Boris Jelcin – rušilac ili stvaralac?

Ove je godine u Ekaterinburgu otkriven spomenik Borisu Jelcinu, koji simboliše volju i odlučnost tog političkog lidera. On je zaista usvojio mnoge odluke, koje su uticale na tok najnovije istorije, tim pre što se dolazak Jelcina na  veliku političku scenu poklopio s sistemskom krizom u zemlji. S njegovim imenom povezuju  odstranjenje od vlasti KPSS, niz političkih kriza, raspad SSSR-a, početak ekonomskih reformi, prvi česenski rat i još mnoge stvari, koje je teško  oceniti jednostavno.  I odnos u ruskom društvu  prema samom Borisu Jelcinu nije jednostavan.

1985. godine je on došao iz Ekaterinburga u Moskvu za položaj prvog sekretara Moskovskog pomiteta komunističke stranke. Jelcin se odmah pokazao kao čovek neobičnih postupaka. On je prenerazio građane  vožnjom u društvenom saobraćaju.  Godinu dana kasnije je on postao kandidat za  člana Političkog biroa CK KPSS. Posle još jednu godinu  je on stupio u konflikt s partijskim vođama, i to  u oštar konflikt s  samim generalnim sekretarom CK Mihailom Gorbačovim.

U maju 1990. godine na Prvom kongresu narodnih poslanika Ruske Federacije Jelcin je bio izabran za predsednika Vrhovnog Saveza RSFSR. Posle  meseca i po dana je Boris Jelcin bio izabran za predsednika Rusije. Od tog momenta je njegov konflikt s predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim ušao u  odlučujuću fazu.

19. avgusta 1991. godine grupa političara  iz okruženja Grbačova je objavila o formiranju Državnog komiteta za vanredne situacije. To je bila jedna od najluđih akcija u istoriji Rusije. Pokušaj da se spase SSSR ustvari je ubrzao njegov raspad. Puč je bio ugušen zahvaljujući  odlučnim akcijama Borisa Jelcina.

8. decembra  u Beloveškoj pušči lideri tri slovenske republike Rusije, Ukrajine i Belorusije – Boris Jelcin, Leonid Kučma i Stanislav Šuškevič su potpisali dokument, u kojem se saopštavalo da je SSSR prestao da postoji. U njemu je objavljeno  o formiranju na bivšoj sovjestkoj teritoriji Zajednice Nezavisnih Država.

Boris Jelcin je veliki reformator i stvaralac, - smatra bivši predsednik Belorusije Stanislav Šuškevič.

Prvi predsednik Rusije je vodio pravilnu politiku po nacionalnom pitanju. Uzmite  slobodu, koliko želite, ali preuzmite i odgovornost. Imali smo dosta soli u glavi, oprostite  moju neskromnost, da stvorimo udruženje, koje je očuvalo najbolji oblik saradnje. Stvorili smo ZND.

ZND je postala oblik civilizovanog razvoda, koji je omogućio da se izbegne veliki građanski rat, naročito opasan u zemlji s nuklearnim oružjem. Zato je Jelcin bio istovremeno i rušilac, i stvaralac, - tvrdi zamenik  generalnog direktora Centra političkih tehnologija Aleksej Makarkin.

Jelcin je svakako bio željan vlasti. On je postao dosledni pristalica likvidacije političke vlasti KPSS.  Vođena je bila i borba saveznih i ruskih organa vlasti za punomoćja i preraspodelu resursa. Ta je konfrontacija, svakako, ubrzala raspad Saveza. Istovremeno je Jelcin  uticao na stvaranje nove Rusije. Njegova uloga, kao i uloga mnogih državnika naše istorije, ima dvostruki karakter.

1996. godine je Boris Jelcin bio izabran za predsednika Rusije drugi put. Posle tri godine je on dobrovoljno podneo ostavku. U svom TV govoru 31. decembra 1999. godine on je objasnio da to čini ne zbog zdravstvenog stanja, nego  iz mnogih razloga i zamolio građane Rusije da ga oproste. TV kamermani  se sećaju da je izgovorivši poslednju rečenicu  on nekolikom minuta sedeo nepomično. Niz lice su mu tekle suze…