Dama među „ekstremistima“

Portparol Srbskog narodnog pokreta Naši Ivana Borić jedna je od retkih devojaka koje su javno eksponirane kao lideri u organizacijama koje vlast proglašava za ekstremističke  i huliganske.  Ona za  eNovosti govori o svom poslu portparola SNP Naši, odnosu „ekstremista“ prema ženskim članovima i svom učešću u protestima protiv „Parade ponosa“ 2010 godine. Na pitanje novinaraeNovosti koliko su opasne devojke iz SNP Naši Ivana odgovara:

- Mnogo smo opasnije nego što nas novinari režimskih medija predstavljaju. Svaka devojka u SNP Naši kod kuće ima bejzbol palicu i roze fantomku. To je sastavni deo naše opreme – ironična je Ivana.


* Otkud žensko među ekstremistima?
Za mene lično to je prilično uvredljivo pitanje, koje mi često postavljaju. Prvo zato što aktiviste SNP Naši nazivaju ekstremistima, a onda kada me pitaju otkud ja tu. Šta je ekstremizam? Očuvanje pravih tradicionalnih vrednosti, broba protiv korupcije, ne nasilne akcije koje su usmerene na sve koji vređaju ili ugrožavaju naš narod. Etiketu ekstremista prilepila nam je TV B92 po nalogu države, jer im je u interesu da sve koji se bore da očuvaju srbski nacionalizam unište. Ali u tome ne uspevaju jer je nas svakim danom sve više. Međutim, kada u medijima čujem da smo ekstremisti ili čak u poslednje vreme teroristi, bude mi i drago, uzimajući u obzir od koga dolaze te reči. Ženama je itekako mesto u borbi za bolju Srbiju. Ekstrmni smo samo u ljubavi prema svom narodu i svojoj zemlji.

* Zašto si izabrala SNP Naši?
Do decembra 2010 bila sam  portparol i član Upravnog odbora tadašnjeg SNP Naši 1389.  U februaru mesecu osnovala sam Pokret Srbski nacionalni front koji je za veoma kratko vreme počeo da deluje u Srbiji, i uspeli smo da ostvarimo sardanju sa patriotskim organizacijama u više slovenskih zemalja. Nakon toga su usledili pregovori o ujedinjenju patriotskih organizacija i saradnja sa SNP Naši bilo je logičan nastavak priče koju smo svi zajedničko započeli. SNP Naši je organizacija koja ne odustaje od svojih ciljeva i ne popušta pred pretnjama vlasti. Ideja SNP Naši je da se ujedine najbolje snage za nacionalni preporod, za jedinstvenu, snažnu i naprednu otadžbinu. Naš cilj je da svakim novim danom učestvujemo u izgradnji i stvaranju jedne lepše Srbije, i svesni smo da sve to nije moguće učiniti odjednom. Nasuprot političkim strankama i njihovim dnevno političkim interesima, mi radimo zarad dobrobiti države i naroda, a ne stranke i pojedinaca. Takođe, SNP Naši su prvi promovisali u Srbiji ideju stvaranja Evroazijske unije, po modelu Igora Panarina. Na taj način smo zaokružili sve diskusije zašto Srbije ne treba da uđe u EU.

* Da li ima mesta za druge žene u organizaciji?
Naravno da ima i nadam se da će mnoge devojke slediti moj primer. I ne samo moj već i drugih devojaka koje su u organizaciji. Osim funkcije portparola žene u SNP Naši se nalaze i među članovima upravnog odbora i mestima kordinatora u gradovima. Sigurna sam da ćemo uspeti da promenimo sliku o nacionalističkim organizacijama, jer uglavnom postoji stav da su članovi muškarci, koji su automatski navijači i ekstremisti. Svaka devojka koja se ponosi svojim poreklom, koja se ne plaši da se bori za svoju otadžbinu ima svoje mesto u SNP Naši.

* Kakav je odnos prema ženama u organizaciji?
Sa punim poštovanjem, ali potpuno ravnopravan kao i prema muškim članovima.. Svako ima svoje obaveze i za šta je zadužen. Bitno je da postoji volja i nivo interesovanja da se deluje. Podela na polove nema.

* Zašto bi neka devojka trebala da se uključi u organizaciju poput SNP Naši? Koje su dobre strane toga, a koje loše?
Uključivanjem u rad SNP Naši imaće priliku da učini nešto za Srbiju. Neće samo sedeti kući i čekati šta će da se promeni. To može svako od nas. Treba nešto konkretno raditi. Mnoge devojke koje su naši aktivisti bave se humanitarnim akcijama. Redovno se skuplja pomoć za najugroženije građane, ali o tome se malo zna jer mediji imaju zabranu da prikažu da mi pozitivno delujemo.
Biti aktivista SNP Naši je izuzetno težak zadatak, ali neophodan. Dobra strana je što ćete kao aktivista SNP Naši biti u mogućnosti da delujete, da to o čemu drugi samo pričaju vidite i na delu. Mi nismo salonski političari, već od akcije, sa reči prelazimo na dela. A loša strana ne postoji. Naravno, svako do nas je pod budnim okom policije i drugih državnih organa. Ali sve to je ništa naspram svega onog što svi aktivisti zajedno rade za bolju Srbiju.

