Novogodišnja noć u Rusiji

Ono što će svakako stajati na gotovo svakom praznično postavljenom stolu tokom Novogodišnje noći i u Rusiji i u Srbiji je svakako- salata Olivje ili Ruska salata, popularna u zemljama bivšeg SSSR, tradicionalno se smatra delom praznične i posebno novogodišnje trpeze. Naziv je dobila u čast svog tvorca, kuvara Lusijena Olivjea, vlasnika restorana pariske kuhinje «Ermitaž», 60-tih godina 19.veka. U mnogim zemljama širom sveta, ova salata, sa svojim brojnim varijacija je poznatija pod imenom «Ruska salata».

Prvi objavljeni recept za salatu Olivje, za koji danas znamo, potiče iz časopica «Naša hrana» broj 6. od 31.marta 1894 godine. Inače, recept se zapravo dugo smatrao strogo čuvanom tajnom.

V.A. Giljarovski je u svojoj knjizi «Moskva i Moskovljani» pisao:

«Smatralo se da je posebno šik, kada bi hranu spremao francuski kuvar Olivje, još onda proslavljen svojom salatom, bez koje dobar obed to ne bi bio i za čije spremanje on nije otkrivao recept.»

Lusijen Olivje je sahranjen u Moskvi, a spomenik je obnovljen 2008.godine.

U sovjetsko vreme recept za salatu Olivje menjao se nekoliko puta, jedni sastojci su se menjali drugima, jeftinijim i dostupnijim. „Dorevolucionarne“  jarebice zamenile su viršle, slatkasto meso jastoga je zamenila na sitne kockice seckana kuvana šargarepa, sveže krastavce - seckani kiseli krastavci a masline i kapar - grašak. Pre revolucije su se svi sastojci povezivali provansalskim sosom, a potom industrijkim majonezom.

Posebnu prazničnu atmosferu u vezi sa proslavom Nove godine, u Rusiji dodatno čini i tradicionalno prikazivanje filma „Ironija sudbine“ ili „«Ironiя sudьbы, ili S lёgkim párom!». Ovaj kultni sovjetski „novogodišnji“ film, snimljen 1975, reditelja Eldara Rjazanova, prvi put je prikazan na TV-u 1. januara 1976 (7. februar prikazivanje filma je ponovljeno,  na brojne zahteve publike),  a dobio je i državnu nagradu SSSR (1977)..

Vremenom, film je postao deo tradicije novogodišnje noći u bivšem Sovjetskom Savezu  i obavezno je bio prikazivan oko Nove godine na jednom od centralnih TV kanala, a često i na lokalnim TV-kanala.

Film započinje satiričnim animiranim filmom o stvaranju tipskog arhitektonskog dizajna i identičnih stabmenih zgrada i potpuno istih naselja  u različitim gradovima širom SSSP.(autor  animacije – Vitalij Peskov). Nakon toga čujemo reči ironičnog Pavlika, koji se, upravo 31.decembra, vozi autobusom kroz tipska naselja  Moskve, i ide da poseti svog prijatelja i da ga pozove u saunu tj rusku banju.

U tom trenutku glavni lik, Moskovljanin Jevgenij Mihajlovič Lukašin (Ženja),  36 godina,  hirurg- ortoped, koji radi u  lokalnoj klinici, priprema se za proslavu Nove godine sa  svojom devojkom Galinom, pod nadimkom Galja, u novom stanu u ulici Građevinara, broj 25, stan 12, na trećem spratu  gde su se Ženja i njegova majka uselili dan ranije. Na inicijativu Galine i  donekle pod njenim pritiskom,  Ženja- inače okoreli neženja, priprema se da zaprosi Galju tokom dočeka Nove godine. Izvinjavajući se za svoju neodlučnost tokom dvogodišnjeg zabavljanja, Ženja objašnjava Galji kako je ranije, kada se spremao na ženidbu, u poslednjem trenutku pobegao od neveste u Lenjingrad.

Pre dočeka Nove godine, po tradiciji, Ženja odlazi sa trojicom prijatelja: Pavlikom, Sašom i Mišom u saunu/rusku banju. U sauni, Ženjini prijatelji nazdravljaju u ime predstojeće Nove godine, ali i u ime Ženjinog budućeg venčanja. Pavlik saopštava da posle banje odlazi na aerodrom odakle leti za Lenjingrad. Obzirom da su u banji popili po čašicu više, svi zajedno odlaze na aerodom, ali greškom, obzirom da su do tada već svi bili pijani, ispraćaju Ženju umesto Pavlika na let za Lenjingrad.

