Parlamentarni kompromis

Sergej Nariškin će biti spiker Državne dume novog saziva. Za tu funkciju ga je predložila partija parlamentarne većine – Jedinstvena Rusija. Od 2008.godine Nariškin je bio na čelu administracije predsednika. Predstoji mu da rukovodi Dumom u teško vreme, jer uticaj opozicije je jači.

Intriga oko toga ko će biti sledeći spiker je trajala poslednjih dana. Na kraju je Jedinstvena Rusija predložila Sergeja Nariškina. 57-godišnji političar će preuzeti štafetu od Borisa Grizlova, koji je bio spiker parlamenta osam godina. Poznato je da je na dužnost predsednika Državne dume šefa administracije Kremlja predložio sam predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Po prvom stečenom obrazovanju Sergej Nariškin je inženjer radiomehanike, po drugom – ekonomista. Zna engleski i francuski jezik.

Sada je potreban spiker koji može da vodi dijalog sa opozicijom. I učinjen je pravilan izbor: Nariškin je čovek koji ume da nalazi kompromise, smatra izvršni direktor uprave fonda „Ruski Mir“ Vjačeslav Nikonov:

„Nariškin je veliki diplomata. Bio je na čelu mnogih međunarodnih i međuvladinih komisija. Nadgledao je odnose Rusije sa Francuskom, Japanom, sa drugim zemljama. Bavio se i širokim krugom pitanja humanitarnog karaktera: na primer, rukovodio je Komisijom pri predsedniku za suprotstavljanje falsifikaciji istorije. To je pametan, obrazovan čovek, čovek koji poseduje znanja o širokom krugu problema. Zato je ovo veoma dobra kandidatura, i teško da će izazvati negativnu reakciju opozicionih političkih partija.“

Pritom je Sergej Nariškin često pokazivao i surovost. Borba protiv korupcije je jedan od njegovih glavnih zadataka. Nedavno je on izjavio da je samo za prvo polugodište otpušteno više od hiljadu i po federalnih činovnika zbog skrivanja informacija o primanjima. U uslovima kada je Jedinstvena Rusija ostala bez ustavne većine, čvrstina i diplomatičnost novog spikera su podjednako važne osobine. Eksperti kažu da Duma vraća sebi status „mesta za diskusije“. I iako većina u donjem domu i dalje pripada partiji koja je na vlasti, članovi te partije gledaju na situaciju drugačije: u opoziciji su tri političke snage, odnosno tri glasa protiv jednog. Tako da se oni u bilo kojem slučaju moraju uzeti u obzir, govori predsednik Fonda istraživanja problema demokratije Maksim Grigorjev:

„Boris Grizlov je bio veoma dobar spiker parlamenta. Druga je stvar što se vremena menjaju, menja se politički sistem. I, naravno, potrebna su nova lica. Imenovanje Sergeja Nariškina za dužnost predsednika Državne dume znači da će se rad nastaviti stabilno. Ne sumnjam da će Nariškin uspeti to da ostvari.“

Za poslednje 2-3 godine retorika vlasti i izbor naroda, kako kažu politikolozi, su primetno prešli u fazu socijalno orijentisane politike. Ujedno u srednjoročnoj perspektivi u prvi plan su pitanja ograničenja državnih rashoda i budžetske discipline. Hoće li mehanizam parlamentarnog upravljanja adekvatno raditi u ovim uslovima? Po mišljenju politikologa Pavla Danilina, mnogo će zavisiti neposredno od ličnosti i iskustva predsednika Državne dume.

„Sergej Nariškin ima ogromno iskustvo upravljanja i u vladi, i u administraciji predsednika. U administraciji predsednika on je bio u stalnom kontaktu sa liderima ne samo parlamentarnih, već i neparlamentarnih partija, odlučivao je sam o širokom krugu zadataka, i učestvovao u izradi ključnih odluka koje su tražile ozbiljne kompromise.  Bez sumnje, njegova kandidatura odgovara tom nivou složenih zadataka, koji će iskrsavati pred novim rukovodstvom Državne dume. Pritom treba imati u vidu da je Sergej Nariškin još i odličan administrator. To će mu dati da rukovodi Državnom dumom i da ispunjava obaveze spikera idealno.“

Zanimljivo da Sergej Nariškin koga je Jedinstvena Rusija predložila za spikera Dume nije član partije. On još uvek razmišlja da li da se učlani ili ne. Tako nešto se dešava prvi put u istoriji nove Državne dume.

Predsednik donjeg doma parlamenta mora biti izabran većinom glasova na prvoj plenarnoj sednici, koja je zakazana za 21. decembar. Jedinstvena Rusija ima većinu glasova. Na izborima je osvojila 238 od 450 mesta u parlamentu.