ZAVRŠENA VIII KONFERENCIJA „RUBLJOVSKA OBRAZOVNA ČTENIJA“ U KLAJPEDI (LITVA) I KALINJINGRADU

Arhiepiskop vilenski i litavski Inokentije drži uvodno slovo

Ovih dana (1-2. XII 2011. u Klajpedi, 3-5. XII u Kalinjingradu) završio je s radom osmi po redu seminar-konferencija koji se u čast znamenitog ikonopisca prepodobnog Andreja Rubljova zove još i „Rubljovskije čtenija“. Ove godine temom seminara postao je „Obraz u riječi i riječ u obrazu“. Kršćanski temelji kulture našega vremena. Već sama tematika upućuje na to da seminar zamišljen sa ciljem okupljanja što većeg broja prosvjetnih i kulturnih djelatnika, studenata, đaka pa i ostalih ljudi koje brine duhovno stanje suvremenoga društva.

Glavnim organizatorom službeno je postala škola „Andrej Rubljov“ u Klajpedi (Litva) i Društvo kršćanske prosvjete „Riječ“. Međutim, u radu, a znači i u pripremi konferencije svake godine sudjeluje više institucija. Tako i ovaj put konferenciji su prisustvovali te nastupali s izlaganjima suradnici čak triju sveučilišta iz Litve i Ruske Federacije, Biblijsko-bogoslovskog instituta „Sveti Apostol Andrija Prvozvani“ i „Ćirilo-Metodskog centra“ iz Moskve, pravoslavne gimnazije iz Kalinjingrada i Akademskog ruskog kluba iz Zagreba. U okviru konferencije predstavljeno je nekoliko najnovijih knjiga, održavali su se seminari za katehizaciju u sustavu religijskog obrazovanja, pa čak i radionica ikonopisca Aleksandra Čaškina, koji se uz arhimandrita o. Zenona ubraja u najpoznatije ikonopisce suvremenosti.
 

Arhiepiskop Inokentije govori o važnosti teme Rubljovskih čtenija - o duhovnom stvaralaštvu
 
Najneposredniju pomoć i podršku konferenciji svake godine pružaju dvije eparhije Ruske pravoslavne crkve – Vilenska i litavska u Litvi i Kalinjingradska u Rusiji, ali cjelokupni događaj svojim duhovnim značenjem već odavno nadišao okvire baltičke regije.

Najrječitiji dokaz tome je sudjelovanje u radu konferencije arhimandrita Gavrila (Vučkovića), igumana pravoslavnog srbskog manastira Lepavina u Hrvatskoj. Veza između manastira i škole „Andrej Rubljov“ u kojoj je u nastavku svečanog otvaranja konferencije upriličen okrugli stol s temom „Pravoslavna misija u suvremenom svjetu“ uspostavljena je putem skajpa: nakon što je prof. Natalija Vidmarović kratko predstavila manastir i ispričala o čudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske, monaškom podvigu arhimandrita o. Gavrila i o njegovim knjigama „Duhovni razgovori“, sudionici konferencije čuli su glas i pozdravne riječi o. Gavrila. Arhimandrit je odgovarao na pitanja prisutnih, među kojima je bio Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop vilenski i litavski Inokentij, arhijerejski namjesnik o. Vladimir i svećenici obiju eparhija.


Arhiepiskop Inokentije, protojerej Vladimir (Artamonov), arhijerejski namjesnik Klajpedskog okruga Vilenske i Litavske eparhije, s desne strane - jerej Sergij (Nejfah), predsjednik Eparhijske komisije za prosvjetu i katehizaciju
 
Internet-kontakt s o. Gavrilom postao je novost i veliki događaj za konferenciju. Mogućnost virtualnog i ujedno živog, neposrednog razgovora dala je skupu potrebnu dubinu i duhovni značaj, a što je najvažnije – svjedočila je o jedinstvenosti duhovnoga pravoslavnoga prostora u kojem riječ duhovnoga pastira sve nas poziva na saborno ujedinjavanje u ljubavi prema Bogu i bližnjemu.

