Potkovica iskovana u Sofiji

Bivša bugarska ministarka spoljnih poslova priznala da je sagu o "Operaciji potkovica", neposredno pre rata na Kosovu, načinila vlada te države, kao i da je taj plan ona, ne zalazeći u verodostojnost podataka, predala Nemačkoj.

Dokument nazvan "Operacija potkovica" načinila je bugarska vlada, iako je rezerve o njegovom sadržaju izrazila obaveštajna služba te države, rekla je bivša bugarska ministarska spoljnih poslova Nadežda Nejinski, koja se u vreme rata na Kosovu prezivala Mihajlova.

Nadežda Nejinski i Joška Fišer

"Dala sam nemačkom ministru spoljnih poslova Joški Fišeru, odnosno NATO-u izveštaj bugarske vlade u kome se jasno navodi da je postojao plan 'Potkovica', brižljivo pripreman od obaveštajnih službi u Srbiji", rekla je bivša bugarska ministarka koja je sada poslanik u Evropskom parlamentu.

Izjava bivše ministarke predstavlja prvo priznanje nekog od bugarskih zvaničnika da je taj dokument nastao u Bugarskoj, kako su već godinama tvrdili nemački obaveštajci perući ruke od čitave te afere. Ona nije rekla kada je taj dokument predala Fišeru, ali je više nezavisnih izvora potvrdilo Internet portalu RTS-a da se to dogodilo "par sedmica pre" početka operacije vazdušnih udara protiv Jugoslavije.

"Operacija potkovica" jedna je od najkontroverznijih epizoda u ratu na Kosovu 1999. godine, pre svega jer postojanje tog plana nikada nije dokazano. Ovaj "plan" poslužio je kako bi se utišali protivnici rata, pre svega u Nemačkoj. Tokom sukoba 1999. godine, sa Kosova je proterano oko 800.000 Albanaca.

"Milošević je pokušao da postigne dva cilja. Prvi je da se uništi OVK, a drugi da se Kosovo očisti od Albanaca. Ovaj plan prouzrokovao je masovne deportacije Albanaca sa Kosova. Sve je počelo u februaru 1999. godine", rekla je Nadežda Nejinski u dokumentarcu Tajna istorija operacije Potkovica bugarske televizije BTV.

Bivša ministarka spoljnih poslova je, takođe, rekla da je vlada u Sofiji tokom 1999. godine dala NATO-u izveštaj, iako su obaveštajne službe upozorile da ne mogu da potvrde informacije.

Ovako je "Operaciju potkovica" video Bi-Bi-Si

"Kada postoje takvi podaci logično je da ih prosledimo našim partnerima. Ukoliko oni procene da su neubedljivi, imaju pravo da ih ne iskoriste. Ali to je upozorenje da mi kao nacionalno odgovorni političari treba da štitimo zemlju", rekla je bivša ministarka napomenuvši da je Joška Fišer veoma ozbiljno shvatio to upozorenje.

Geneza "Operacije potkovica"

Dokument "Operacija potkovica" prvi je javnosti predstavio tadašnji nemački ministar odbrane Rudolf Šarping, koji je 7. aprila 1999. godine tvrdio da je nalaz obaveštajnih službi krunski dokaz Miloševićevog plana za etničko čišćenje Kosova, koji je NATO dve nedelje ranije krenuo da spreči.

Šarping je ovaj dokument izneo javnosti, uprkos jasnim upozorenjima nemačkih obaveštajaca da ne postoje dokazi da je taj dokument autentičan, kao i da dolazi iz krajnje sumnjivih izvora, ali je sjajno poslužio kako bi se marginalizovali svi protivnici intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.

Osim bugarske ministarke, plan je ministrima država članica NATO-a "distribuirao" i austrijski ministar spoljnih poslova Volfgang Šisel, pa se i Austrija našla u centru kontroverzi u vezi sa ovim dokumentom.

"Podaci koje je dao nemački ministar odbrane o jugoslovenskim snagama bezbednosti su netačni i protivrečni svim dostupnim informacijama s tim u vezi", rekao je tadašnji austrijski ministar odbrane Verner Faslabend leta 1999. godine u odgovoru na pitanje parlamentaraca o "Operaciji potkovica".

Albanske izbeglice sa Kosova

Suštinski, dokument koji je bugarska obaveštajna služba nazvala "Operacija potkova", proizvod je "analize događaja iz januara i februara 1999. godine koju su načinili bugarski obaveštajni analitičari". Dokument je nastao na osnovu izveštaja Posmatračke misije OEBS-a, prema kojima su se jedinice srpskih snaga, neposredno pre početka rata, nalazile na obodima Kosova, što je bugarske analitičare i navelo na naziv "Potkova".

Bugarske nalaze analizirala je i nemačka obaveštajna služba BND, odnosno odeljenje "FüS II 3", koje je Bon izvestilo da se pregledom događaja na terenu može zaključiti da "nema znakova početka ozbiljnije operacije protiv OVK", rekli su za Internet portal RTS-a nemački obaveštajci.

Istovremeno, nemački obaveštajci ocenili su da će OVK pokušati oprobanom taktikom "udari i beži" da isprovocira srpske snage na ozbiljne akcije koje bi rezultirale razaranjem i pokretanjem talasa izbeglica, kako bi se izazvali vazdušni udari NATO-a.

Ovde je sve nastalo: zgrada bugarske Nacionalne obaveštajne službe