još jednom ga je poljubila i rekla: “Čort !( Đavo). U četiri sata ujutru Isdora Dankan i Jesenjin su otišli...“

Dankan ništa nije znala o pesničkoj slavi svog izabranika. Ali ona je vrlo brzo shvatila da je zaljubljena isto tako strasno kao i on. Zaljubljenima nije smetala ni starosna razlika koja je iznosila skoro 18 godina, (“I jednu ženu od preko četrdeset leta / Zvao je laficom i svojom dragom “, Jesenjin:”Crni čovek “), ni to što ona praktično nije govorila ruski, a on englelski. Uskoro se Jesenjin preselio u Isidorinu vilu na Prečistenki.

Postepeno je Isidora naučila dvadesetak ruskih reči.Voljenog je zvala “Sergej Aleksandrovič” ali još češće “Anđele“. Jesenjin je nju zvao “Isadora”. Par je posećivao prijeme i književne večeri gde je Dankan plesala, a Jesenjin čitao stihove. Kući bi se obično vraćali pred jutro.

Vatreni ples njegove izabranice, njena neposrednost su dovodili Jesnjina do ludila i ushićenja.Ona se pak odnosila prema pesniku sa zaštitiničkom nežnošću , izgledao joj je kao slabo , bespomoćmo dete… Bez sumnje njih su vezivala iskrena osećanja.

U međuvremenu ruska karijera Dankan nije išla najbolje - tačnije rečeno, sovjetske vlasti joj nisu dozvoljavale tako široko polje delovanja kako je ona očekivala. Pošto joj je 1922. u Parizu umrla majka, slavna plesačica je rešila da otputuje iz Rusije. Ali nije htela da se rastaje sa Jesenjinom, i da bi on mogao dobiti vizu kako bi zajedno s njom pošao na put, rešili su da sklope brak. Novopečani supruzi su nosili dvojno prezime: Dankan-Jesenjin.

Odlazak u Ameriku i početak kraja

Nakon što je provelo dva srećna meseca u Parizu, društvo je rešilo da otputuje u Ameriku. Ali, ljubavna idila nije trajala dugo. Isidora je na svaki način nastojala da promoviše muža – pesnika, organizovala je prevođenje i publikovanje njegovih pesama, priređivala književne večeri, ali su van granica Rusije Jesenjina smatrali isključivo kao “privezak“ slavne plesačice. Zato je on smatrao da nije nikome potreban, tugovao je, padao u depresiju. Počeo je da pije, između njega i Isidore sve češće su se odigravale mučne scene, žustre svađe, koje bi se obično završavale time što neko od njih dvoje odlazio iz stana, posle čega bi se opet mirili. Na jednom od Isidorinih koncerata pesnik, po pravilu često pijan, izazvao je skandal. Dankan je sama pozvala policiju, i Sergeja su odvezeli u psihijatrijsku bolnicu. Posle tri dana su ga odatle pustili. Vrativši si kući, on je prvi put ženu gledao drugim očima: video je u njoj ne voljenu dragu, nego jednu ostarelu, ne suviše privlačnu ženu.

Povratak u Sovjetsku Rusiju, ali je prekid bio neminovan

U avgustu 1922. supruzi su vratili u Sovjetsku Rusiju. Ali njihvi odnosi su se u to vreme mnogo izmenili. Dok se ranije njome oduševljavao, sad je počeo da se žali prijateljima: ”Ofucala se, gnjavi, postala je kao patoka”. Napivši se,često je pravio skandale i povremeno je i tukao. Umorna od svega, Isidora mu jejednog dana rekla: Sergej Aleksandrovič, ja otići u Pariz.

Telegram Isidori u Pariz: ”Ja volim drugu, stop; ženim se, stop; srećan sam, stop”

Otputovala je sama. Uskoro je od Jesenjina dobila telegram: ”Ja volim drugu stop; ženim se njome,stop; srećan sam, stop”. Tako je on pokušao da je istisne iz svog života.