PITANJA ZA ARHIMANDRITA GAVRILA (VUČKOVIĆA) I NJEGOVI ODGOVORI NA SKAJP-KONFERENCIJI
VOPROSЫ I OTVETЫ NA SKAЙP-KONFERENCII
 

Najava razgovora s o. Gavrilom – natpis na ekranu: Internet-tehnologije i suvremena Crkva. Virtualni most s arhimandritom Gavrilom (Vučkovićem), igumanom Srbskog pravoslavnog manastira Lepavina u Hrvatskoj


- Batюška, dobrый večer! 
- Oče Gavrilo, dobro veče!

- Bog pomogao! Iz srbskog pravoslavnog manastira Lepavine u Hrvatskoj pozdravljam Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskopa Inokentija, časne oce i sve učesnike konferencije!
- Bog v pomoщь! Iz pravoslavnogo monastыrя Lepavina v Horvatii  я privetstvuю Ego Vыsokopreosvящenstvo arhiepiskopa Innokentiя, čestnыh otcov  i  vseh učastnikov konferencii.

- Batюška, mы blagodarim Vas, čto Vы soglasilisь prinяtь učastie v našem virtualьnom moste i hoteli bы zadatь Vam neskolьko voprosov s Vašego pozvoleniя.
- Hvala, oče. Mi se Vama jako zahvaljujemo što ste se složili da sudjelujete u našem virtualnom mostu i htjeli bismo Vam postaviti nekoliko pitanja.

- Hvala i vama na pozivu i časti koju ste mi pružili.
- Bolьšoe vam spasibo za priglašenie i za čestь, kotoruю vы mne okazali.
 
- Batюška, vы  tak slыšite nas?
- Oče je li nas čujete na takav način?

- Slušam dobro i čujem.
- Slыšu horošo.

Uspostavljanje veze s Srbskim pravoslavnim manastirom Lepavina

- Vы monah, da eщe s opыtom afonskoй monašeskoй žizni. Kak Vы voobщe okazalisь v situacii ispolьzovaniя kompьюtera?
- Oče, Vi ste monah i imate velikog iskustva u monaškom životu. Kako ste se uopće našli u situaciji korištenja kompjutora?

- Da, ove godine se navršilo 50 godina otkako sam stupio u manastir. Mogao bih reći da sam odrastao, sazreo i, evo, ostario u manastiru. A život u manastiru, bilo za iskušenika bilo za monaha, jeste pre svega život u poslušanju, to je neprestani podvig poslušnosti. Tako sam i ja, po poslušanju dobijenom od svoga vladike, Visokopreosvećenog Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Gospodina Jovana, i po njegovom blagoslovu ušao u svet kompjutera i interneta. Naš vladika je boravio na Zapadu na postdiplomskim studijama i tamo uvideo kakve mogućnosti u širenju reči Božje pruža kompjuterska tehnika, koliko njena primena može biti od koristi za Crkvu. Shvatio je da budućnost pripada informatičkim tehnologijama i bratstvu našeg manastira savetovao da se nabavi kompjutor.

- Da, v эtom godu kak raz ispolnяetsя pяtьdesяt let so dnя moego vstupleniя v monastыrь. I daže možno skazatь, čto я vыros, sozrel i sostarilsя v monastыre. A žiznь v monastыre i dlя monaha, i dlя poslušnika, эto prežde vsego žiznь v poslušanii, эto neprerыvnый podvig poslušaniя. Tak čto i я, po poslušaniю, kotoroe я polučil ot moego vladыki, Ego Vыsokopreosvящenstva Mitropolita zagrebsko-lюblяnskogo Ioanna, i po ego blagosloveniю, vstupil v mir kompьюtera i interneta. Naš vladыka, poseщal Zapad i tam uvidel, kakie bolьšie vozmožnosti predostavlяet kompьюternaя tehnika v rasprostranenii Božьego Slova i kakuю polьzu možet prinesti dlя cerkvi ee primenenie. On ponяl, čto buduщee prinadležit kompьюternыm informacionnыm tehnologiяm, i bratii našego monastыrя posovetoval priobresti kompьюter.

