Pogrešni vaspitni modeli: uvod u raspad porodice

 Nacrt zakona o pravima deteta, kao i većina savremenih zakona, se bavi rešavanjem posledica, a ne uzroka. Dok rade na ukidanju fizičkog nasilja nad decom, u cilju poštovanja prava deteta, (zakonodavac i ljudi koji se bore za zaživljavanje prava deteta ne uočavaju da je batina posledica) istovremeno niko ne otklanjaju uzroke, zbog kojih je roditelj prinuđen da posegne za batinom.

Pogrešni uzroci fizičkog kažnjavanja dece

Reč je o "plišanim" vaspitnim, modelima, koji su savremenim roditeljima nametnuti 90-ih prošlog veka, a koje su roditelji potpuno nekritički usvojili:

1. Nagrađivanje – umetanje interesa između deteta i rada. Stvara se pohlepno dete;
2. Moderno kažnjavanje – blaga prinuda, kao oduzimenje obećanog, ako se zadatak ne ispuni. Stvara se napeto, agresivno dete; 
3. Prezaštićivanje dece od rada i reda - "neka sine, mama će" radeći umesto deteta sve što dete može i samo da uradi. Stvara se telesno lenjo, nesvesno i samovoljno dete;
4. Verbalizam – traži se od dece da budu moralna u nemoralnim uslovima vaspitanja 
5. Roditelje niko nije naučio da treba da kontrolišu sadržaje virtuelne i auditivne stvarnosti, koje konzumiraju njihova deca imitiraju i u praksi žive.

Rezultati "plišanog" vaspitanja, koje je dvadeset godina kombinovano sa batinom, kada dete "pretera", su i doveli savremenu porodicu do potpunog moralnog i duhovnog propadanja. Činjenica je da su rodtelji u opštoj nemoći, godinama posezali za fizičkim i verbalnim kažnjavanjem, jer nije bila zakonom zabranjena, ali je činjenica da im ni deca nisu ostajala dužna, vršeći nasilje nad roditeljima, ili pomerajući granice svoje slobode ucenjujući roditelje.

Dakle, istina je da je sve krenulo od "plipšanog" nasilja roditelja nad decom, a deca su uzvraćala roditeljima realnim ili plišanim nasiljem. Nasilje iz porodice se samo prenosilo u vrtić, školu, društvo. Svi se bave fizičkim i verbalnim nasiljem, ne obraćaju pažnju na uzroke, na "plišano" nasilje. Stručnjaci i zakonodavac ovim nacrtom naivno veruju da je batina uzrok i ako nju otklone prava deteta će biti ispoštovana.

Nažalost, tu počinje konačno urušavanje porodice, koje će se i desiti, ako se ne otklone istovremeno, zakonom, i plišano i fizičko nasilje.

Kao i svi drugi, i ovaj (mogući) zakon neće moći da se ispoštuje, uprkos sankcijama nad roditeljima, nastavnicima, (a sve ide do oduzimanja dece, do izmeštanja dece iz porodice) uvek i jedino sa najboljom namerom da se ispoštuju prava deteta.

Roditelji i deca će biti direktne žrtve, ovog zakona, uprkos "dobroj" nameri zakonodavca, a društvo će ulaziti u sve dublje probleme, u sve jače nasilje, jer društvo i čine ljudi vaspitavani u svojim porodicama, i to pogrešno. Nažalost, zakonodavac nije i ne treba da bude i pedagog. On samo želi poštovanje dečijih prava. Ali, armija stručnjaka mora da upozori zakonodavca da se problem ne rešava ukidanjem samo fizičkog i verbalnog nasilja, zabranom batine.

Pojačano nasilje, koje sledi, "rešavaće se" novim zakonima, jačim sankcijama, smirivanjem dece lekovima i definitivnom propašću savremene porodice. Kada kažem "porodice", mislim na savremenu porodicu sveta, pa naravno i Srbije, jer su uzroci problema svuda isti.
 

Da li postoji rešenje?

Rešenje postoji i nastalo je u Srbiji. Reč je o stvaralačkom vaspitanju, koje ukida i "pozitivno uslovljavanje i blagu prinudu, ukida" plišane ", ali ukida i batinu, kao uzročnike zbog kojih prava deteta ne mogu da zažive. Štap i šargarepa su uzročnici, koji rađaju ogromno nasilje u porodici, školi i društvu.

Savremeni stručnjaci mora da shvate da je vreme autoritarnosti isteklo. A autoritarno je sve čime spolja dresiramo decu, pa zvalo se to štap ili šargaraepa, svejedno. Dok su štap i šargarepa u opticaju ni od ljudskih prava, ni od prava deteta nema ništa.

Ako se usvoji nacrt ovog zakona, a da se istovremeno ne zabrani i "plišano" i fizičko kažnjavanje savremeno dete će lakše zadovoljavati potrebe svoje pohlepne, agresivne i lenje svesti. Znaće svoja prava, znaće telefone na koje treba da prijavi svog roditelja, znaće zakon napamet, ali neće znati i neće prihvatati svoje obaveze. A bez obaveza, bez rada nema ni prava.

Možda će uz novi zakon dete lakše zadovoljiti stanje svoje pohlepne, lenje i agresivne svesti, možda?! Jedno znam sigurno - neće biti srećnije, i biće svakim danom sve dalje od prava deteta, jer je ljubav osnovno pravo iz kojeg proističu sva ostala prava. Ljubavi u porodici neće biti, pa ni ostvarenja prava deteta sve dok su ili štap ili šargarepa u opticaju. Kombinovani, doneće duhovnu smrt porodici.

Ukoliko zakonom zabranimo batinu, ona će biti upotrebljavana, uprkos kaznama, i pretnjama da će vam oduzeti čedo, kada roditelju padne mrak na oči, jer će plišano, anarhično dete biti sve nasilnije, neće gledati gde udara.

Ako zakonodavac ukine i šargarepu, onda i ono, ponekad "po guzi", neće imati nikakve dramatične posledice, naprotiv, dete ne može i ne sme da postane diktator koji zapoveda roditeljima i nastavnicima. Dete bez šargarepe i bez batine uvodimo u svet slobode u kojem će razviti celokupan svoj potencijal, donešen rođenjem. A to je cilj porodice 21.veka. Dolazi kraj dresuri, a počinje vreme "vas-pitanja", hranjenja deteta ljubavlju.

Vremena za gordost nema, dragi moji stručnjaci i zakonodavci. Došlo je vreme da svi pokažemo da li volimo decu ili se formalno borimo da neke evropske zakone, koji ni tamo ne funkcionišu, implementiramo u našu sumornu stvarnost. Došlo je vreme znanja, a znanje postoji u srbiji.

Milica Novković je autor "Porodičnog bukvara" i programa "Vaspitanjem bez kazne i bez nagrade do zaživljavanja prava deteta u porodici i društvu"