Maringof se seća: Jesenjin klonuo, slomljen

Mariengof se seća: ”Jesenjin je otišao s Prečistenke sav klonuo. A sa svog nesrećnog svadbenog puta po Evropi i dvema Amerikama (neka je prokleto, to svadbeno putovanje!) on se 1923.g. vratio u Moskvu – slomljen.”

Da li je to bila ljubav ,ili nije/ I kakva je: mala il’ velika?

Njihovi odnosi su bili veoma složeni, da li je to bila ljubav ili nije (“ I kakva je, mala il’ velika; otkuda velika u takvome telu”, jadao se svojevremeno futurista Majakovski u “Oblaku i pantalonama“), i šta je ona značila za Sergeja Jesenjina, -teško je i nezahvalno suditi. Neko je smatarao da je Jesenjinu laskala pažnja slavne Amerikanke koju bi egoistički koristio kao mogućnost otkrivanja za sebe svetskih vidika. Možda u tome ima i deo istine .Ali da su osećanja , koja istina nisu dugo trajala, bila iskrena, u to nema nikakve sumnje.

Jesenjin se zaljubio ne u Isidoru, nego u njenu slavu?

Tako Marinegof konstatuje: ”Jesenjin se zaljubio ne u Isidoru Dunkan, nego u njenu slavu, u njenu svetsku slavu. On se i oženio njenom slavom, a ne njom - ne postarijom, uveliko već i otežalom, ali još uvek lepom ženom sa ofarbanom kosom… Isidora je bila žena pronicljivog uma: jasnog, oštrog, i hrabrog. U tu pedesetogodišnju ženu Jesenjn nikad nije bio zaljubljen.

Jesenjin je voleo onoliko koliko je bio u stanju da voli

Ali ne dele svi mišljenje s  Mariengofom. Pesnik Sergej Gorodecki, na primer: ”Po svim mojim kasnijim utiscima,to je bila duboka uzajamna ljubav. Istina, Jesenjin nije bio toliko zaljubljen u samu Isidoru koliko u njenu slavu, ali uopšte nije bio manje zaljubljen nego što je on bio u stanju da se zaljubi. Uopšte, taj sektor je kod njega bio manje važnosti. Žene nisu igrale toliku značajnu ulogu u njegvom životu kao na primer kod Bloka…”

Ljubavni uragan je trajao kratko kao i komunistički entuzijazam Dankanove

Slikar Jurij Anekov se seća: ”Roman je bio pravi uragan i tako kratak kao i komunistički idealizam Dankanove.”

Sergej Jesenjin je 28. decembra 1925., kao što je poznato, okončaao svoj život samoubistvom u hotelu “Angleter “ u Lenjingradu tako što se obesio o cev centralnog grejanja.Uzrok samoubilačkog čina bila je, sasvim je sigurno, teška depresija.

Ivan Jevdokimov se seća susreta s Jesenjinom u Moskvi 23.decembra 1925. uoči samog njegovog odlaska u Lenjingrad:”Jesenjin me je upitao - Sviđa li ti se moj šal? To je poklon od Isidore…Dankan.Ona mi ga darivala. Pesnik je iskosio oči na mene …Eh, kako me je volela ta starica !-gorko je rekao Jesenjin.-Ona mi je i poklonila šal. Ja ću joj napisati … pozvaću je, i ona će razdragana dotrčati k meni otuda da mi padne u zagrljaj…”

Kobni Isidorin šal

Šal koji mu je poklonila Isidora stalno je pesnika podsećao na nju. Šal je postao i njen ”ubica “. Uveče , 14. septembra 1927. Isidora Dankan je tragično pognula –dugački šal se zamotao oko automobilskog točka i udavio je. Sticajem nesrećnih okolnosti sudbina je htela da i uzrok njene smrti bude gušenje.

Branko Rakočević