- Batюška, kak vыglяdel vaš pervый kontakt s эtoй kompьюternoй tehnikoй i kak ocenili ego drugie, svящenniki, naprimer?
- Oče, kako je izgledao Vaš prvi kontakt s tom tehnikom i kako su ga procijenili drugi, naprimjer, sveštenici?

- Ja sam bio potpuno neuk u tome, informatički nepismen kako se to kaže, i čak sam se malo pribojavao da će ta „kutija“ poremetiti naš molitveni poredak. Međutim, i meni je brzo postalo jasno da se njome otvaraju mogućnosti za uspešnije misionarenje. U manastiru smo počeli sa izdavanjem duhovnih listića, koje smo delili vernicima posle bogosluženja, a potom pokrenuli časopis, koji je bio veoma dobro prihvaćen u celoj našoj pomesnoj Crkvi. Od velike pomoći su nam tada bili upravo ruski pravoslavni sajtovi, kojih još nije bilo tako mnogo kao danas, jer sam sa njih odabirao dušekorisne tekstove i davao ih saradnicima na prevođenje. Takođe, počeli smo i sa izdavanjem duhovnih knjiga.

U to vreme, pre desetak godina, naš manastir je imao čast i blagoslov da ugosti Njegovu Svetost Patrijarha moskovskog i cele Rusije Gospodina Kirila, tada Mitropolita smolenskog i kalinjingradskog. Danas kao anegdotu pričam kako je Patrijarh Kiril, kad ga mitropolit Jovan uveo u prostoriju gde smo imali dva komjutora, printer i kopirni aparat, dao svoj komentar: „Pa ovo je Hjuston!“ (Zdesь Hьюston!) Tada ipak u manastirima nije bilo uobičajeno videti kompjutor, pogotovo ne nešto kao kompjutorski studio.

- Delo v tom, čto я v эtom sovsem ne razbiralsя, ili, kak govorяt, bыl  prosto informacionno negramotnыm, i daže pobaivalsя, kak bы эtot «ящik» ne narušil našego molitvennogo rasporяdka. Odnako vskore mne stalo яsno, čto kompьюter otkrыvaet novыe vozmožnosti dlя bolee uspešnogo missionerstva. V monastыre mы stali vыpuskatь vnačale duhovnыe listovki, kotorыe mы razdavali veruющim posle bogosluženiя, a potom stali izdavatь žurnal –  on očenь horošo bыl prinяt vo vseй našeй pomestnoй cerkvi. I očenь bolьšuю pomoщь v эtom nam okazali kak raz russkie pravoslavnыe saйtы – ih bыlo ne tak mnogo, kak seйčas – я podbiral na saйtah dušepoleznыe tekstы i daval ih svoim sotrudnikam na perevod. A krome togo, mы stali izdavatь duhovnыe knigi.

Togda, let desяtь tomu nazad, naš monastыrь udostoilsя bolьšoй česti i blagosloveniя prinimatь Ego Svяteйšestvo Patriarha Moskovskogo i Vseя Rusi, v to vremя Mitropolita Smolenskogo i Kaliningradskogo. Seйčas я uže kak zanimatelьnый эpizod rasskazыvaю, kak Patriarh Kirill, kogda naš Vladыka pokazal emu komnatu, gde u nas stoяlo dva kompьюtera, printer i kopirovalьnoe ustroйstvo, prokommentiroval uvidennoe slovami: «Nu, эto prяmo Hьюston!» Togda vse-taki neobыčno bыlo videtь v monastыrяh kompьюter, tem bolee kompьюternuю studiю. 
 

