Reci mi koji ti je hobi, i ja ću ti reći ko si ti

Većina ljudi ima hobi, drugim rečima, u slobodno vreme se redovno bave nečim što ih zanima. Među razonodama se sreće mnogo neobičnih: jedne kod okoline izazivaju oduševljenje i čuđenje, a druge – nerazumevanje i otvorenu odbojnost.

Ukoliko ne pitanje čime se bavite u slobodno vreme tužno odgovorite: „Pa ja uopšte nemam slobodnog vremena!“ – to je zabrinjavajući simptom. I ne radi se samo o tome što verovatno ne umete pravilno da rasporedite svoje vreme i snagu. Psiholozi insistiraju u preporukama da se čovek bavi nečim osim kuće i posla. Hobi život ispunjava novim smislom, odmor čini sadržajnijim, razvija stvaralačke sposobnosti. Glavno je da se hobi pravilno izabere, da čoveku donosi korist, smatra direktor Centra za praktičnu psiholohiju Sergej Ključnikov.

Ovakav hobi ne odvlači čoveka od glavnog, ne ubija vreme, već mu pomaže da u njega uloži deo sebe, da na taj način nešto doprinese svom životu. Na primer, da proširi svoje vidike, da nešto shvati u ovom svetu, da trenira svoj intelekt.

Spektar hobija je izuzetno širok – od strašnih do dirljivo lepih. Po mišljenju Sergeja Ključnikova ljudi neobičan hobi po pravilu biraju u dva slučaje: u slučaju da žele da se istaknu ili u slučaju da im u životu nedostaju događaji koji podižu adrenalin.

Tafofilija – zanimanje za groblja i atributiku s njima u vezi na prvi pogled se čini mračnom. Ali, ako se na nju pogleda filosofski, jasno je: nema pojma koji je s životom povezan jačim vezama nego što je smrt. Jer, ona je završni akord čovekovog puta i često može da nam kaže o njemu više od bilo kog drugog događaja. Tafofile, koje ljudi često nazivaju „lovcima na grobove“ zanimaju epitafi, izrada nadgrobnih spomenika, fotografije, kao i detalji o smrti poznatih ljudi. Vrlo često se tafofilija sreće u literaturi, na primer, Harold iz romana Kolina Higinska „Harold i Mod“ se očigledno veoma zanima za grobljansku tematiku.

Spisak neobičnih hobija nastavljaju ljudi koji jedu staklo, eksere i noževe. A 67-godišnji Volfgang Linder iz JAR voli opasno zanimanje, koje trenira nerve, kao što je plivanje s ajkulama. Podvodni svet je privukao dečaka u 6-oj godini, kad je prvi put iz knjiga saznao za „morske monstrume“. Najčudnija stvar je što Linder ne prosto da pliva s ajkulama, već ih mami ribom i bocka kopljem. Za 50 godina ove zabave bio je samo jedan slučaj kad je grabljivica napala avanturistu.

Čovekov hobi može mnogo da kaže o njemu, na primer, Linderu u svakodnevnom životu očigledno nedostaju događaji koji dižu adrenalin, objašnjava Sergej Ključnikov.

Ukoliko se, na primer, čovek bavi istorijskim rekonstrukcijama, to znači da je živahan, radoznao, da ga zanima druženje, da je sposoban za ovaploćenje raznih stvari i stvaralaštvo. Ovakav hobi ga karakteriše pozitivno i jasno je da on zanimljivo živi. Ako čovek skuplja flaše skupog alkohola, s velikom verovatnoćom se može pretpsotaviti da je njegova svest prazna kao ove flaše. Ako čovek planinari, igra šah, putuje, skuplja knjige neke serije – to govori o sadržajnoj strani njegove ličnosti.

Neke razonode mogu da pričine zadovoljstvo i ljudima iz okoline. Uzmimo dela ljubitelja neobičnog hobija kao što je Pooktre. Ljudi koji se bave njime, pridaju drveću neobičan oblik. Njegov rodonačelnik Eksel Erlandson je 1947. godine čak organizovao svojevrstan Cirkus drveća.

Mnogo originala se sreće i među kolekcionarima – šta sve ne skupljaju! Na primer, u kolekciji Francuza Mišela Pona ima 100 reaktivnih aviona, 500 motocikala i serija automobila „Abart“. A engleski glumac Šon Koneri skuplja kiltove – mušku narodnu nošnju Škotlanđana.