* Zašto organizacija koja je prozvana za ekstrmističku i huligansku stavlja ženu  za portparola?
Zašto praviti razliku? Zar je toliko bitno da li je muško ili žensko portparol? Ne postoje te razlike, ono što ja kežem rekao bi neko i od muških aktivista da je na mom mestu. Imala sam slučaj nedavno da je novinar mislio da nam je to marketinški potez, da bi ublažili sliku i pokazali lepšu stranu pokreta. Ali onda je shvati da sam ja podjednako opasna kao i muški aktivisti. Naime, u biznis klubu Hotela In trebalo je da dam intervju u vezi za  kampanju koju smo organizovali povodom koncerta Dina Merlina. A onda je stigla zabrana iz uprave hotela, uz obrazloženje da „portparolu SNP Naši, kao karakterisanom ekstremisti i ultra-desničaru nije mesto u prostorijama hotela“.

* Da li si hapšena ili imala problema sa policijom?
Kada ste aktivista SNP Naši morate biti svesni da ćete biti na stalnom udaru policije. Često sam pozivana na informativne razgovore. Čak i zbog najglupljih stvari. Pokušavaju da izvrše pritisak, i očekuju da  jedan po jedan odustanemo od naše ideje. Ali to me nije nikada uplašilo, već je davlo dodatnu snagu. Nakon toga sam bivala  hrabrija i dodatno motivisana da nastavim borbu. Jer upravo sve to znači da se broimo i zalažemo za isprvane vrednosti, koje su u suprotnosti sa izdajničkom politikom Borisa Tadića i njegovih saradnika.

* Koja je najdramatičnija situacija u kojoj si bila?
Verovatno trenutak kada je policija zabranila održavanje skupa podrške uhapšenim rodoljubima za vreme pokušaja održavanja tkz.Parade ponosa 2010. Tada su svim aktivistima pretili hapšenjem ukoliko se pojave ispred Ministarstva pravde gde je trebalo da se održi protest. Specijalci su opkolili taj deo grada, sve aktiviste sprečili da se približe parku Manjež, čak su i  preventivno hapsili. Uprkos tome, smatrala sam kao moralnu dužnost da dođem do porodica uhapšenih i novinara koji su čekali našu izjavu. Tog dana su gotovo svi mediji u Srbiji snimili izjavu gde smo tražili oslobađanje rodoljuba i odgovrnost državne vlasti i predsenika Borisa Tadića. A za to vreme ja sam bila okružena velikim brojem pripadnika MUPa, a nakon toga su me sačekali i inspektori u civilu...

* Da li si učestvovala u neredima na paradi 2010?
Nisam učestvovala u nasilju već u sprečavanju nasilja koje je nad svim građanima sprovodio režim Borisa Tadića. Učestvovala sam u odbrani Beograda. To je bila moja dužnost. Tog dana je u gradu bio pakao. Ali sam bila ponosna što je srbski narod izašao na ulice i usprotivio se toj sramnoj paradi kojoj je država dala podršku. Nerede nismo izazvali mi, niti druge nacionalističke organizacije. Nasilje tog dan je izazvala država na čelu sa Tadićem i Dačićem. Oni su promovisali pederluk tog dana, i time iritirali desetine hiljada građana. Naša je izjava da je policija bila dužna da zaštiti sve građane koji su tog dana krenuli do Hrama Svetog Save na molitvu, i sve koji su izašli da iskažu svoj revolt prema tom sramnom događaju. Na pitanje zašto to nisu učinili nikada nismo dobili odgovor. Ali svi koji smo se okupili tog dana u Beogradu odbranili smo čast Srbije. Ove godine je ta tkz.Parada ponosa otkazana.

 * Da li izdaješ neka naređenja u organizaciji i da li muškarci slušaju žene u SNP Naši?
Moj reč se u organizaciji poštuje kao i reč drugih dvojaka koje se nalaze na pozicijama na kojima se donose odluke. Najbitinje je očuvanje disipline. Neki put nije ni potrebno naređivati jer ne mogu da mi kažu ne,  dovoljno je da im se nasmejemo ili trepnemo.
 

Biografija 
Ivana Borić rođena 12.januara 1983 u Beogradu. Završila Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet za poslovne studije -Menadžment u sektoru finansija. Više godina se bavila novinarstvom. Više godina se bavila novinarstvom i volonterski učestvovala u organizaciji humanitarne pomoći za najugroženije građane Srbije. Bavi se pisanjem i izdavaštvom. Do decembra 2010. godine bila portparol i član Upravnog odbora tadašnjeg SNP Naši 1389. Nakon toga osniva Pokret Srbski nacionalni front. Nakon potpisivanja sporazuma o saradnji sa SNP Naši, postaje portparol organizacije.