Kako da se zaposli siromašni haker

Neobičan način da reši problem nedostatka prvoklasnih kadrova našla je britanska specijalna služba – Centar vladine veze ili GCHQ. Pre mesec i po dana na posebnom sajtu visila je stranica sa skupom brojeva od kojih je pretendentima predlagano da sastave neki kod. Posle njegovog uvođenja pojavljivala se fraza Vi ste to uradili! I otvarao se odeljak GCHQ sa slobodnim radnim mestima plaćenim od 20 hiljada funti sterlinga.

Putevi krekovanja stranice i dobijanja koda burno su bili razmatrani na forumima. Naš ekspert za konkurentsko izviđanje Andrej Masalovič dobio je ovaj kod zaobilaznim putem za svega 5 minuta, pošto poznaje strukturu internet-sajtova. Onlajn-testiranje kojim je pribegao GCHQ ne čudi ga. I u Britaniji, i u SAD često se oglašava prijem hakera na posao. Ipak potencijalni pretendenti se odnose prema takvim oglasima sa nepoverenjem, zato što ne žele da se još jednom pojavljuju pred očima javnosti: zakoni gone hakere. Uprkos ukorenjenom mišljenju da su hakeri ljudi koji kradu novac sa kreditnih kartica, kompjuterski stručnjaci ekstra-klase sposobni su na mnogo složenije stvari. I sada, kada Internet postaje realna sila, cena takvih stručnjaka raste. A načini njihovog vrbovanja postaju sve lukaviji, pojašnjava Andrej Masalovič.

Događaji poslednjih nekoliko godina i ovog proleća pokazali su da je Internet snažno sredstvo destabilizacije situacije u čitavim zemljama, tačnije može da se koristi kao političko oružje. Preko Interneta može da se izbace iz stroja kritične komponente infrastrukture zemalja, između ostalog finansijske. To je dobar instrument izviđanja, tačnije dobijanja neophodnih informacija. Zato su različite specijalne specijalne službe ubrzale razradu svemogućih strategija kibernetičkog suprotstavljanja. Neko to naziva kibernetičkim ratom, neko borbom protiv kibernetičkog kriminala. Tako se pojavila potražnja za specijalizovanim hakerima kao stručnjacima ne za rešavanje jednokratnih zadataka, već kao stalno zaposlenima u razradi kibernetičkog oružja.

Primer događaja u Kirgiziji i arapskim zemljama pokazao je kako se uz pomoć savremenih sredstava komunikacije može dirigovati neredima, prirediti haos u zemlji i čak svrgnuti vlada, nastavlja ekspert.

U istim tim SAD, kada hakeri nisu još bili stavljeni van zakona, u Las-Vegasu su se održavale konferencije hakera, koje su okupljale mnogo učesnika. Tamo su otvoreno vrbovali – gledali ko šta ume. Sada, istina, ovi kongresi su prestali da rade. Govori drugi naš ekspert Jevgenij Jaščuk.

Kada neko poseduje potencijal usmeren u razorne svrhe ili u svrhe ličnog bogaćenja, onda specijalne službe dobijaju potrebu da iskoriste ove veštine za sebe. I one su u takvom slučaju, to je svetska praksa, spremne da zatvore oči pred nekim nestašlucima kako bi taj čovek radio u njihovim interesima protiv zajedničkog protivnika.

Vrhunski kompjuterski stručnjaci potrebni su za stvaranje kiberoružja. Ono se deli na ofanzivno – za izbacivanje sistema iz stroja, recimo, pomoću masovnih napada. To je kada se serveri žrtve zagrcnu od miliona zahteva sa hiljada zauzetih kompjutera na raznim kontinentima. Postoji odbrambeno oružje – za zaštitu od takvih napada, i izviđačko – za skriveno posmatranje i sakupljanje podataka. Uloga poslednjeg raste vrlo brzim tempom.

Po rečima naših eksperata, ranije od drugih pripremila se za budući kibernetički rat Kina, gde su hakeri već odavno borbeni. A u SAD, na primer, za vođenje takvih ratova i odbijanje kibernetičkih pretnji 2009. bila je formirana posebna struktura – Kiberkomanda SAD. Pentagon, a zatim i NATO, izjednačili su napad sa Interneta vojnom napadu, pripretivši strogim odgovorom, sve do primene konvencionalnih vojnih sredstava.

Internet je postao država sa milijardama stanovnika, u kojoj se vrši bezakonje, kao na divljem Zapadu. Treba požuriti sa formiranjem zakonodavstva o njegovom međunarodnom regulisanju, govore sagovornici Glasa Rusije.