Damask privržen saradnji s Ligom arapskih država

U Siriji predstoje duboke političke reforme. Njihova suština je u povećanju broja stranaka i formiranju u zemlji  realne opozicije, koja brani ineterese naroda,  - izjavio je u ponedeljak predsednik republike Bašar Asad.

Šef sirijske države je saopštio da su parlamentarci pripremili nacrte zakona, koji predviđaju reforme političkih i socijalnih instituta. Radi toga su potrebne promene u ustavu. Samo narod može da odluči da li vredi da se to učini. Bašar Asad je obećao sprovođenje u martu ove godine referenduma o promenama osnovnog zakona zemlje. On je izrazio spremnost za dijalog s opozicijom, ali je posumnjao da je opozicija  spremna za takav dijalog. Predsednik je ponovio svoju tezu da je kriza u zemlji nastala usled zavere spoljnih snaga. Izneta je bila i kriza LAD. Pored toga je Asad rekao da Sirija ne zatvara vrata za arapske težnje i napore, nezavisno od koga oni potiču, ako ne krše suverenitet. Sirijski predsednik je mislio između ostalih i na delatnost misije posmatrača LAD, podsetivši da je inicijtiva njihovog boravka u zemlji potekla lično od njega.

U nedelju u sedištu LAD je bila usvojena odluka da se poveća broj posmarača u Siriji na 300 ljudi. Cilj misije je  monitoring situacije i obustava  nasilja. Na čelu posmatrača je sudanski general Muhamed Ahmed ad-Dabi. Na početku ispunjavanja svojih obaveza  on je izjavio: trebaće vreme da bi se  napori misije urodili plodom. Takav stav, svakako, ne odgovara pristalicama aktivnog vojnog mešanja u unutrašnje stvari Sirije. Između ostalih, premijer Katara šejh Ahmed ben Džasem Al Tani predložio je da se   u sastav misije uključe strani savetnici, koji nisu podređeni LAD. Damask je odbio tu inicijativu,  smatrajući je pokušajem da se internacionalizuje unutarsirijska kriza.

Sirijska opozicija, sa svoje strane, smatra da posmatrači rade nedovoljno efikasno.

Danas je važno da bi Sirija izbegla libijski scenario i rešila unutrašnju krizu putem dijaloga vlasti s onima, koji  protestuju. Upravo takvog stava se pridržavaju Rusija i Kina.

Karakteristično je da Moskva u tim složenim uslovima nestabilnosti u Siriji i na Bliskom Istoku inače demonstrira u Sedozemnom moru svoju zastavu. Tamo se već u toku meseca dana nalazi grupa brodova Ratne mornarice RF, koja sprovodi  vežbe u tom regionu. Na čelu grupe su teški nosač aviona  krstarica Admiral Kuznecov i veliki brod za borbu protiv podmornica Admiral Čabanenko. Oni su posetili sirijsku  luku  Tartus, koja je baza meterijalno-tehničkog snabdevanja ruske  mornarice. U Damasku su ocenili tu posetu kao demonstraciju solidarnosti i akt moralne podrške sirijskog naroda. U svakom slučaju takav ulazak ruskih brodova u sirijsku luku mora da smanji napetost oko Sirije, - smatra orijentalista Vladimir Sotnikov.

Bilo koji ulazak vojnih brodova u luku svake zemlje, gde se održava unutrašnja kriza, uvek se može  tretirati kao podrška. To se ne afišira. Neka vlasti  zemlje, kuda su ušli brodovi, smatraju  to solidarnošću. Međutim, čini mi se, da prisustvo ruske flote je neophodno bar radi toga da bi došlo do  popuštanja zategnute sitaucije. Očigledna je jedna stvar. RF ne želi ponavljanje libijskog scenarija u Siriji. Čini mi se da u Siriji neće doći do toga.

Prisustvo ruske zastave u Mediteranu je važno i zbog toga da se u Siriji onemogući  aktiviranje religioznih ekstremista koji su već pokazali svoju snagu u Libiji i Egiptu.