Probudivši se na aerdomu Pulkovo u Lenjingradu,  pijani Ženja zaustavlja taksi i ne znajući u kom se gradu zapravo nalazi, taksisti govori svoju moskovsku adresu: ulica Građevinara broj 25, stan 12. Ispostavlja se da isto takvo naselje postoji i u Lenjingradu, sa potpuno istim zgradama kao u Moskvi. Mamurni Ženja, penje se na treći sprat. A gle čuda, čak su i ključevi isti i Ženja bez problema ulazi u „svoj“ stan.

Ušavši u stan, Ženja me primećuje ništa neobično:  isti nameštaj kao u njegovom stanu i isti nered po stanu, zbog useljenja. Umoran i pospan od silnog alkohola, Ženja leže u krevet i pada u san.

Posle nekog vremena, u  svoj stan se vraća Nađa, 34 godine, nastavnica ruskog jezika. Ona se sprema da Novu godinu dočeka sa svojim verenikom Ipolitom, koji uskoro treba da dođe kod nje u goste. Ulazeći u stan, Nađa sa užasom otkriva stranca koji spava u njenom krevetu. Nađa pokušava da ga probudi  što je moguće pre i izbaci pre nego što dođe Ipolit.

Ženja se opire: po njegovom mišljenju, neka čudna žena je provalila u njegov stan i pokušava da ga izbaci iz njegovog kreveta. Konačno, posle duge prepirke, Nađa shvata da „stranca“ Ženju u Moskvi čeka verenica, a da se on greškom našao u Lenjingradu, kuda je ranije već bio pobegao od prethodne neveste. U međuvremenu dolazi Ipolit, koji pravi ljubomornu scenu. Ženja se oblači i odlazi, međutim, na ulici, po hladnoći, on shvata da nema novaca za kartu do Moskve i vraća se nazad kod Nađe u stan, kako bi ih zamolio za pozajmicu. Nađa, nadajući se da će ga se lakše osloboditi, pristaje da pomogne Ženji, što kod Ipolita opet izaziva strašnu ljubomoru. Ženja pokušava da ubedi Ipolita da se ne ljuti, ali ovaj ljutito seda u svoj automobil i odlazi. Ženja i dalje želeći da popravi situaciju, vraća se ustan i izvinjava se zbog svoje nespretnosti. Nađa, sa svoje strane pokušava da pomogne Ženji i da njegovoj verenici Galini  telefonom objasni u čemu je problem i šta se zapravo desilo.

Primorani da dele probleme, Ženja i Nađa počinju da simpatišu jedno drugo....

Film se naravno srećno završava ....

Kako je drugi naziv ovog filma „S lёgkim párom“ i kako je ceo zaplet i započeo u ruskoj banji, hajde još par reči da kažemo na tu temu.

Još u davna vremena, U Rusiji su u blizini vode, na uzvišicama, gradili male brvnare i nazivali ih različitim imenima: kotao, parionica, banja ili prosto kupaonica. Prema pisanju stranih putopisaca, ljubav rusa ka čistoći- njihova je glavna nacionalna osobenost, jer „ovde nema ni jednog grada, ni sela u kojem nema bar jednog parnog kupatila“. Prvi traktat o „ruskoj banji“ napisao je krajem 18.veka španski lekar Sančez Antonio Nušes Riviera, koji je skoro svoj čitav vek proveo u Rusiji, služivši na dvoru Elizabete Petrovne.

Parna banja ili parno kupatilo, ima odlično lekovito dejstvo. No, pre odlaska u parno kupatilo, treba se posavetovati sa lekarom, jer se poseta parnom kupatilu ne preporučuje osobama sa kardio-vaskularnim, endokrinološkim i  hroničnim problemima pluća. Pravilno korišćenje ruske banje ili parnog kupatila ubrzava metabolizam, poboljšava cirkulaciju, stimuliše disanje. Posle boravka u parnom kupatilu, čovek se oseća odmornim i bodrim. Topla para, voda i masaža (trljanje lufom ili blago udaranje površine kože grančicama breze uvezanim u snop) dubinski čisti kožu, poboljšava kvalitet kože, kao i  fleksibilnost i pokretljivost zglobova.