Razgovor s o. Gavrilom preko skajpa


- Batюška, skažite požaluйsta, kak Vы sebя čuvstvuete v internete? Legko li? Ne vredit li эto vse lično Vam?
- Oče, recite, kako se osjećate u internetu? Da li je Vama lako? Ne osjećate li da je sve to štetno Vama osobno?

- Manastir je pokrenuo svoj sajt, na njemu sam oko dve godine uređivao i virtuelnu duhovnu tribinu. Na tribini su učesnici dobijali zadanu temu, i o njoj diskutovali. Posle je došla direktna komunikacija sa onima koji su mi se obraćali putem programa skajp, na osnovu tih duhovnih razgovora su nastale dve knjige. Otvorio sam i profil na fejsbuku, i na kraju još počeo s emitovanjem Internet radija, jedan sat dnevno, uveče od 9 do deset časova, na kojem čitam akatist Presvetoj Bogorodici i duhovne pouke, uz duhovnu muziku.

Hteo bih da kažem da sam ja bez opterećenja i predrasuda prihvatio rad na kompjuteru i prisustvo na internetu. Nisam mnogo znao o tehničkoj strani, a ni o temama koje izazivaju strah i otpor kad je reč o internetu, a to su kontrola, nadziranje, zaštita privatnosti i slično. Jednostavno sam ušao u taj virtuelni svet i u njemu otkrio da se može ostvariti otvorena komunikacija sa sagovornikom i pravi duhovni razgovor. A to je nešto što ispunjava radošću.

- Monastыrь sozdal svoй saйt, na kotorom я goda dva vel  virtualьnыe duhovnыe obsuždeniя, tak nazыvaemыe «duhovnыe tribunы». Ih učastnikam daetsя opredelennaя tema, po kotoroй oni vedut diskussiю. Pozdnee došlo do neposredstvennogo obщeniя s temi, kto ko mne obraщalsя po skaйpu, a na osnove эtih duhovnыh razgovorov poяvilisь dve knigi. Na feйsbuke я otkrыl svoй profilь, a potom sozdal Internet-radio – ežednevno v tečenie časa s devяti do desяti večera я čitaю na nem akafist Presvяtoй Bogorodice, duhovnыe poučeniя i vklюčaю duhovnыe pesnopeniя.

Я hoču skazatь, čto rabotu na kompьюtere i svoe prisutstvie v internete я vosprinяl bez predrassudkov i ne sčital эto bremenem. Я malo znal o tehničeskoй storone dela, a takže o temah, kotorыe vыzыvaюt strah i protivlenie, kogda rečь idet ob internete - эto kontrolь, otsleživanie, zaщita privatnosti i tomu podobnoe. Я poprostu vošel v эtot virtualьnый mir i otkrыl v nem, čto s sobesednikom možno vesti otkrыtoe obщenie i  nastoящiй duhovnый razgovor. A эto kak raz to, čto daet radostь. 
 

Sveštenici Vilenske i litavske te Kalinjingradske eparhije


- Spasibo, batюška. Vot u nas estь takoй eщe vopros: stoit li svящennikam sledovatь Vašemu primeru: nesti propovedь, okormlяtь lюdeй čerez socialьnыe seti, skaйp, feйsbuk?
- Hvala Vam puno, oče. Imamo još pitanje: ima li smisla da sveštenici slijede Vaš primjer: da propovijedaju, vode i poučavaju ljude preko društvenih mreža, skajpa i fejsbuka?

