Daća za evrom učinjena u odsutnosti

2012. godine će zona evra u njenom današnjem obliku prestati da postoji. To je rezultat anketiranja istaknutih  evropskih ekonomista koje je sprovela agencija Rojter.  Ni to nije sve.  To što će u najvećim ekonomijama EU,  Italiji i Španiji uslediti dugi period teške recesije  za eksperte je rešeno pitanje. Oni se samo bojažljivo nadaju da kriza neće biti globalna. Temu nastavlja posmatrač Sergej Guk i pozvani eksperti član Nacionalnog bankarskog saveta  Pavel Medvedev, šef katedre vrednosnih papira  finansijske akademije profesor Boris Rubcov i direktor  instituta  finansijskih tržišta finansijske akademije  profesor Jakov Mirkin.

Nema li u ovoj pesimističnoj prognozi elementa  lukavstva?  Skrivenog poziva  političarima i stanovnicima da se ne opuštaju,  trpe sve nevolje inače će biti još gore?

Član Nacionalnog bankarskog saveta  Pavel Medvedev je raspoložen optimistički smatrajući da opšti interesi  će na kraju krajeva  savladati  nacionalni egoizm  Evropljana. I situacija će se poboljšati.

Poznato je da ljudi  vole da prave prognoze.  Ova prognoza se mi ne  čini  verodostojnom.  Jasno je da Evropi neće biti lako. I sada se  ulažu određeni napori. I to da ih prate protivrečnosti  je takođe prirodno: svaka zemlja nastoji da zaštiti svoje interese.

Profesor Boris Rubcov šef katedre vrednosnih papira finansijske akademije smatra  upozorenja  evropskih kolega sasvim osnovanim.  On sumnja da bi bilo pravilno staviti sve  dugove u  jednu korpu.

Naravno  postoje osnove za bojazan.  Sasvim je moguće da se ista ta zona evra neće sačuvati sledeće godine u današnjem obliku.  Ne isključujem i to da neka od slabih zemalja kao što naprimer Grčka može da je napusti.  Ekonomija EU se razvija dosta sporo. Međutim to ne daje osnove da se predvidi početak nove velike depresije,  uporedive sa depresijom 30-ih godina prošlog veka.

Ideju kolektivizacije dugova zemalja zone evra ne smatra plodnom i direktor  instituta finansijskih tržišta finansijske akademija profesor Jakov Mirkin.

Ma kako su ih pakovali dugovi svejedno postoje.   Jedinstveni evrobondovi je instrument koji može da poveća rizike.  Pošto u evrozonu ulaze i dosta prosperirajuće zemlje može nastati situacija kada počne svojevrsno finansijsko inficiranje. Položaj te iste Nemačke  može  da se znatno pogorša kad se bude našla pod jorganom jedinstvenih evrobondova.

Usvojene na nedavnom samitu EU mere eksperti smatraju korakom u pravilnom pravcu ali zakasnelim i polovičnim.  Evropski stabilizacioni fond nije dostigao planirane  obime,  i izgubljeno je poverenje u lidere evrozone.

Finansijska tržišta su vrlo osetljiva.  Gledajući spori tempo ostvarenja sopstvenih odluka ona su povećala premije rizika Italiji i Španiji do neprihvatljivog nivoa.  Sada one plaćaju za kredite više nego što  dobijaju za  zajmove koje same daju  naprimer Grčkoj.  A  rejtinške agencije su već uzele na nišan najveće kreditne rejtinge  Francuske pa čak i Nemačke.  Ako  budu pala ova poslednja  utvrđenja biće  konačno narušena ionako krhka stabilnost valutnog saveza.  Posledice toga neće  se odlučiti da predvidi nijedan ozbiljni ekonomista.