Testamentom zaveštao mađioničarske rekvizite

Nakon što mu je sa osamnaest godina ustanovljen težak oblik bubrežnog oboljenja, zbog čega mu je znatno umanjena radna sposobnost, nakon prerane očeve smrti i suočavanja sa lošom materijalnom situacijom, tridesetosmogodišnjem Stojanu Miljeviću iz Sombora život se pretvorio u beznađe.

Iako prepušten sudbinskim nedaćama, uspeo je da završi srednje obrazovanje i otpočne borbu za golu egzistenciju. Vodio se dve godine kao radnik obezbeđenja preko firme za fizičko obezbeđenje objekata, imovine i lica, gde je, usled čestih izostanaka zbog bolesti, ostvario svega dva meseca radnog staža. Posao u struci nije našao.

- Živim sa majkom koja je takođe invalidno lice, jer ima deformitet desne ruke. Njena porodična penzija, koju je nasledila od pokojnog oca usled trajne nesposobnosti za rad i privređivanje, predstavlja nam jedini izvor stalnog prihoda već petnaest godina unazad. Zato se još uvek ne usuđujem da zasnujem porodicu, ali i zbog činjenice da mi život zavisi o stanju opake bolest - počinje svoju potresnu ispovest Miljević, čija se trošna kuća, od svega šezdeset kvadrata, nalazi na periferiji grada.

Tek nedavno odobrena mu je naknada materijalnog obezbeđenja porodice, koja se dodeljuje socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, a koja je dovoljna, dodaje Stojan, tek da obezbedi osnovne životne namirnice za bolesnu majku i sebe.

- Ukupni mesečni prihodi, koji ne premašuje svotu od 20.000 dinara, nisu dovoljni da se izmire troškovi lečenja i nabavke skupih lekova. Tu su troškovi režije i drugih nameta – vajka se Stojan.

Godinama je tragao za poslom prilagođenim svojim fizičkim mogućnostima, ali uzaludno. Tek na izmaku druge decenije života, obuzet finansijskim problemima, uvideo je šansu da iskoristi svoj talenat, koji je spoznao još u detinjstvu, i tako zaradi za najosnovnije. Počeo je da se bavi mađioničarstvom.

Imao je sreću, kaže, da upozna Aladina, kako je glasilo umetničko ime legendarnog Ištvana Turcika, iluzioniste svetskog formata. Od njega je nasledio rekvizite i brojnu stručnu literaturu, a veliku pomoć u izradi novih rekvizita pružio mu je mađioničar Đurika Vujević. Dugo se usavršavao, kreirao repertoar i smelo odlučio da se predstavi širokom auditorijumu.
Pod umetničkim imenom Đulijano, neposredno po okončanju NATO bombardovanja nad SFRJ, počeo je da nastupa po regionalnim i lokalnim televizijskim stanicama, manje naseljenim mestima, pretežno školama i domovima kulture.

Sa željom da svojim komičnim nastupima, mahom humanitarnog karaktera, doprinese ublažavanju posledica stresa, a ne, kako tvrdi, da se nasilno obogati, naišao je na brojna negodovanja od strane naroda, iako je u to vreme vladala prava ekspanzija zabavnih ludorija.

- Od mora problema, nažalost, dugo se nisam mogao dosetiti da posedujem afinitet ka mađioničarstvu. Volim nastupati pred decom, jer mi njihovi osmesi uvek razgale dušu. Moj program je sačinjen od prikaza artističkih veština, kartomagije, komične magije i iluzije. Nemam sredstava da nabavim savremenije rekvizite, pa se dovijam na razne načine kako da popravim postojeće. Nisam ni u mogućnosti da se adekvatno reklamiram, pa je mnogo onih koji nisu upoznati sa mojim nastupima, te sam tako u prethodne dve godine održao svega šest nastupa. Od magije se, bar u mom slučaju, ne može živeti – ističe mađioničar.

Najveći broj njegovih nastupa, bez obzira na materijalni status, čine priredbe humanitarnog karaktera, jer dobro zna kako je nemati.
Najpotresnija Stojanova izjava, pak, glasi: "Sastavio sam testament gde sam naveo da sve svoje mađioničarske rekvizite, najvredniju stečenu imovinu, zaveštavam dečaku iz Kraljeva, kod kog sam gostovao na rođendanu. Iskreno me je zavoleo, kaže da želi postati mađioničar, često se čujemo telefonom i jako mi je drag. Odlučio sam da sve ostavim tom detetu."

VESELIN MAŠIĆ