- Svako svešteno lice je pozvano da sledi svete Apostole u ispunjavanju zapovesti Božje: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio“ (Mt 28,19-20). Ako sveštenik tako shvaća svoj poziv i ima talant i želju za propovedanjem, onda on svakom mediju može da pristupi kao sredstvu koje mu omogućava propoved o blagoj vesti, o duhovnoj radosti i miru, o večnom životu koji nam Gospod Hristos daruje. Nekad je velika novost bila sveštenička beseda na radio talasima, danas to smatramo za najnormalniju pojavu. Gostovanje na radio stanici nije dostupno svakome, ali pristup društvenim mrežama jeste. Ko god želi, može da se priključi na te mreže. Društvene mreže su, naravno, specifične, to je medij koji ima svoja pravila, njih treba razumeti, ali za svešteno lice je osnovno da na njima bude prisutan kao duhovno lice, da upravo duhovnim sadržajem pridobija sagovornike i njihovo poverenje. Talanti od Boga su različiti, tako je i kod sveštenika, ali ona sveštena lica koja imaju afinitet prema misionarenju i poučavanju, po mom mišljenju, ne treba da zanemare one mogućnosti koje im pružaju društvene mreže.

- Lюboй svящennoslužitelь prizvan sledovatь svяtыm Apostolam v ispolnenii Božьeй zapovedi: «Itak, idite, naučite vse narodы, krestя ih vo imя Otca i Sыna i Svяtago Duha, uča ih soblюdatь vse, čto Я povelel vam» (Mf 28, 19-20). Esli svящennik tak ponimaet svoe prizvanie i imeet talant i stremlenie propovedovatь, togda lюboй vid SMI on možet vosprinяtь kak sredstvo, kotoroe daet emu vozmožnostь propovedi o blagoй vesti, o duhovnoй radosti, o mire, o žizni večnoй, kotoruю daruet nam Gospodь Iisus Hristos. Ranьše bolьšoй novostью sčitalasь propovedь svящennika v radioэfire, seйčas эto normalьnoe яvlenie. No bыtь gostem na radiostancii dostupno ne každomu, a socialьnыe seti – dostupnы vsem. Lюboй kto zahočet, možet podklюčitьsя k эtim setяm. Konečno, socialьnыe seti imeюt svoю specifiku, svoi pravila, kotorыe nado ponimatь, no glavnoe dlя svящennoslužitelя – эto prisutstvovatь v nih kak duhovnoe lico, čtobы imenno duhovnыm soderžaniem privlekatь vnimanie sobesednikov i zavoevыvatь ih doverie. Talantы, polučaemыe ot Boga različnы, эto kasaetsя i svящennikov, odnako svящenniki, imeющie sklonnostь k missionerstvu, po moemu mneniю, ne dolžnы prenebregatь vozmožnostяmi, kotorыe im predostavlяюt socialьnыe seti. 

- Skažite požaluйsta, kakie opasnosti podsteregaюt svящennoslužiteleй, kotorыe predprimut takuю propovedь po internetu?
- Recite, oče, kakve sve opasnosti „vrebaju“ na sveštenike, koji će poduzeti takav pokušaj – propovijedati preko interneta?
 

- Istaknuo bih jednu, kako kažete, opasnost, a to je činjenica da na internetu jednom napisana reč, makar i u najobičnijem razgovoru na fejsbuku, može postati neizbrisiva. To izuzetno povećava odgovornost, što naročito vredi za svešteno lice. Ne mislim tu na odgovornost pred nekakvim cenzorima i kontrolorima, nego pred Bogom i savešću. Na internetu se može naići na svašta, na namerne provokacije, vređanja, neargumentovane kritike… Ja lično nisam imao baš takva iskustva, ali toga ima. Zbog toga sveštenik mora biti duhovno stabilan i u verskom poučavanju ispravan, u svakoj situaciji čuvajući svoje, to jeste svešteničko dostojanstvo. Svest o svome činu uvek mora biti prisutna, a kao i u realnom svetu, i ovde je jedna od najvećih vrlina smirenje. Neka je savest sveštenika čista, a hoće li ga neko možda uvrediti ili kritikovati, to je manje važno, to ulazi u rizik misionarenja.

