Zapadni zelenaši u Srbiji

Dok su građani, privreda i država zarobljeni u finansijskom glibu nelikvidnosti i grcaju u dugovima, jedino bankarski sektor u Srbiji može aktuelnu krizu da „knjiži“ kao veliki uspeh. Banke iz zapadnih zemalja uspele su da krizni momenat u Srbiji potpuno preokrenu u svoju korist, jer je preokupacija novcem prisutnija nego ikada. Kod njih zajmi država za finansiranje budžetskog deficita, lokalna samouprava za finansiranje tekuće likvidnosti, javna preduzeća za pokrivanje gubitaka i isplate plata, privreda da bi predupredila stečaj, a građani radi pukog preživljavanja. Za prvih šest meseci 2011. godine, 25 banaka koje posluju na tržištu Srbije, pre oporezivanja, ostvarilo je dobit od 17,8 milijardi dinara, što je za 17 odsto više nego u odnosu na isti period 2010. godine. Takođe, podaciNarodne banke Srbije (NBS) govore da je u prvih šest meseci 2011. godine, gubitak od 4,4 milijarde dinara ostvarilo 9 banaka, ali one čine svega 15 odsto aktive celokupnog bankarskog sektora.

Kriza pogodovala bankama

Zajedno sa porastom šestomesečne dobiti rasla je i ukupna aktiva bankarskog sektora u Srbiji, koja je na kraju juna 2011. godine iznosila 2,4 milijarde dinara, što je za oko 5,7 milijardi dinara više nego u istom periodu prethodne godine. Najveću dobit pre oporezivanja ostvarila je Banka Inteza i to 5,2 milijarde dinara, zatimUnikredit beleži dobit od 3,1 milijardu, Rajfajzen 2,6 milijardi,Komercijalna 2 milijarde, EFG Evrobanka 1,5 milijardi itd. Među gubitašima se ističe OTP banka, koja je za pola godine izgubila 1,5 milijardu dinara, zatim Alfa banka beleži minus od milijardu dinara, dok je preostalih 7 banaka ostvarilo gubitke koji su pojedinačno manji od 900 miliona dinara. Ključ uspeha italijanskeInteze leži u činjenici da ova banka ima najveću aktivu od 357 milijardi dinara. Sa aktivom od 257 milijardi dinara, na drugom mestu je pretežno domaća Komercijalna banka. Daleko iza ove dve banke, na trećem mestu, nalazi se Unikredit banka iz Italije, sa aktivom od 166 milijardi dinara.
 

Na rast aktive i dobiti banaka direktno utiču zelenaške kamatne stope i značajna kreditna aktivnost bankarskog sektora u Srbiji. Da je tako, govori podatak NBS-a da je ukupna kreditna aktivnost banaka u 2010. godini iznosila 1,278 milijardi, zatim u 2009. godini 1,685 milijardi, da bi na dan 30. juna 2011. godine dostigla 1,721 milijardu dinara. Zaduživanje države, privrede i stanovništva se iz meseca u mesec kreće munjevito, pa je tako od aprila do kraja juna 2011. godine, kreditna aktivnost banaka uvećana za 33 milijarde, odnosno dostigla je rekordan iznos od 1,721 milijardi dinara. Ko se u Srbiji, za svega tri meseca, zadužio za 33 milijarde? To su privatna, odnosno javna i druga preduzeća sa 3 milijarde (duguju 940 milijardi), stanovništvo za 18 milijardi (duguje 513 milijardi), druge finansijske organizacije za 4 milijarde i neprofitne institucije za 11 milijardi. Od ovih plasmana javni sektor je umanjio svoja dugovanja za 3 milijarde, ali potraživanje banaka od tog sektora iznosi 210 milijardi dinara.

Zelenaške kamate

Nameće se pitanje na čemu banke u Srbiji temelje svoju astronomsku dobit. Bez obzira da li je u pitanju ekonomska kriza ili ne, banke nastoje da na finansijskom tržištu plasiraju i prodaju svoju robu, a to je novac. Razumljivo je da će u godinama krize potražnja za novcem biti drastično veća nego inače što je slučaj u poslednje tri godine. Zapadne banke u Srbiji na najbrutalniji način su zloupotrebile aktuelni trenutak za „dranje kože s leđa“ i „šišanje“ svojih klijenata, bez obzira da li je reč o državi, privredi ili stanovništvu. Nedavno je Ekonomski institut, koji je inače u vlasništvu Danka Đunića i funkcionera DS-a Aleksandra Vlahovića, uradio jedno istraživanje u sferi bankarskog sektora. Prema rezultatima istraživanja, Srbija je sa prosečnim kamatama za stambene kredite od 5,82 odsto, zemlja sa najvećim bankarskim kamatama u Evropi, gde je prosečna kamatna stopa za ovu vrstu kredita 3,26 odsto. Ista je situacija i sa investicionim kreditima, koji u evrozoni beleže prosečnu kamatnu stopu od 2,93 odsto, a u Srbiji čak 7,89 odsto.
 

