Ishrana dece

U poslednje vreme savete o ishrani, možete naći na svakom koraku, često ih daju osobe koje nisu kompetentne, ali takvi članci završe u novinama. Često da se popune strane imamo ,,najnovija istraživanja američkih stručnjaka", odjednom namirnica koju godinama koristimo u ishrani nije zdrava, ili je toliko zdrava da bi svakog dana trebali da jedemo. Na drugom mestu ćemo pročitati, što je neverovatno, čak u ponekad u istim novinama ćemo pročitati da to nije tačno. Eto nama problema, odjednom niti znamo kako da se hranimo, niti kako da hranimo decu. Sreća je da većina razmišlja kritički pa ove ,,savete" ne prihvati. Međutim, ima i ljudi koji  iz želje da zdravo hrane dete, dete izgladne do smrti što nedavno desilo u Sloveniji sa bebom, koja je umrla od posledica neuhranjenosti (roditelji su intelektualci???).

Da krenemo prvo od ishrane bebe, poželjno i preporučljivo je da majka 6 meseci doji dete i da majčino mleko u tim mesecima bude jedina hrana. Majčino mleko sadrži sve neophodne sastojke, deluje zaštitno, i pri dojenju imamo i pozitivan psihološki efekat. Stvara se bliskost između majke i deteta, postoje brojni sada već dokazi koja pokazuju da su deca koja su hranjena majčinim mlekom sigurnija, psihički stabilnija.  Međutim, ovde je postojao veliki interes kompanija koje se bave proizvodnjom zamenskog mleka. Godinama su se majke radi izgleda se odricale ovog neponovljivog iskustva, jer je postojala tvrdnja  da veštačko mleko može da zameni prirodno, kasnije se pokazalo ne da to nije tačno nego je apsolutno pogrešno. Postoje medicinske indikacije kod kojih majka zaista ne može da prehrani bebu svojim mlekom, tek tada je davanje zamenskog mleka opravdano.

Sada dolazimo do pitanja postepenog uvođenja drugih namirnica u ishranu deteta. Najbolje je da sami pripremite obrok detetu, pri tom vodeći računa gde kupujete povrće, voće, i druge namirnice. Postepeno uvođenje novih namirnica u malim količinama je imperativ. Ovde neću davati konkretne savete, predloge jelovnika, potrebe deteta za nutrijensima u uzrastu 1-3 godine, jer još dva članka sigurno ne bi bila dovoljna da pokriju tu tematiku. Posle treće godine postepeno treba navikavati dete na ishranu koja u porodici preovladava,  zajedničko obedovanje, mada sam mišljenja da sa zajedničkim obedovanjem treba krenuti i ranije. Spremati laganiju hranu sa manje masti i začina koja se lako vari je preporuka. Malo moramo korigovati i uobičajen način pripremanja hrane i prilagoditi detetu, videćete da ako poštujete potrebe deteta u tom uzrastu imate velike mogućnosti da se i vi sami hranite zdravije uz dete.

Najveća greška roditelja, ali i šire porodice, (babe su tu najglasnije),  je što smatraju da dete nije dovoljno jelo. Ključ ovde je da budete svesni da dete pre od vas zna da li je gladno ili sito. Što se tiče izbora namirnica mislim da je najbolja sezonska ishrana, sve što se se gaji na ovim prostorima i u vreme kada prirodno zri. Takođe nemojte detetu puniti tanjir sa hranom koju ni vi sami ne možete da pojedete. Manje porcije, ukoliko je dete gladno dodajete, tako nećete morati bacati hranu, ili što je van svake diskusije jesti to što je dete ostavilo da se ne bi bacilo. Time sebi činite medveđu uslugu, nikada nemojte jesti nešto da se ne bi bacilo. 