- Я bы ukazal na odnu, vы ee nazvali – opasnostь. Ona zaklюčaetsя v tom, čto odnaždы napisannoe v internete slovo, daže v obыčnom razgovore na feйsbuke, možet statь neizgladimыm. Эto značitelьno povыšaet otvetstvennostь, čto osobenno kasaetsя svящennoslužiteleй. Я imeю v vidu otvetstvennostь ne pered cenzorami ili kontrolerami, a pered Bogom i sovestью. V internete vstrečaetsя vsяkoe – i namerennыe provokacii, oskorbleniя,  kritika bez argumentov... U menя lično takogo opыta ne bыlo, no эto vstrečaetsя. I poэtomu svящennik dolžen bыtь duhovno stabilьnыm i v poučenii o vere ispravnыm, v lюboй situacii sohranяя svoe, značit - svящenničeskoe dostoinstvo. Soznanie o svoem čine dolžno prisutstvovatь vsegda, a zdesь, kak i v realьnom mire, odna iz naivыsših dobrodeteleй – smirenie. Pustь budet čista sovestь svящennika, a oskorbяt ego ili pokritikuюt – эto ne stolь važno, v эtom i sostoit risk missionerstva. 
 

Za vrijeme razgovora...

-  U nas takoй eщe vopros: trudno li, obщaяsь čerez internet, sohranяtь kulьturu obщeniя?
- Hvala Vam puno, oče. Imamo još jedno pitanje: da li je teško vodeći razgovore preko interneta čuvati kulturu komunikacije?

- Čini mi se da je čak lakše sačuvati kulturu i učtivost u internet komunikaciji nego u živom kontaktu. Komunikacija putem interneta je ipak više apstraktna, pred nama nije živi čovek, nego njegov glas ili njegova misao. Upravo to omogućava da sadržaj same poruke bude na prvom mestu. Ako je tema duhovna, onda će onaj ko se sa poverenjem obrati svešteniku naći korist za dušu, a onaj koga to ne zanima, ko je na vaš profil zalutao, sam će otići. U svakom slučaju, osnovno pravilo je svakog sagovornika, ko god to bio, prihvatiti sa uvažavanjem. Tu nema mesta ni za kakvo podozrenje ili omalovažavanje, a niti za nametanje svog stava. Ne znam koliki je broj ljudi sa kojima sam kao duhovnik komunicirao putem skajpa ili fejsbuka, i za nijedan kontakt se nisam pokajao.

- Mne kažetsя, čto proщe daže sohranitь kulьturu i vežlivostь v internet-obщenii, čem v neposredstvennom kontakte. Obщenie v internete vse že skoree abstraktnogo haraktera, poskolьku pered nami net živogo čeloveka, estь tolьko ego golos ili ego mыslь. Imenno эto daet vozmožnostь postavitь na pervoe mesto soderžanie samogo poučeniя. Esli tema duhovnaя – to tot, kto obratitsя k svящenniku s doveriem, naйdet dlя duši polьzu, a kogo эto ne interesuet, kto prosto zabrel na vaš profilь, tot uйdet sam. Vo vsяkom slučae, glavnoe pravilo zaklюčaetsя v tom, čtobы k lюbomu sobesedniku, kem bы on ni bыl – otnestisь s uvaženiem. Zdesь net mesta ni podozreniяm, ni prenebreženiю, ni navяzыvaniю svoeй točki zreniя. Я ne znaю, s kakim čislom lюdeй я obщalsя kak duhovnik po skaйpu ili posredstvom feйsbuka, no ni ob odnom kontakte я ne sožaleю. 


Larisa Jurjavičiene, učiteljica religije u školi „Andrej Rubljov“ u Klajpedi postavlja pitanja o.Gavrilu, prof.Natalija Vidmarović iz Zagreba prevodi


- Batюška, a vot prinosit li slovo, "skazannoe" virtualьno, takuю že polьzu, kak i slovo, skazannoe pri ličnom obщenii?
- Oče, a da li može virtualno izrečena riječ donijeti korist sličnu koristi koju donosi riječ u neposrednom kontaktu? Kakva su Vaša saznanja o tome?

