BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Krnji evropski sporazum?

Krnji evropski sporazum?
10.12.2011. god.
Lideri 26 članica EU prihvatili sporazum o primeni strožih fiskalnih mera, kažnjavanju članica koje ih se ne pridržavaju i početku funkcionisanja stabilizacionog fonda. Dejvid Kameron odbio prihvatanje tih mera, jer sporazum na nivou Unije "nije u interesu Britanije".

Nemačka i Francuska su se posebno zalagale da se nova pravila dodaju osnovnom sporazumu EU kako bi se tržišta uverila da će sve članice moći da otplaćuju svoje dugove i da se slična kriza neće ponoviti. 

Dogovoreno je i da evrozona zajedno s drugim članicam EU koje to žele, da do 200 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, tako da taj fond može pomagati u zaštiti evrozone.

Novi fond evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), zameniće postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnsot (EFSF) godinu dana pre nego što je planirano - u julu 2012.

Bogatiji odlučuju

Odlučivanje u ESM biće pojednostavljeno u vanrednim situacijama tako da će u odlučivanju o pomoći zemljama u problemima biti potrebna većina od 85 vlasnika kapitala.

To bi trebalo da spreči manje zemlje da blokiraju ili uspore hitne mere, kao što se ranije događalo.

Evrozona će smanjiti pravila koja su primoravala banke i druge privatne investitore da preuzmu gubitke kada zemlja dobija pomoć od ESM-a. Pritisak da se nametnu gubici vlasnicima obveznica smatrao se krivim za pogoršanje krize.

Lideri Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju stabilizacionog fonda koji trentno raspolaže sa 500 milijardi evra. Oni su obećali da će to pitanje ponovo biti razmotreno u martu sledeće godine, nešto pre nego što bude uspostavljen ESM.

Takođe, nije dogovoreno da se da jasan signal da će Evropska centralna banka imati veću ulogu u suzbijanju krize masovnom kupovinom obveznica od zemalja u problema kako bi troškovi pozajmljivanja bili pod kontrolom.

Evropski lideri nisu uspeli da se dogovore ni oko većih ovlašćenja Evropske komisije u fiskalnoj politici članica koje ne poštuju pravila, kako su zahtevali predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i neke države.

Nije dogovoreno ni da se iz fondova za pomoć direktno dokapitaluzuju banke u problemima, što bi moglo da spreči pojedine zemlje da se više zadužuju kada moraju da isplaćuju kreditore.

Kako ocenjuje agencija Asošiejted pres, neuspeh da se postigne sporazum na nivou cele Unije u najvećem delu je odraz duboke podele između Francuske i Nemačke, sa jedne strane, i Velike Britanije sa druge.

Berze u svetu su na vest iz Brisela reagovale padom vrednosti akcija, jer investitori sumnjaju u zaustavljanje finansijske krize u Evropi. Da stvar bude gora američka agencija za kreditni rejting "Mudis" snizila je rejting vodećih francuskih banaka "BNP Pariba", "Sosijete Ženeral" i "Kredi Agrikol".





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »