Porođaj jedne Vojske

U konkretnoj situaciji to se pitanje javlja kao „bitka” u kojoj smo mi, Srbija, mali i slabi, hteli da odvratimo jakog i moćnog, SAD, da ne podržavaju projekat nezavisnosti Kosmeta. U prenesenom značenju, ta se „bitka”, dakle, javlja kao „bitka” koju želimo da izbegnemo. To je, naravno, tačno, ako smo kao slabiji uspeli da ubedimo jačeg da u „borbu” ne stupi, odnosno da ne podrži nezavisnost južne srpske pokrajine. Jer, to je onda ta „nebitka”. U kojoj smo, je li, pobedili, jer nije zapucalo. A Kosmet izgubili? Uostalom, kakve to veze ima s vojnim faktorom i, uopšte, s vojnom moći Srbije?
 
Na seminaru „Srbija i Evropa: Izazovi integracija”, koji je u Beogradu nedavno održan u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO-a bilo je nekoliko zanimljivih izjava. Prvo je direktor Direkcije za planiranje NATO Frenk Boland negirao neke ranije tvrdnje „da NATO od Srbije traži smanjivanje vojnog potencijala, odnosno broja pripadnika i količine borbene tehnike vojske Srbije”, dodajući istovremeno i „da Srbija može da ima onoliko vojske koliko može da plati”. Niko od prisutnih u sali nije mu odgovorio, ali je možda neko od domaćina ipak progutao i neku „knedlu”. Boland je spomenuo i to da „u Srbiji još nisu usvojeni zakoni o odbrani i vojsci, da Srbija troši za vojsku šest odsto budžeta i da zato vojska i mora biti efikasna i pod demokratskom kontrolom”. To da je vojska Srbije pod demokratskom kontrolom opšte je poznata stvar, ali ovo oko šest odsto budžeta za vojsku priznajem da mi nije jasno. Ili je gospodin Boland pogrešio, ili smo mi svi krivo informisani.
U svakom slučaju, Boland je verovatno poredio brojno stanje oružanih snaga Hrvatske i Srbije, pri čemu ratna armija Hrvatske treba da broji 142.000 pripadnika, a ratna armija Srbije 78.510 ljudi. Kakva precizna procena! Možda je upravo zbog toga i direktor za planiranje NATO došao u Beograd. Interesovalo čoveka kako smo došli do tih 78.510 vojnika, podoficira i oficira ratne armije za koju se zvanično kaže da i neće ratovati. Jer, kako mi planiramo, to ni NATO ne ume.
 
Osim, ako mi pod ratom ne podrazumevamo hvatanje živog Bin Ladena, za šta je taj broj od 78.510 pripadnika ratne armije Srbije sasvim dovoljan. Hrvati očito Bin Ladena shvataju mnogo ozbiljnije i za tu vrstu posla predviđaju 142.000 vojnika. Doduše, bivša braća su i u drugim stvarima mnogo ozbiljnija od nas, pa tu i ne treba sitničariti. Jer, neki bi kod nas možda odmah dodali da je to tako, jer naš vojnik vredi dvostruko. Što je malo teže i dokazati, ali pustimo istoriju u poslednjih 16 godina.
 
Elem, na tom seminaru u Beogradu čulo se i „da smo kvantitet oružanih snaga pretvorili u kvalitet, i da je danas vojska Srbije mnogo efikasnija od ranije vojske, jer sadašnje brigade imaju mnogo veću borbenu moć nego nekadašnji korpusi”. Lepo, samo kako to i dokazati? Šta je to u vojsci Srbije promenjeno da bi borbena moć bila veća nego ranije? Brojno stanje je smanjeno, pa tako sada pripadnici Vojske u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije „padaju s nogu” od posla. Skoro cela jedna brigada kopnene vojske treba da se bavi samo kopnenom zonom bezbednosti, jer dok je trećina sastava na zadatku, trećina se obučava, a trećina se odmara i priprema za zadatak. U pogledu moderne vojne tehnike i tehnologije u poslednjih 17 godina skoro da ništa i nije kupljeno. Mobilnost je smanjena, kamioni i helikopteri za transport su na granici resursa ili im je vek trajanja već prošao, „inteligentne” artiljerijske municije nema, puška M-21 još nije kupljena za domaću vojsku, novi univerzalni borbeni avion još uvek je teoretska želja, tenkovi se ne modernizuju, a dosta ih je već i isečeno u staro železo, oficirima i podoficirima se ne plaća prekovremeni rad, ali se zato vodi pravi rat sa sirotim vojnim penzionerima oko penzija i prostorija koje oni koriste u Domu Vojske u Beogradu da malo igraju šah i pitaju se za zdravlje.
 
Usput, obično ranom zorom, vojna policija nenajavljeno upada u kasarne tražeći Ratka Mladića, što dovoljno govori koliko poverenja imaju šefovi vojske u svoje podređene komandante kada im tako šalju novu GINO u službi Haga. To se zove subordinacija na novi način.
Aspekt vojne moći Srbije i spoljne politike u kontekstu zbivanja na Kosmetu? Sada je to samo teoretsko pitanje. Jer, karakteristika vojne moći, sadržaj i oblik donošenja odluka iz vojne oblasti – sve to treba da odgovara ciljevima i zadacima spoljnopolitičke aktivnosti Srbije i njenim prioritetima. Inače se može stvoriti utisak, makar i pogrešan, ali pun teških komplikacija, o nekakvoj samostalnoj političkoj funkciji vojne moći u Srbiji, što je, naravno, nedopustivo.
 
Prirodni saveznici Srbije? Kažu da je to nepristojno i pominjati, jer to navodno ne bi promenilo kompoziciju vojne moći države.
Dakle, vojna moć Srbije? Kolika, kakva i zašto? Svi izbegavaju precizan odgovor. A nova vojska Srbije dolazi na svet sa nogama napred. Vrlo komplikovan porođaj...