Dete će ponekad odbiti neku hranu. To majke izuzetno teško prihvataju, s obzirom na trud koje su uložile u pripremanje hrane, uz strah da  će dete ostati gladno, jer nemaju ništa drugo pripremljeno. Tu je najbolji lični primer, i tu se pozivam opet na to da cela porodica treba da jede zajedno. Ukoliko pokažete kao uživate u hrani koju dete odbija, dete će posle nekoliko minuta u većini slučajeva početi da jede. Često se desi i da upadnemo u zamku i ponudimo detetu nešto drugo. To je greška, međutim ukoliko dete zaista ne pojede obrok i pored našeg truda, onda je to nešto drugo bolje ostaviti za užinu. Međutim, morate se pomiriti sa tim da dete neće jesti baš svu hranu, da budemo realni ne  sviđa se ni nama baš sve. Kada posle više pokušaja vidite da dete uporno odbija neku hranu, zamenite je odgovarajućom sličnog sastava. Da,  i u ovom periodu, ali  je najbolje uvesti sistem od pet obroka (doručak, užina, ručak,  užina večera)  i jesti sa detetom u određeno vreme. Taj sistem je najbolji zbog oscilacija tokom dana u lučenju insulina, ali i o tome drugom prilikom.

Sad pitanje slatkiša, pretpostavka je da dete nije pod staklenim zvonom i da je čulo i za čokoladu. Umerenost je ovde najbolja i dobar izbor slatkiša. Nisam rigorozno protiv slatkiša, ali pojedine grickalice trebalo bi zakonom zabraniti, naročito čips. Nekad čokolada, sladoled, keks ne može da nanese neku veliku štetu. Lično mislim da  su najbolji domaći kolači sa voćem, koje sami spremite. Nikada, nemojte davati slatkiše detetu da bi ga smirili, jer kasnije će ono samo imati velikih problema, posegnuće za slatkišima uvek kada je uznemireno. Voćni sokovi su takođe problematični (skriveni šećer, veštački zaslađivači itd.), naročito ako smo neracionalni u njihovoj upotrebi, uvek se pre odlučite za voće nego za sok.

Goruće pitanje je brza hrana. Ne razumem društvo koje u toj meri ne vodi računa o deci. To bi bilo tako jednostavno urediti, samo da ima dobre volje. Naše škole su okružene pekarama, picerijama i ostalim objektima brze hrane. Dete sigurno neće kupiti jogurt i integralnu kiflu, sem ako ga već niste naučili o pošastima brze hrane. Tu je i uticaj društva, dok drugi jedu picu ne verujem da će se dete u pubertetu i pored svog vašeg svakodnevnog uveravanja odlučiti za integralnu kiflu. Ni pica nije nešto strašno, međutim ako svakodnevno dete za užinu jede brzu hranu, to već postaje problem. To je već nepojmljiva greška države, koja ,,brine" o našoj deci. Ne razumem zašto se ne uvede užina u škole, i da se lepo svi objekti brze hrane izmeste iz neposredne blizine škola. Vrlo jednostavno zar ne?  Zbog cele ekonomske situacije u kojoj se nalazimo trebalo bi da užina u školama bude besplatna, tako bi se donekle olakšalo roditeljima koji ne bi brinuli da li im je dete u školi gladno i da li imaju novac za užinu (inače detetu manje od 150 din sada ne možete dati za užinu, da bi kupilo nešto kvalitetno da pojede). Pitanje je da li će i za novac koji mu date kupiti užinu, ni kada mu date novac niste sigurni šta će dete sa tim novcem uraditi i da li će mu taj novac neko oteti. Gde su tu država i NVO? Što se za to pitanje ne pokrene kampanja? Što se tu ne ugledaju na Veliku Britaniju koja je pokrenula projekat zdrave ishrane u školama? Deca u Srbiji su gladna,  činjenica je da mnoga bez doručka dolaze u školu. To ima poguban uticaj na psihofizički razvoj deteta, na koncentraciju, pamćenje.

U prepodnevnoj smeni bi trebali da se uvedu doručak i užina, a u podnevnoj ručak i užina, da se zadovolje potrebe deteta dok je u školi. Mislim da bi većina roditelja to podržala, s tim što bi delom i finansijski učestvovali. Za jedan obrok bi mogla i država da izdvoji novac, pošto se novac iz budžeta rasipa na razne gluposti. Za to nema ni sluha ni volje, ostaje na nama roditeljima i licima iz struke da se i za to izborimo.