Torpedovanje nafte

Iran će zatvoriti Hormuški moreuz i tako onemogućiti izvoz nafte iz Persijskog zaliva, ukoliko Zapad ograniči iranski izvoz "crnog zlata", javila je sinoć novinska agencija IRNA
Gotovo trenutno po objavljivanju ove informacije cena nafte na svetskom tržištu skočila je 73 centa, što se smatra prvom reakcijom na pretnju Irana.
Ratna mornarica Irana upravo izvodi desetodnevne manevre u oblasti Hormuškog moreuza i celog Arabijskog mora, čak i u međunarodnim vodama, što je redovna aktivnost koju praktikuje u poslednjih nekoliko godina.
Tokom vežbi prvi put je predstavljen i upotrebljen novi torpedo domaće proizvodnje.
"Za iransku armiju nema ništa lakše od zatvaranja moreuza Hormuz, ili kao što Iranci imaju običaj da kažu, to će biti lakše nego popiti čašu vode. Ali, za sada, nema potrebne za njegovim zatvaranjem, zato što kontrolišemo Omanski zaliv i imamo kontrolu nad tranzitom", rekao je danas glavni komandant iranske mornarice Habibolah Sadžari iranskoj televiziji na engleskom jeziku Pres TV.
Kroz Hormuški moreuz prolazi 40 odsto svetske nafte i njegovo zatvaranje bi, kako ukazuje agencija AP, imalo ogroman uticaj na svetsku ekonomiju.

Karta Hormuškog zaliva sa linijama kretanja tankera

Moreuz je širok nešto preko 50 kilometara i podeljen je na teritorijalne vode Irana sa jedne i Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa druge strane. Tankeri sa naftom teoretski mogu da zaobiđu teritorijalne vode Irana.
Međutim, vode Persijskog zaliva oko moreuza su uglavnom plitke tj. dubine oko 25 ili 50 metara, a tankeri uglavnom plove kroz teritorijalne vode Irana gde je dubina mora preko 100 metara.
Blizu moreuza na obalama Persijskog zaliva je i glavna pomorska baza i štab iranske mornarice koja je poslednjih godina sve jača. Iran, međutim, osim tri ruske podmornice i nekoliko domaćih koje su nedavno ušle u upotrebu, nema velike moderne brodove kojim bi mogao da pretnje zaista sprovede u delo, već samo može da deluje u blizini obale.
Iran, navodno, poseduje kineske protivbrodske rakete dometa preko 120 kilometara, koje se mogu koristiti za uništavanje velikih brodova, kao što su tankeri ili nosači aviona, ali te rakete niko nikada nije koristio u borbenim dejstvima.
Američka Peta flota, koja se zadužena da štiti interese SAD u regionu saopštila je da neće tolerisati zatvaranje ili bilo kakvo ometanje plovidbe kroz "međunarodni Hormuški moreuz".


Amerikanci u regionu imaju dve borbene grupe nosača aviona Džon Stentis i Džordž Buš. Na dva nosača aviona nalazi se i po 65 borbenih aviona. Oko nosača plove po jedna velika krstarica, četiri razarača i jedna fregata. Svi brodovi imaju opremu za otkrivanje podmornica i naoružanje za njihovo uništavanje.
Kada se doda da svi američki brodovi imaju snažne radare i da se situacija prati iz satelita, iranska mornarica ne može da pravi veće pokrete a da američka vojska to ne sazna. Amerikanci, čak, tvrde da svaka borbena grupa oko nosača aviona ima sonare na brodovima za otkrivanje podmornica na daljinama do 190 kilometara.
Arapske zemlje imaju snažnu avijaciju, mnoge čak i moderniju od američke, ali su na moru veoma slabe i uglavnom poseduju patrolne brodove za čuvanje teritorijalnih voda.
Potpredsednik Irana Mohamed Reza Rahimi rekao je da Iran ne želi neprijateljstvo, ali da Zapad kuje zaveru protiv Teherana.
Zapad razmatra da ograniči iranski izvoz nafte zbog njegovog spornog nuklearnog programa. Oko 80 odsto iranskih deviznih prihoda potiče od izvoza nafte.
Portparol Stejt departmenta Mark Toner nazvao je iranske pretnje "praznima". "To je još jedan pokušaj Teherana da skrene pažnju sa stvarnog problema, a to je njegovo uporno neprihvatanje međunarodnih nuklearnih obaveza", zaključio je Toner.
Ukoliko ipak dođe do zatvaranja moreuza, nafta, doduše u manjim količinama, može na svetsko tržište da se dopremi naftovodima preko Saudijske Arabije, Jordana i Libana, a Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da puste novu liniju naftovoda koja preko Omana vodi direktno na obalu Arabijskog mora i zaobilazi Hormuški moreuz.

Nosač aviona "Džon Stentis" i "pratnja"