Jubilej Ive Andrića

Pre tačno pola veka Andrić je primio Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje da mu se ona dodeljuje "za epsku snagu" kojom je "oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje". Bila je to velika čast za Srbiju i Jugoslaviju i veliko priznanje za srpsku kulturu.

Vest da se njegovo ime našlo na listi nobelovaca obletela je svet 26. oktobra 1961. godine u 13,05 časova. Andrić se tog jesenjeg dana, kao i obično, zatekao u šetnji u Beogradu. Kada se vratio kući na ručak, dočekali su ga novinari i prijatelji.

"Najiskrenije vam kažem, nisam ovo očekivao. Veoma sam uzbuđen i iznenađen. U prvom trenutku nisam poverovao da sam zaista dobio ovo visoko priznanje, visoko za mene i za jugoslovensku literaturu uopšte", izjavio je tada Andrić.

Nešto kasnije, posle zvanične dodele nagrade u Stokolmu veliki pisac je ispričao da se od tolikog publiciteta "posve bio propao".

"A kako i ne bih od onolike trke i novinara. Da je bilo po mome, radije bih otišao u Kinu i sačekao da prođe sav taj tutanj. Ali, nisam u pitanju bio samo ja, nego i dug prema zemlji i mom narodu. Videvši kako sam ubledeo, prijatelji su mi govorili: ti kao da ideš u aps, a ne po Nobelovu nagradu", rekao je tada Andrić.

I danas, pet decenija od dodele nagrade, i više od tri i po decenije od njegove smrti, delo Ive Andrića je živo i aktuelno i izaziva pažnju čitalačke javnosti i kod nas i u svetu, smatraju u Zadužbini Ive Andrića.

Kako se u ovoj godini navršavaju dva jubileja Ive Andrića - 100 godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu "Bosanska vila" i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, a u oktobru 2012. i 120 godina od njegovog rođenja, period od oktobra 2011. do oktobra 2012. utvrđen je za obeležavanje ovih jubileja.
 

Obeležavanje jubileja

U novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u prisustvu brojnih zvanica iz kulturnog i javnog života i predstavnika diplomatskog kora, svečano je obeleženo 50 godina od uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću.

Svečanost "Laureatu u čast" uveličao je hor "Kolegium muzikum" koji je pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić Marović izveo omiljene pesme srpskog nobelovca - "O jesenje duge noći", "Kad ja pođoh na Bembašu", "Ti'o noći moje zlato spava" i "Što se bore misli moje".

Prikazan je i film iz Arhive Televizije Beograd koji prati Andrića od trenutka kada je obavešten da je dobio Nobelovu nagradu, 26. oktobra 1961. pa do uručenja u Stokholmu, 10. decembra iste godine - intervjue, konferenciju za novinare, reakcije javnosti, čestitanja na ulici, dolazak u Švedsku, ceremoniju uručenja.

Nakon filma, koji se završava u trenutku kada se Andrić priprema da se obrati prisutnima u Koncertnoj dvorani u centru Stokholma, dramski umetnik Tihomir Stanić, tumačeći lik nobelovca, pročitao je njegovu besedu u Jugoslovenskoj kinoteci.

Prethodno je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otvorio na Andrićevom vencu tri izložbe posvećene srpskom nobelovcu, ukazavši na "trajnu obavezu svih nas" da ponovo čitamo velikog pisca.

"Zahvaljući izložbama, Andrić će 'dočekati' tri miliona ljudi na aerodromu 'Nikola Tesla', nekoliko hiljada diplomata 'dočekuje' u sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi, a desetine hiljada novih knjiga, izložbi, pozorišnih predstava, TV emisija ima za cilj jedino da ukaže na neophodnost ponovnog čitanja njegovih dela", primetio je ministar.

U galerijama "Nova" i "Ozon" i u Muzeju Ive Andrića otvorene su izložbe: "Ivo Andrić pisac i/ili diplomata" autorke i muzejskog savetnika Muzeja grada Beograd Tatjane Korićanac, "Moj prozor u knjigu" samostalnog umetnika Željke Mićanović Miljković i "Zadržani pogledi - Andrić, svet slike i prijatelji" kustosa Muzeja grada Beograda Nade Seferović.

Postavka u galeriji "Nova" prikazuje Andrića u svetlu pisca i diplomate i obuhvata 20 panoa na kojima je predstavljeno njegovo stvaralštvo, panorame gradova u kojima je bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima.

U galeriji "Ozon" publika može da pogleda likovna dela koja je Andrić imao u svom domu, a koja se danas čuvaju u njegovom Spomen-muzeju, dok je izložba Željke Mićanović Miljković "lična posveta" umetnice velikom piscu.

Povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade i 100 godina od prvog objavljenog rada srpskog nobelovca, Zadužbina Ive Andrića objavila je do sada najkompletnija, po hronološkom principu, organizovana Sabrana dela Ive Andrića u 20 knjiga. U njima su štampani još i neki nepoznati ili malo poznati Andrićevi rukopisi, prepiska, dnevnici i intervjui.