Da li neurolozi mogu da izleče neizlečivo?

 U Sankt-Peterburgu, lekari Neurološkog instituta „Buhterove“ su sve bliže da odgonetnu nastanak najsloženijih neuroloških bolesti. Kako se ispostavilo, na rad mozga mogu da utiču veoma rasprostranjene unutarćelijske infekcije.
 Sada se kod mnogih ljudi, koji pate od epilepsije, mentalne retardaticije ili mesečarenja pojavila nada na izlečenje. Ranije su takve pacijente smatrali beznadežnim slučajevima.

Majka i sin ne žele da im se prikažu lica i da se kaže odakle su. Kome je prijatno da priča o 17-godišnjem mladiću koji nije mogao da uči, zaostajao u razvoju i noću mesečario po kuću.

„Kada se baviš sportom – čuvaj glavu“, - savetuje doktor svog pacijenta.

Nekoliko instituta i desetine lekara su govorili o bliskoj smrti, presađivanju moždane srži, hepatitisu C i tuberkulozi, a nijedna od ovih dijagnoza nije bila tačna, dok se porodica nije obratila Neurološkom institutu.

„Bog se sažalio na moje dete. Ne mogu da zamislim, šta bi bilo dalje“, - uzdiše dečakova majka.

Lekari instituta skromno mole da se ovo ne nazove otkrićem. Mada, to što su pronašli se tiče mnogih, koji se godinama leče, a bez rezultata. Da ometaju lečenje nekih oblika epilepsije, da izazovu zastoj u razvoju i poremećaj pažnje mogu unutarćelijske infekcije, kao što je na primer hlamidioza, koju nikada dosad nisu povezivali sa moždanom aktivnošću.

„Nekima će ovo spasiti život. Za druge to je bolji kvalitet života. I zato, jednostavno je – ne sme se lečiti bolest, ako uopšte nije poznat razlog“, - govori Julija Vajnšenker, neurolog odeljenja za reanimaciju Neurološkog instituta „N.P. Buhtereva“ pri Ruskoj akademiji nauke.

To je klasičan opis te bolesti, opsesivno ponašanje i opsesivno-kompulsivni sindrom. Direktor Neurološkog instituta razmatra razloge druge bolesti, kada čovek postaje zarobljenih sopstvenog razuma, kao na primer u poznatom holivudskom filmu o milioneru, industrijalcu Hauardu Hjuzu, koji se panično bojao mikroba i umro kao pustinjak.

„Svako od nas ima po neku opsesiju. Neko svo vreme nešto trlja, neko broji stepenice. Ali dešavaju se patološke stvari. Na primer ide čovek. Mora da obiđe svaki stub. To su takozvane ritualne radnje“, - objašnjava Svjatoslav Medvedev, direktor Neurološkog instituta.

U današnje vreme to se leči za nekoliko nedelja. Za vreme operacije uklanja se oštećeni deo mozga – to nije komplikovano. Teško je bilo razumeti da životno važne funkcije zahvataju druge zdrave regije mozga.

„Veoma teško! Veoma je teško raditi sa ovim organom. Veoma je komplikovano generalizovati podatke i prirodno je da nema opšte teorije o mozgu. To jest, ne postoje nikakve principijelne zabrane. Radimo u režimu, kada može da se desi bilo šta", - demonstrira složenost procesa Maksim Kirejev, naučni saradnik laboratorije za neurovizualizaciju Neurološkog instituta.

Glava i dalje ostaje mračan predmet, mada može da se ispituje i trenira. Na institutu se nisu uopšte začudili kada su prvi put prikazali u Americi presek mozga 76-godišnjeg Ajnštajna, koji je izgledao kao mozak 19-godišnjeg mladića. Odgovor je jednostavan – mnogo je razmišljao.

Čudno, ali kod muškaraca naučnika izreka „misliti glavom, a ne srcem“ ili obrnuto, ne izaziva ironiju.

Razlika u shvatanju se pripisuje jedinstvenoj sposobnosti sive materije da donosi nelogične odluke, koje će se na kraju pokazati kao najpravilnije, na primer, zaljubiti se. Upravo se time razlikuje ljudski mozak od najmoćnijeg računara.