Starinske „ruske banje“, iako u velikoj meri zamenjene novim, savremenijim, moguće je još ponegde naći u provinciji. Bilo je i onih kupatila, koja su se zagrevala " na crno" (mala brvnara, dim ide u prostoriju sa parom, pa otuda naziv), ali i onih  "na belo" (brvnara sa dimnjakom, pa se dim sprovodi napolje). To znači da je u banju-kupatilo koje nije imalo dimnjak,  dim išao pravo u parne sobe, dok se greje kupatilo. Onda bi se parno kupatilo ventiliralo, tako da dim izađe, ali ne i topla para,  što je bilo prilično teško izvesti. Onome ko bi odlazio u banju/kupatilo  da se napari, želeli bi „laku paru“ ili na ruskom „S lёgkim párom“,  tj poželeli bi mu da uživa u toploj pari, bez primesa dima. Da ponovim, drugi deo naziva kultnog novogodišnjeg filma se upravo tako i zove.

U davna vremena, banje/ parna kupatila su gradili jaki momci, bez ikakvog stručnog obrazovanja, bez ikakvih crteža  i sve su imali na umu. Banja / kupatilo se sastojalo od male svlačionica i parne sobe, gde je peć puna kamenja. Najbolje je bilo koristiti drvo breze, jer ne iskri, a time se smanjuje opasnost od izbijanja požara. Grejala se peć, a time i kamen,  a dim bi kroz dimnjak izlazio napolje.

Kada se peć i kamenje dobro zagreju, ulazi se u banju i vrelo kamenje preliva vodom, pa se banja/ kupatilo puni toplom parom. Kade i klupe duž zidova, bile su napravljene od kreča. Prelivanje tople vode preko vrelog kamenja ispunilo bi kupatilo mirisom meda. Posipale su se po podu borove iglice, trava i cveće. Na različite načine grejala se voda u banji/ kupatilu, kako bi bilo što više pare, obično na peći, u posudi od livenog gvožđa .

Pre ulaska u parno kupatilo, preporučuje se tuširanje. Pošto se koža prosuši peškirom, glavu prekrijte pamučnom maramom i u banji obavezno nosite vunenu kapu. Po ulasku u banju tj parno kupatilo trebalo bi za početak sedeti na nižim nivoima tj policama/ležajima, a zatim postepeno  preći na gornje police/ležaje. U banji ostati prema mogućnosti da se podnese topla para. Posle parenja, sledi - hladni tretman bilo hladni tuš, ili se možete umočiti u bazen sa hladnom vodom. Posle hladnog tretmana, potrebno je odmoriti se, umotati se u peškir,  i polako ispijati čaj- dobra je npr nana, cvet lipe, listovi maline ili ribizle. Posle tretmana u ruskoj banji, tj parnom kupatilu, na kožu tela naneti hranljivi krem.

Ruska banja, bez sumnje, kovačnica je ljudskog zdravlja. Topla para otvara pore i čisti kožu, uklanja štetne bakterije. Kupatilo stimuliše cirkulaciju, poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, ubrzava metabolizam. Nakon boravka u parnom kupatilu, osoba oseća prijatnu malaksalost u celom telu, oslobađa se  umora i stresa, a i razne povrede i rane zarastaju brže. Banja u Rusiji -  to je čitava umetnost, koja je povezana sa mnogo različitih tradicija. Često se pominje u klasičnoj ruskoj literaturi. Na primer, Puškin, veliki poklonik parnog kupatila, u svojoj poemi "Ruslan i Ljudmila", opisao  je boravak u banji mladog Han Ratmira.

Ako želite da proslavite Novu godinu u ruskom stilu, dovoljno je nabavite film „Ironija sudbine“. Ruska salata će svakako već biti na prazničnoj trpezi. Ostaje da pred ponoć otvorite flašu šampanjca, sipate u čaše i nazdravite sa dragim osobama. Mnogo zdravlja, ljubavi, uspeha u sreće u Novoj 2012.žele vam, u ime Glasa Rusije: Marija Grigorijeva i Jovana Vukotić.

Marija Grigorijeva i Jovana Vukotić,