Čudo se nije desilo

Ozbiljni finansijko-ekonomski problemi u Evropi, pre svega u evrozoni, nisu isčeznuli u prošlosti poput 2011. godine.  Počela je nova godina, a ekonomki problemi su ostali stari.

O tome da  EU na pretek ima problema svedoče poslednje izjave zvaničnih lica iz različitih zemalja. Recimo, ministar ekonomije i kompetencije Španije Luis de  Gindos priznao je da deficit bruto-domaćeg proizvoda  zemlje za 2011. godinu može da bude dvostruko veći nego  pomenuti pre nekoliko dana 8 odsto pri planiranom nivou 6 odsto. Karakteristično je da radi postizanja 2012. godine  4,4 odsto španska vlada mora da nađe 35 miliona evra. Gde da ih nađe? Inače, još gora je situacija u Italiji, koja mora da nađe ove godina 450 miliona evra radi pokrića  obaveza prema dugovima. Ministar finansija SRN Volfgang Šojble je priznao da u vezi sa krizom dugova u Evropi i slabljenjem  konjunkture 2012. godina će biti teža od protekle. Teškoće čekaju države, koje su van evrozone, jer groznica finansijskih tokova će uticati na sve učesnike. Recimo, Dansku, čiji je premijer Hele Torning-Šmit upozorila sugrađane  da su godine procvata prošle, Danci moraju da budu spremne za teškoće. Prema njenim rečima, budžetski deficit već iznosi oko 100 milijardi krona, verovatno će on biti i veći.

Evropski posmatrači, nakon analize novogodišnjih poslanica šefova država i vlada EU, došli su do zaključka da će ova godine biti za evrozonu složenija od 2011. godine, ali će EU biti nakon iskušenja još jača.  Međutim, poseban stav, kako je uobičajeno, imaju eksperti Velike Britanije. U prognozi analitičkog Centra   ekonomskih i poslovnih istraživanja se govori da je 2012. godina može da bude tačka odbrojavanja propasti evrozone. Mi smo za 99 odsto sigurni da će jedinstvena evropska valuta nestati za 10 godina, - ističe se u tom dokumentu. – Pri tome 2012.godina će biti ključna u tom procesu, kada zonu evra napuste Grčka i Italija. Realizacija takvog scenarija  će biti finasijsko-ekonomski kataklizam bez presedana. Međutim, ima vremena da se spreči takav razvoj događaja. Zato se nastavljaju stalne konsultacije najaktivnijih spasavača evrozone – Nemačke i Francuske.  Naprimer, 9. januara će biti održan redovni – koji li je po broju? – susret kancelara Angele Merkel i predsednika Nikola Sarkozija, prilikom kojeg će biti precizirane mere za sprečavanje krize dugova u evrozoni.