Šešelj - Sud nelegalan, nelegitiman i antisrpski

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je, umesto uvodne reči odbrane, dao je izjavu optuženog. Šešelj, koji se brani sam, svoju izjavu je započeo konstatacijom da mu sudi nelegitimni i nelegalni sud, osnovan po diktatu Sjedinjenih Američkih Država.

Haški tribunal je antisiprski jer se Srbima izriču neuporedivo veće kazne nego muslimanima, Albancima i drugima, rekao je Šešelj dodajući da se falsifikuje novija srpska istorija, kao to da se desio genocid u Srebrenici i da je tamo pogubljeno 7.000 muslimana, iako je, kako je naveo, tamo pronađeno 2.500 leševa.

'Ovde mi se sudi jer sam postao nepodnošljiv Amerikancima', kazao je Šešelj ukazujući da je to zbog toga što su on i njegovi ljudi krenuli u obaranje marionetskog režima koji su postavili posle 5. oktobra 2000. u Beogradu.

Lider radikala Vojislav Šešelj osporavao je u nastavku suđenja u Hagu koncept udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj, prema optužnici, bio trajno proterivanje nesrpskog stanovništva sa teritorija koje su smatrane srpskim.

Šešelj je istakao da udruženi zločinački poduhvat nema uporište u međunarodnom krivičnom pravu, kao ni u nacionalnim zakonima i da se, iako statutarne norme Haškog suda insistiraju na individualnoj odgovornosti, konstrukcijom udruženog zločinačkog poduhvata uvodi kolektivna odgovornost, pod koju se u Tribunalu redovno podvodi država Srbija.

'Deplasirano je suditi onima koji su se suprotstavili nelegitimnom, jednostranom otcepljenju od Jugoslavije', rekao je Šešelj, ističući da su učesnici udruženog zločinačkog poduhvata bili oni koji su radili na razbijanju Jugoslavije, a ne oni koji su želeli njeno očuvanje.

'Niko živ u Srbiji 1990. i 1991. godine nije želeo rat, već su ga želeli oni koji su jednostrano proglasili otcepljenje', naglasio je lider radikala, ističući da granice federalnih republika nisu bile međunarodno priznate granice već da su bile priznate samo granice Jugoslavije.

Šešelj je iszavio da to što mu Tužilaštvo na teret stavlja koncept 'Velike Srbije' znači da ne razume taj koncept.

On je naveo da je 'Velika Srbija' ideologija Srpske radikalne stranke, ukorenjena u proteklih više od 300 godina i da podrazumeva jedinstvo svih Srba.

Šešelj je negirao navode tužioca da se zalagao za homogenu 'Veliku Srbiju', naglašavajući da je velika Srbije dugoročni cilj SRS i da njima nikada nije na pamet palo da proteraju milion, dva ljudi, već da ih nacionalno osveste i da shvate da su i oni Srbi.

Šešelj se, tačku po tačku, osvrtao na završni pretpretresni podnesak tužilastva, negirajući da je početkom 1990. bio jedan od najistaknutijih političara, sa značajnom političkom moći, navodeći da je te godine bio u zatvoru tri puta i da mu ni partija tada nije bila registrovana.

On je odbacio da je planirao udruženi zločinački poduhvat, jer je, kako je rekao, tada samo planirao kako da zbaci režim Slobodana Miloševića.

Šešelj je negirao da je bilo sistematskog etničkog čišćenja, ukazujući da se desio 'građanski rat između Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana' i da ne spori da je bilo zločina i da su ljudi odlazili iz kuća jer su se tako osećali sigurnije.

Lider radikala je negirao da je uvodio restriktivne mere protiv nesrpskog stanovništva, jer 'kako sam to mogao kada nisam imao vlast'.

Šešelj je istakao da nikada nije nikoga ohrabrivao na činjenje zločina i da je jedino što je radio ohrabrivao dobrovoljce SRS da pobede u ratu i da treba viteški da se ponašaju, posebno prema ženama i deci.

On je rekao da dobrovoljci SRS nikada nisu počini nijedan zločin i da ratni štab stranke, koji je prikupljao dobrovoljce po unutrašnjosti Srbije i koji ih je dovodio u Bubanj potok odakle su išli na front, nije bio nikakav štab koji je komandovao i imao vlast.

Šešelj je kazao da mu je tužilaštvo pripisalo zločine koje su činili drugi srpski dobrovoljci, jer su pogrešno protumačili da su svi četnici dobrovoljci SRS, dodajući da su na ratištu bili i dobrovoljci Srpskog pokreta obnove, 'arkanovci', 'Žute ose', 'Beli orlovi'.

Za zlocine u Vukovaru i Zapdnoj Slavoniji optuzio je generala Aleksandra Vasiljevica.

Neprijatelj je sve srpske snage nazivao četnicima, kazao je Šešelj.

On je istakao da, od ulaska JNA u rat, nijedan dobrovoljac SRS nije ratovao mimo vojske i da je svakom dobrovoljcu upisivan ratni staž u vojnu knjižicu, o čemu je, takođe, brinuo ratni štab stranke.

Tužilaštvo lideru radukala na teret stavlja i pretnje upućene nesrpksom stanovništvu početkom devedesetih godina, što je Šešelj odbacio navodeći da su sve njegove pretnje bile upozoravajuće da do rata ne sme da dođe, ali da ga niko nije tada slušao, jer nije bio politički moćan i uticajan.

On je rekao da je bitnije pitanje ko je prvi počeo ubijanje, konstatujući da su 'prvi Hrvati počeli da ubijaju Srbe u Hrvatskoj i muslimani Srbe u BiH', navodeći kao primer ubistvo mladoženjinog oca Srbina, na Baščaršiji u Sarajevu, početkom 1992.

On je, kao smešne, odbacio tvrdnje tužilaštva o njegovim propagandnim tehnikama kao i tvrdnje da je bio privilegovan u medijima početkom devedesetih, pominjući knjigu 'Ekranizacija izbora', u izdanju nedeljnika 'Vreme' 1993, gde je navedeno da je SRS najmanje zastupljena u državnim medijima.

Suđenje se nastavlja 11. decembra izvođenjem svedoka optužbe Entoni Oberšala, eksperta za političku propagandu. Planirano je da on govori tri dana ali je tužilaštvo zatražilo od suda da ukoliko Obersal završi ranije treći dan dođe svedok iz postupka dokazivanja baze zločina.

Šešelj je obavestio sudsko veće da je u Beogradu pronašao agenciju koja za 25 000 evra može da prevede njegove dve knjige na kojima će temeljiti odbranu.