Stara, ali nova

Još jedna Nova godina očekuje stanovnike Rusije, Ukrajine, Belorusije, nekih slovenskih zemalja – Srbije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, a takođe nemačkih kantona Švajcarske. Ovaj nezvanični praznik sa veoma neobičnim nazivom – Stara Nova godina  - se tradicionalno proslavlja u noći između 13. i 14. januara i ima svoje tradicije. Ove godine prema anketi Analitičkog centra Jurija Levade, više od polovina stanovnika Rusije se sprema da još jednom proslavi Novu Godinu.

Tradicija da se Nova godina dočekuje dva puta je povezana sa razmimoilaženjem kalendara – gregorijanskog ili svetskog, i julijanskog po kojem živi Ruska pravoslavna crkva. Julijanski kalendar zaostaje na 13 dana. Predstavnik Moskovske patrijaršije sveštenik Georgij Roščin u intervjuu za Glas Rusije je podsetio:

„Prema crkovnom kalendaru godina počinje prvog septembra. Zato za sve pravoslavne ljude nema velikog značaja, da li je prvi ili četrnaesti januar. Sa druge strane stara Nova godina je već odavno postala neki narodni praznik koji nema nikakve političke ili ideološke pozadine. To je pravi porodični praznik, i upravo je zbog toga tako omiljen kod Rusa.“

Još jedno objašnjenje toga zašto je Stara Nova godina draga za Ruse se krije u istoriji. Jer u Staroj Rusiji se taj dan zvao Vasiljevim i imao je odlučujuće značenje za celu godinu. Na Vasiljev dan su slavili praznik zemlje. Mnoge od drevnih tradicija pokušavaju i danas da ponove. Moskovljanka Marija je sigurna da ćeš godinu provesti onako kako je dočekaš:

„Kod nas obavezno još uvek stoji jelka. Obično okupljamo rođake i prijatelje. Pijemo šampanjac i dočekujemo Novu godinu. Poželimo nešto. Od tradicionalnih jela tu su pečena svinjetina – atribut naše proslave stare Nove godine. Još postoji stara tradicija da se kuva kaša od heljde. I kako ispadne kaša – takva će biti i godina. Ako je mekana, ukusna i bogata, godina će biti srećna i uspešna. Ako kaša iskipi ili se predugo kuva  i godina neće biti dobra. To je drevna tradicija, koja ima svoje korene u paganstvu.“

A za Uljanu iz ukrajinskog Kijeva doček Nove godine je očekivanje radosti i iznenađenja:

„Mi obavezno slavimo taj dan svake godine, zovemo goste i kuvamo varenike i peljmene sa „iznenađenjem“ – ko šta dobije. Umesto novčića, stavimo zrno pasulja, paprike, malo šećera. Šećer se naravno rastvori, ali ispadne ukusno. Može se zamisliti želja. Ko dobije varenik ili peljmen sa „iznenađenjem“, za njega će i Nova godina biti uspešna.“

I pored toga što Stara Nova godina nikad neće postati zvanični državni praznik Rusije i država postsovjetskog prostora, za mnogih je upravo ona pravi početak nove godine.