2011: Pogled iz različitih kutaka planete

Glavni događaj 2011. godine bilo je „arapsko proleće“. Revolucije u zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike su u prvim redovima svih anketa koje su sprovođene u različitim zemljama sveta. A sledeće pozicije se u rejtinzima najznačajnijih smernica protekle godine ponekad dramatično razlikuju: od nesreće na japanskoj AC „Fukušima“ do smrti osnivača Apple Stiva Džobsa.

Nije lako svesti tako protivrečna mišljenja u nešto što liči na „svetski“ rejting. To je i razumljivo: jedne događaje su blisko k srcu primili stanovnici latinoameričkih zemalja, a drugi su dirnuli Kineze ili Evropljane. Većina stanovnika Rusije je na primer, uoči Nove godine kao glavni rezultat 2011. navela masovne mitinge opozicije. Demonstranti su nastupili protiv lažiranja, koje se po njihovom mišljenju, dogodilo za vreme parlamentarnih izbora 4. decembra. U anketi koju je sproveo internet-sajt „Glasa Rusije“ treću poziciju u rejtingu je zauzelo osnivanje Evroazijskog saveza (na osnovu Carinskog saveza Rusije, Belorusije i Kazahstana). Ovaj događaj je nesumnjivo važan, ali njegov značaj zasad shvataju samo ljudi u pojedinačno uzetom regionu, ističe direktor Međunarodnog insituta za političku ekspertizu Evgenija Minčenka.

Ipak, ima procesa koji dotiču ceo savremeni svet i ostavljaju odgovarajući utisak na međunarodnu zajednicu. 2011. godine ovakvu smernicu je predstavljalo „arapsko proleće“, koje je čvrsto zauzelo prve pozicije u rejtingu po verzijama većine svetskih anketa. Glavnim događajem godine arapske revolucije smatraju i ruski analitičari. Među njima je i stručnjak Instituta za nacionalne strategije Pavel Svjatenkov.

„Arapsko proleće“ se dotaklo naizgled nepromenjivih arapskih režima. Mnogi lideri koji su na svojim dužnostima bili decenijama, bili su prinuđeni da napuste svoje funkcije. Arapski svet sa svojim stanovništvom od preko trista miliona ljudi je važan igrač na svetskoj sceni. I ono što se bude dešavalo u arapskom svetu uticaće na sudbinu celog čovečanstva – bez ikakvih znakova navoda. 

Među najznačajnijim događajima globalnih razmera ruski analitičari navode dužničku krizu evrozone i odluku Evropske unije koja je zatim usledila o osnivanju takozvanog fiskalnog saveza (jačanje discipline i centralizacija). Po mišljenju stručnjaka, kretanje EU ka tesnijoj integraciji može se završiti pojavom u Evropi jake federativne države – u perspektivi, još jedne super države, čiji će se uticaj širiti daleko van njenih granica.

U deset najvažnijih događaja 2011. godine stanovnici različitih zemalja su takođe uključili likvidaciju „teroriste broj jedan“ Osame bin Ladena, martovski zemljotres u Japanu i nesreću na AC „Fukušima“, teroristički akt u Norveškoj (pogibiju desetina mirnih stanovnika od ruku ekstremiste Andersa Brejvika), seksualni skandal s bivšim direktorom MMF Dominikom Stros-Kanom. U prvoj petorci zaključnih anketa stanovnika Evrope, obe Amerike i azijskih zemalja, našli su se i žalosni događaji kao što je smrt osnivača Apple Stiva Džobsa i britanske pevačice Ejmi Vajhnahus. A u verziji nemačkog časopis „Štern“ je sve mnogo veselije. Ovde je politika uopšte u poslednjem redu. U prvim redovima je sklapanje braka britanskog princa, imovina brazilske super manekenke Žizel Bindšen i američkog fudbalera Toma Brejdija (proglašeni su za najbogatiji par godine) i pojava učesnika-geja u rieliti-šouu „Farmer traži ženu“. Pa, naravno, ništa njie moglo da potisne iz „nagradnih“ pozicija postignuće industrije igara – izlazak trećeg dela Call of Duty: Modern Warfare. Treba čovek i da se razonodi posle svih potresa 2011.