Govor srbskom narodu kroz tamnički prozor

 Ja ne strahujem za sudbu Indije i Kitaja. Ja strahujem za sudbu Evrope. Propašće kao Kapernaum! I tamo gde su njene ponosite kule, biće mravinjaci. I gde su njeni bulevari, biće trnjaci i zmijinjaci. I tamo gde je sada sramno kliktanje protiv Hrista biće bukanje buljina i vrisak šakala.

Sv. Vladika Nikolaj

+++

Šta je Hristos učinio za Evropu, i kako se Evropa zahvalila Hristu? To je, braćo, predmet za razmišljanje i pouku.

Šta je, dakle, Hristos učinio za Evropu? Odgovor: više nego sve. Jer sve to bi bilo ono što ljudi mogu očekivati. Ali Hristos je učinio za Evropu daleko više nego što su ljudi umeli očekivati.

Hristos je razagnao u Evropi mrak neznaboštva i glupost idolopoklonstva. Time smo sve rekli za onoga ko zna šta znače te dve reči: neznaboštvo i idolopoklonstvo. A za one koji to ne znaju, reći ćemo nešto više. Evropsko neznaboštvo i idolopoklonstvo bilo je isto onako mračno i glupo kao neznaboštvo i idolopoklonstvo crnačkih plemena naših dana u Africi. Ali samo još surovije, surovije utoliko ukoliko je krv potomaka Jafetovih gonila ljude na veće krajnosti, nego li krv Hamova.

Religija bez pravoga Boga, brak bez morala, društvo bez milosti, država bez višeg smisla od razbojničke otmice. Jednom rečju: život bez smisla i smrt bez nade. Uz to neprekidni strah od groznih bogova, koji se moraju ublažavati krvavim žrtvama, životinjskim i ljudskim, pa gatarijama, vračarijama i bezbrojnim danonoćnim besmislenim ceremonijama. Mrak i glupost u seljačkoj kolibi, mrak i glupost u patricijskoj palati, mrak i glupost u carskom dvoru, i u poeziji, - u svemu. Satana je držao u kvrzi evropsko čovečanstvo dok se Hristos nije javio. I ceo organizam evropskog čovečanstva, celo telo i cela duša bila je ne bolesna, nego sama bolest kao gubav čo vek, od glave do pete. A Hristos kad se javio u takvoj bolnici i ludnici evropskoj kroz svoje sluge kao da je rekao ono što i ženi zgrčenoj osamnaest godina: Evropo, oproštena si od bolesti svoje(Lk. 13, 12). I najednom Evropa se ispravila, osvestila, prosvetila, očistila i obrazovala. Kao kad neko na tamnici otvori prozore, i počisti, i uredi, i okadi. Uz to dao je Hris tos krštenim narodima Evrope vlast nad celom kuglom zemljinom, da bi kao kršteni krštavali, kao osvećeni osveštavali, kao naučeni učili mračniju i slabiju braću svoju. Eto, to je čudo nad čudesima učinio Gospod Isus Hristos u Evropi.

Na drugo pitanje: Kako se Evropa zahvalila ili odu žila Hristu, odgovor, nije svetlost nego mrak, nije radost no plač. Onako mu se zahvalila i odužila kao oni Gadarinci, koje je Hristos oslobodio od legiona zlih duhova, a koji su ga molili da ide od njih. I moli ga sav narod iz okoline Gadarinske da ide od njih (Lk. 8, 37). I On ode. Ne vozrazi im ni reči, nego ode. On ode, ali prokletstvo ostade u toj zemlji. I ta zemlja Gadarin ska, nekad plodna i bogata danas predstavlja oku čovečjem jednu suru i suhu prokletu pustinju. Gadarinci su molili Hrista da ide od njih. Evropejci ga ne mole, nego ga go ne. Gone ga svim načinima: - i preko škole i preko štampe i preko politike, i preko filma, i preko naučnih gatarija i preko svih kulturnih naduvenosti svojih; gone ga i mislima, i rečima, i delima, i pojedinačno i grupno, i svi skupa.

Kad je onako bilo sa Gadarom, koja je po gluposti molila Hrista da ide iz nje, kako li će biti Evropi koja ga ne moli, nego ga po zlobi tera od sebe? Kako će joj biti? Evropa, koja je odustala od Hrista i povratila se svome prastarom mračnom, glupom i smradnom paganizmu?

I to je odgovoreno posredno u Jevanđelju. Biće Evropi ono što je bilo Kapernaumu, gradu veoma kulturnom, bo gatom, uređenom, veselom i oholom, na obali jezera Gali lejskog. Hristos mu je zapečatio sudbu ovim rečima: I ti, Kapernaume, koji si se do nebesa podigao - do pakla ćeš propasti, jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan Strašnog Suda nego tebi (Mat. 11, 23).

Aj, braćo moja, da su u Indiji i Kitaju bila ona čude sa koja su bila u Evropi kroz dve hiljade godina, čudesa bez mere i broja, davno bi se ova dva velika mravinjaka ljudska - polovina celog čovečanstva - okajala u prahu i pepelu i zavolela Hrista i poklonila se Hristu.

Ja ne strahujem za sudbu Indije i Kitaja. Ja strahujem za sudbu Evrope. Propašće kao Kapernaum! I tamo gde su njene ponosite kule, biće mravinjaci. I gde su njeni bulevari, biće trnjaci i zmijinjaci. I tamo gde je sada sramno kliktanje protiv Hrista biće bukanje buljina i vrisak šakala.

Jer, kad mišljaše Evropa da je kulturna, onda podivlja. I kad mišljaše da sve zna onda oglupi. I kad mišljaše da je vrlo jaka, onda beše ništavna kao paučina.

Evo vam, braćo, predmeta za razmišljanje i pouku. Proslavite Hrista Boga, da bi i On vas proslavio u carstvu svom nebesnom. Amin.

Izvor: Vladika Nikolaj, Govori srbskom narodu kroz tamnički prozor, Sabrana dela knjiga VIII,  Himelstir, 1986, str. 233-234.