ISTORIJA ČIPOVANJA KOMPANIJE APPLIED DIGITAL SOLUTIONS

 Za implantaciju čipova u ljudsko telo prva se zainteresovala kompanija Applied Digital Solutions (ADS), koja je još 1999. godine kupila korporaciju Digital Angel („Digitalni anđeo“) i njen ogranak VeriChip.

Kao prvobitni cilj imlantacije navedeno je čuvanje „ličnih zdravstvenih podataka“, ali je kao sledeći korak planirano korišćenje čipova umesto identifikacionih dokumenata. Američka kompanija ADS  (glavno sedište u Palm Biču na Floridi), nameravala je da prve čipove testira na stanovnicima Južne Amerike i Evrope. Čipovi bi bili ugrađeni pacijentima kojima su presađeni organi (koji moraju biti pod neprekidnim nadzorom lekara) i na kriminalcima. No, pošto je otpor društva mikročipovanju ljudi tada bio jak, kompanija je počela proizvodnju zamene za VeriChip – spoljašnji uređaj u obliku narukvice ili ručnog sata, koji emituje informaciju o lokaciji na kojoj se vlasnik narukvice nalazi. 

Međutim, posle 11. septembra 2001. godine situacija se radikalno promenila. Nastala atmosfera sveopšteg straha od terorizma, izbacila je u prvi plan problem lične sigurnosti. Sada je već javnost bila blagonaklonija prema aktivnostima ADS-a, a administracija SAD  je pomogla da se stvori pogodna pravna situacija oko čipova za implantaciju. I kompanija je otpočela prodaju svojih proizvoda za implantaciju u ljudsko telo.  Iako oni sadrže samo jedinstveni identifikacioni broj čoveka, kompanija je predstavljala svoj proizvod kao medicinsku pomoć. Pritom je FDA (Food and Drug Administration) – američka Uprava za kontrolu kvaliteta namirnica i lekova, koja je obavezna da kontroliše sve imlantante, izjavila da pošto čip nema veze s medicinom, već se koristi u cilju „bezbednosti, finansijske i lične identifikacije“, njegovu distribuciju Uprava ne kontroliše i ne reguliše, oslobađajući VeriChip sertifikacije. Kasnije je, međutim, FDA izdala dozvolu za korišćenje čipova u bolničkoj praksi. Ako, na primer, zdravstveni organi SAD smatraju da je čoveku za lečenje potrebno prepisati mikročip, oni to mogu učiniti s punim pravom.

2002. godine su po prvi put jednoj američkoj porodici  ugrađeni čipovi kompanijeADS, koji su sadržavali broj telefona i informacije o dotadašnjem lečenju. Danas svaki Amerikanac može da ugradi sebi VeriChip po ceni od 200 dolara, plativši pritom još 10 dolara za održavanje zapisa u bazi podataka. 2003. godine otpočela je čipizacija Meksika, gde već postoji više od 10 hiljada ljudi sa ugrađenim čipovima. 2004. godine mikročipovi za identifikaciju bili su implantirani državnom tužiocu Meksika Rafaelu Masedu de la Konča (Rafael Macedo de la Concha) i grupi od 160 radnika tužilaštva. U cilju „bezbednosti“ mikročipove imlantiraju bogati Brazilci („U Brazilu sada, ako nemaš čip, ti nisi milioner“, - smatraju oni).

Trenutno postoji više od 10 tipova čipova-imlantanata, koji se koriste za kontrolu pristupa, podizanje plate, identifikaciju ličnosti. Poslednjih godina su, takođe, razvijeni novi tipovi biočipova, koji osim identifikacionih i medicinskih funkcija, mogu da obavljaju i druge – sve do promene ponašanja i kontrole emocija njihovih vlasnika. Oni deluju kao svojevrsna unutrašnja akupunktura, utičući na povećano ili smanjeno lučenja hormona pojedinih organa. Tako, na primer, povećavajući lučenje adrenalina, bio-čipovi mogu pomoći vojnicima da postignu stanje potpunog odsustva straha. Govori se da zbog toga od prošle godine kompanija VeriChip vodi pregovore sa ministarstvom odbrane SAD o zameni metalnih pločica RFID-nalepnicama¹ (RFID je skraćenica za RadioFrekventnu IDentifikaciju – nap. „Borba za veru“). Istraživači ukazuju da će američka vojska, ako se ti pregovori uspešno okončaju, dobiti vojnike-kiborge².

O smislu čipizacije posebno se krasnorečivo govori u dokumentu Evropske Unije, usvojenom u martu 2005. godine. To je zaključak № 20 Evropske grupe za etiku u nauci i novim tehnologijama, u čijem petom paragrafu piše: „Savremeno društvo je suočeno s promenama – kojima je neophodno podvrgnuti ljudsku prirodu. U narednoj fazi progresa, kao rezultat praćenja pomoću videonazora i biometrije, a takođe i posredstvom različitih elektronskih uređaja ugrađenih u ljudsko telo - potkožnih čipova i smart-nalepnica, individue će se izmeniti do takvog stepena, da će se sve više i više pretvarati u „mrežne ličnosti“. Oni treba permanetno da imaju mogućnost da s vremena na vreme emituju i primaju signale, kako bi se pratilo i ocenjivalo njihovo kretanje, njihove navike i kontakti. Ovo treba da promeni značenje i suštinu čovekove slobode. Pritom će se izmeniti sam pojam ljudskog dostojanstva. Neka narušavanja osnovnih, prirodnih prava ličnosti, koja se događaju usled transformacije tela, ne umanjuju njeno dostojanstvo, a takođe ni njena ustavna prava i slobode“.

Plan je da se dobije poslušna, u potpunosti kontrolisana - „mrežna“ ljudska bio-masa. Pretpostavlja se da će se taj proces odvijati u dve faze: u prvoj fazi implantacija će biti dobrovoljna; u drugoj – kako se o tome govori u jednom od saopštenja Frenklinovog Centra za pravne studije, „posle upoznavanja s procedurom i sa njenim preimućstvima, biće moguć prelazak na obaveznu imlantaciju“. Pošto se trenutno čipizacija još uvek nalazi u „dobrovoljnoj“ fazi, radi njenog ubrzanja već u bliskoj budućnosti može biti pokrenut sledeći teroristički talas.

Po materijalu sa "earth-chronicles"

priredilo Uredništvo „Borbe za veru“

________________

¹Nova generacija „pametnih“ (smart) nalepnica opremljena je RFID tehnologijom i nadilazi neka ograničenja tradicionalnog bar-koda. Integrisani elektronički sklop sadrži digitalnu memoriju i može biti programiran ili re-programiran korišćenjem radio-talasa. Transponderi mogu imati različite kapacitete memorije, sposobnosti "pisanja i čitanja", izvore energije, razne radne frekvencije – nap. „Borba za veru“.

²Reč „kiborg“ iskovala su 1960. godine dvojica naučnika NASA (američka Nacionalnaagencija za aeronautiku i svemirska istraživanja). Kiborg je skrećenica od „kibernetički organizam“ i označava hribrid čoveka i mašine – nap. „Borba za veru“.