Za mamu nema posla

BEOGRAD - Žene u Srbiji nose najveći teret tranzicije, što se pre svega vidi iz podatka da mnogo teže nalaze posao, ali i brže ostaju bez njega. Poslodavci su često rigorozni i pri propisivanju uslova, pa je već u samom konkursu, što je često značajnije i od nivoa obrazovanja ili radnog iskustva, navedeno da kandidatkinja ne sme biti starija od 30 ili 35 godina. Pripadnice nežnijeg pola se, ukoliko su prevalile četrdesetu, ne mogu nadati zaposlenju, ali ni one mlađe, koje formalno odgovaraju zahtevima tržišta rada nisu u dobroj poziciji, jer od njih poslodavci zahtevaju da se odreknu potomstva.

Dobrila Iličić, predsednica Sekcije žena UGS „Nezavisnost“, kaže da nema preciznih podataka o tome koliko često su žene žrtve diskriminacije, posebno kada je materinstvo osnov za probleme na radnom mestu.

- Žene se retko odlučuju da prijave slučajeve diskriminacije jer nema efikasnih mehanizama za dokazivanje, zbog čega se zalažemo za precizniju regulativu koja će obezbediti bolju zaštitu žena - kaže za Glas Dobrila Iličić i dodaje da u sadašnjim uslovima osoba koja dokazuje da su joj ugrožena prava, mora da se brani na sudu kao da je ona optužena.

Predsednica Sekcije žena objašnjava da su procesi u kojima se traži zadovoljenje pravde za žene-žrtve često obeshrabrujući u samom startu jer su to dugi i skupi procesi koji se retko završavaju na štetu poslodavca. Osim toga, pripadnice nežnijeg pola se ne usuđuju da ostave pisani trag i najčešće se sve završava na prijavi putem SOS telefona za žrtve diskriminacije na radnom mestu.

Poslodavci imaju instrumente za „zaštitu od trudnoće“ svojih radnica, pa u  ugovore o radu na određeno vreme uvode i klauzulu o momentalnom otkazu ili čak blanko ugovore koji se aktiviraju u slučaju da radnica ostane u drugom stanju.

Članovi „Roditelja“ pokušavaju da utiču na produženje boravka u vrtićima i uvođenje fleksibilnog radnog vremena, angažovanje oca u negovanju i lečenju bebe, odnosno skraćivanju radnog dana, kako bi majke dobile realnu podršku u podizanju svoje dece.
- Država koja želi da poveća natalitet mora ozbiljno da se zauzme za podsticanje rađanja i da spreči diskriminaciju žena koje se odluče za materinstvo - objašnjava Angelina, iznoseći primere da su neke žene, pa i članice udruženja prilikom razgovora za posao morale da odgovaraju na pitanja o svojim privatnim planovima od udaje do odluke o rađanju prvog i sledećeg deteta.
Vlasnici i direktori firmi su uvereni da će žena koja ima potomstvo odsustvovati s posla jer se očekuje da će odlaziti na bolovanje zbog negovanja dece, a za prijem na posao nisu poželjne ni mlade devojke jer se očekuje da će formirati porodicu.

- Moraju biti predviđene sankcije za poslodavce koji uslovljavaju zapošljenje odricanjem od porodice ili neprodužavanje ugovora, zbog toga što je žena ostala u drugom stanju - naglašava Angelina Radulović i dodaje da je potrebno obezbediti i mere stimulacije za one koji zapošljavaju majke.

NEMA OPRAVDANJA

- U ovakvim situacijama nema faktičkog kršenja propisa, ali to ne opravdava delo koje je učinjeno - primećuje Snežana Lakićević-Stojčić iz Ministarstva za rad, zdravstvo i socijalna pitanja povodom slučaja Snežane Banković-Đokić iz Knića, koja je nakon porođaja odlukom SO razrešena dužnosti.
- Postoje neke stvari koje su važnije od propisa. Vi možete formalno-pravno da napravite krizu vlasti i da pod tim opravdanjem razrešite nekog sa odgovorne funkcije, ali suštinski to prosto nije tako - izjavila je Stojčićeva i podsetila da je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema zakon o diskriminaciji i jedina koja nema zakon o ravnopravnosti polova.

- Takve situacije su gotovo uvek nezvanične, stvar su internih ugovora ili se saopštavaju u četiri oka, prilikom razgovora za posao - nabraja Iličićeva kako se kandidatkinjama najčešće predstavljaju uslovi željenog zaposlenja. Ona dodaje i da o ovakvim „ugovorima“ ne postoje dokazi jer ih žene i ne prijavljuju.
U udruženju „Roditelj“ kažu da naši propisi formalno štite majku i materinstvo, ali i da su poslodavci vešti u pronalaženju „rupa“ uz pomoć kojih štite svoje interese, kao i da klima u okruženju ne ide u prilog zaposlenoj ženi.

- Sada je mnogo više zaposlenih žena nego prethodnih decenija, jer žele da rade i da se dokažu na profesionalnom planu. I kada nisu voljne da privređuju, često su primorane da rade kako bi obezbedile egzistenciju svojoj porodici - kaže za Glas Angelina Radulović iz ovog udruženja. Ona da su mehanizmi koji imaju funkciju da im pomognu u usklađivanju profesionalnih i privatnih obaveza ostali na nivou od pre dve decenije.