Da je domaća i svetska ekonomska kriza, kao izgovor za visoke kamatne stope, poslužila bankama u Srbiji, govore brojke koje datiraju iz vremena pre nego što je kriza zahvatila finansijsko tržište. Tokom 2006. godine, prosečna kamatna stopa na kratkoročne kredite u evro valuti iznosila je u Srbiji oko 19,6 odsto. U isto vreme, susedna Rumunija je imala kamatne stope od 6,5 odsto, Hrvatska 5,24 odsto, Bugarska 6,76 odsto itd. Kada su u pitanju kratkoročni krediti, visina prosečne kamate u Srbiji 2006. godine kretala se oko 11 odsto, dok je kod Hrvata bila 5,19 odsto, u Bugarskoj 7,95 odsto, Rumuniji 8,1 odsto itd. Dakle, u kontinuitetu banke sa Zapada „šišaju“ građane Srbije, samo što, u periodu od 2008. do 2011. godine, za takvo „šišanje“ koriste famoznu svetsku krizu kao argumenat koji jednostavno nije utemeljen. Prava istina i suština problema je u tome što punih 10 godina režim u Srbiji, odnosno Narodna banka Srbije, svojim merama i potezima pruža podršku zelenašima sa Zapada, ne štiteći pritom interese građana i privrede Srbije.

NBS radi u korist Zapadnih banaka

Nekoliko faktora utiče na visinu kamatne stope na bankarskom tržištu svake države i banke se često pozivaju na te parametre. Naime, visina kamate zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije, kao i kreditnog rejtinga zemlje. Na bazi ovih makroekonomskih kretanja Izvršni odbor Narodne banke Srbije utvrđuje visinu referentne kamatne stope, koja je parametar na osnovu kog poslovne banke određuju svoje kamatne stope. Izvrni odbor NBS doneo je, 10. novembra 2011. godine, odluku da smanji referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto procentnih poena, tako da ona iznosi 10 odsto. Međutim, ovako visoka referentna kamatna stopa i dalje je alarmantna i istovremeno pogoduje i državi i zapadnim bankama, a šteti srbskoj privredi i građanima. Visokom referentnom kamatnom stopom centralna banka pokušava da veštački održi kurs i inflaciju, ali i da bez problema rasproda što više državnih hartija od vrednosti, iz kojih se finansira deficit budžeta.
 

Podaci NBS ukazuju da su poslovne banke u Srbiji, zaključno sa junom 2011. godine, investirale u državne hartije od vrednosti 170 milijardi dinara. Zbog toga se banke koje posluju na domaćem tržištu, sve više opredeljuju za kupovinu državnih zapisa, što im je postalo najlakša, najbrža, najsigurnija i najisplativija investicija. Kako je u periodu krize NBS povećavala referentnu kamatnu stopu, tako je potražnja banaka za državnim zapisima bila veća. Istovremeno su privreda i građani kod tih istih banaka bili prinuđeni da se zadužuju i da prihvataju „zelenaške“ kamatne stope. Dok se to sve dešava u Srbiji, avgusta 2008. godine, najveća referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, u momentu najdublje krize, iznosila je maksimalnih 4,25 odsto. Vremenom je postepeno opadala, da bi, u martu 2009. godine, došla na nivo od 1,5 odsto, i danas je skoro sedam puta manja nego u Srbiji.
 

Indikativno je da je referentna kamatna stopa NBS, na početku krize, 2008. godine, iznosila 10 odsto, da bi do juna 2008. godine dostigla 15,75 odsto. U novembru iste godine korigovana je na 17,75 odsto, da bi u već decembru dostigla rekordnih 17,76 odsto. Zatim je tokom 2009. godine, svakog meseca, opadala za oko 1 procentni poen i to sa 16,5 odsto na početku godine, do 9,5 odsto na kraju godine. Ova kamatna stopa centralne banke varirala je od 8 odsto u maju 2010. godine, do 12 odsto u aprilu 2011. godine, da bi u oktobru bila ustanovljena na 10,75 odsto. Za sve to vreme država je održala na desetine aukcija, na kojima je vršila prodaju hartija od vrednosti po atraktivnim kamatnim stopama, koje su uglavnom bile u granicama ili iznad referentne kamatne stope.

Dinkićevo (zlo)delo

U Srbiji se tokom poslednje decenije, preko grbače privrede i građana koji plaćaju zelenaške kamate stranim bankama, vodi tzv. restriktivna monetarna politika, za koju režim tvrdi da održava makroekonomsku stabilnost zemlje. O tome kome takva politika pogoduje svedoči podatak da je najveća stavka u dobiti banaka u prvih šest meseci 2011. godine bio prihod od kamata (59,2 milijarde dinara), koji čini 77 odsto njihovog dobitka. Ne treba zanemariti ni prihod od naknada i provizija koji iznosi 16,9 milijardi ili 22 odsto od ukupne dobiti banaka. Zahvaljujući prvenstveno Komercijalnoj banci, domaće banke, i to njih 12 u kojima je prisutan domaći kapital, na kraju juna 2011. godine učestvuju sa 24 odsto u dobiti bankarskog sektora, sa 27 odsto u ukupnoj aktivi i sa 29 odsto u ukupnom broju zaposlenih. Međunarodne finansijske institucije iskoristile su krizu da 2009. godine ubede režim u Srbiji da u narednom periodu država treba da eliminiše svojih 42,5 odsto udela u Komercijalnoj banci.
 

Reformu bankarskog sektora, koji danas broji „armiju“ od 29.925 zaposlenih, nakon 2001. godine sproveo je lider G17 plus Mlađan Dinkić i njen smisao je da cela Srbija, deset godina kasnije, postane rob u kandžama 21 strane banke. Dinkić je domaće banke uspešno likvidirao, a domaće finansijsko tržište kapitala prepustio bankama iz Italije, Austrije, Amerike, Francuske, Grčke, Nemačke, Belgije... Iz Ruske Federacije, od 2008. godine, prisutna je samo Moskovska banka. Ostale ruske banke do sada nisu pokazale interesovanje za tržište Srbije, zbog očigledne svesti da bi režim u Srbiji i zapadni centri moći sabotirali njihov dolazak i slobodno tržišno poslovanje.