ECP „poslednji bastion“ zaštite evra

Kredit ECB od pola biliona mogao bi se uporediti s pljuskom koji se proliva nad isušenim finansijskim tlom – to je zaista bogat predbožićni poklon. I sve to u ime jačanja stabilnosti finansijskog sektora EU. Ipak, skeptički raspoloženi stručnjaci kreditu proriču sudbinu kratkotrajnog vatrometa. Napumpavanje banaka jeftinim novcem koje je bez presedana puko je svedočanstvo izgubljene ravnoteže na međubankovnom tržištu. 700 milijardi evra čine dugovi vezani za bankovne obaveze koji se moraju otplatiti 2012. godine. Uz to, uzajamno nepoverenje poput rđe razara finansijsku zajednicu. Temu će nastaviti autor finansijskog pregleda Sergej Guk.

Razume se da eksperti imaju pravo da ogromnu donaciju ECB posmatraju kao očajnički pokušaj da se ugasi požar. Naš ekspert, šef Asocijacije ruskih bankara Garegin Tosunjan, baš suprotno, odobrava akciju evropskih kolega.

„Ne smatram da to svedoči o nekoj strašnoj situaciji, nego o mudrosti ECB, jer je funkcija svake centralne banke da bude kreditor poslednje instance kada nastaju problemi kod pojedine banke ili kod celog sistema. Evropa u celini ima program stabilizacije, mirnog izlaska iz jedne jako složene situacije. Podrška ekonomiji, proizvođačima, stanovništvu moguća je samo putem mehanizama za izdavanje kredita. Izgrađena je dinamika otplate kredita, uključujući i 2012. godinu. Niz centralnih banaka moraće da donese zaključke, pa, naravno, i niz kreditnih organizacija koje bi htele da od toga profitiraju. Ali mislim da im sada neće dopustiti (da to urade) obzirom na nove zahteve za nadzor. Neće im dozvoliti da lako rukuju refinansiranjem. Postojaće striktna kontrola njihovog korišćenja.“

Ali strahovi da bi novac mogao da bude potrošen mimo njegove namene nisu otklonjeni u potpunosti. Jer, počev od 2009, vlade i ECB su tim istim bankama pozajmile više od 440 milijardi evra za jačanje kreditno-finansijskog sistema. A sredstva su nestala. Gde – reći će nam Gustav Horn (Gustav Horn), šef nemačkog Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture:

„Ovaj novac je već delimično otpisan zbog obezvređivanja hartija koje su tada kupile. Trebalo bi da se razmisli samo o finansijskim investitorima koji su imali puno državnih obveznica, a koji su u međuvremenu izgubili gomilu novca. I akcije su postale jeftinije u odnosu na kurs od pre tri godine. Eto, to je to što je „progutalo“ kapitale. Oni su takoreći nestali u vazduhu, izgoreli.“

Sada je još veće pitanje šta će se dogoditi sa inflacijom u novoj godini. Razume se da ulivanje takvih iznosa u ekonomiju ne može ostati bez posledica. I inflacija će se svakako javiti kao nepozvana gošća. Ali samo u slučaju neumerenog iskorišćavanja novca. Prema rečima Gustava Horna banke pak ne nameravaju da dele asignacije levo i desno. Dobijeno refinansiranje će bez odlaganja biti uneto u rezerve ECB – u ovaj, kako on kaže, „poslednji bastion evra“. Iz njega će ga nacionalne banke izvlačiti po potrebi. To je sigurnije. I dok je taj mehanizam pod duplom kontrolom, nema osnova za strah od inflacije u EU  novoj godini.