- Može, i u to sam se uverio iz svog iskustva. Sveštenikova ili duhovnikova reč ima duhovnu silu, i ona se ne gubi ni kad je izrečena u virtuelnom prostoru. Čim neko sam dođe i obrati vam se za kontakt, nije slučajno tu. Ili želi da nešto nauči o veri, ili treba savet, ili je samo radoznao, ili možda u nekoj duševnoj krizi. U ovom poslednjem slučaju već običan ljudski razgovor, fakt da ste nekoga kome treba pomoć prihvatili i saslušali, može da ima ogromnu važnost. Imao sam i nekoliko razgovora sa sagovornikom koji je pomišljao na samoubistvo. Njemu upravo u tom trenutku treba reč podrške, reč duhovnog okrepljenja i urazumljenja. Posle može da bude kasno. Ali, da bi vam se neko u takvom trenutku javio, morate biti dostupni. „Onlajn“, kako bi se to reklo. Kod mene je već drugi problem što ne stižem da odgovorim svima koji se javljaju i traže razgovor.

- Da, polьzu prinosit, i я ubedilsя v эtom na sobstvennom opыte. Slovo svящennika ili duhovnika imeet duhovnuю silu, i ono ne terяetsя, buduči skazannыm i v virtualьnom prostranstve. Esli kto-to obratitsя sam ili zahočet ustanovitь s vami kontakt – эto značit, čto on zdesь ne slučaйno. Ili on hočet naučitьsя čemu-nibudь o vere, ili emu nužen sovet, ili emu prosto interesno, a možet bыtь, u nego duševnый krizis. V эtom, poslednem slučae, daže obыčnый čelovečeskiй razgovor, sam fakt, čto vы prinяli i vыslušali čeloveka, nuždaющegosя v pomoщi, možet imetь ogromnoe značenie. U menя bыlo neskolьko besed s čelovekom, kotorый pomыšlяl o samoubiйstve. Imenno v tot moment on nuždalsя v slovah podderžki, v slove dlя duhovnogo ukrepleniя i vrazumleniя. A potom možet bыtь sliškom pozdno. No čtobы kto-nibudь mog obratitьsя k vam v takoй moment, vы dolžnы bыtь dostupnы, ili, kak govoritsя, bыtь «onlaйn». U menя problema drugaя: ona zaklюčaetsя v tom, čto я prosto ne uspevaю otvečatь vsem tem, kto hočet so mnoй obщatьsя. 

- Skažite požaluйsta, kakova vaša internet-auditoriя: эto v osnovnom, vocerkovlёnnыe ili nevocerkovlennыe lюdi?
- Recite, oče, tko čini Vaš osnovni „auditorij“ internet-komunikacije – da li su to vjernici ili ljudi koji se nalaze izvan Crkve?

- I jedni i drugi. Više, naravno, vernici, ali je bilo i onih kojima hrišćansko učenje i crkveni život nisu bliski. Nikoga ne treba odbiti, svako ima svoju potrebu i svoju muku, i svako na jedan neobjašnjiv način stavlja svoj lični pečat na komunikaciju, iako je ona virtualna. Na tom pečatu žive ličnosti u komunikaciji se zasniva i duhovna povezanost, jedna međusobna privrženost koja postoji i onda kad se ne radi o istovernima. Duhovna reč deluje čak i kad se ne razume značenje. Interesantan je primer jednog Indijca, koji se javio mejlom iz Indije. Piše kako je išao na posao i slučajno na internetu naišao na naš Radio Blagovesti. Slušao je reči akatista Presvetoj Bogorodici i od toga osetio neku unutrašnju blagost. Nije ništa razumeo, ali mu je, kaže, u duši bilo lepo. Usred saobraćajne gužve i vreve, u njemu je bio neobjašnjivi mir. To je verovatno redak primer, ali svedoči o sili duhovnih i molitvenih reči i u virtualnom svetu.

- Estь i te, i drugie. Konečno, bolьše veruющih, no vstrečalisь i takie lюdi, kotorыe daleki ot hristianskogo učeniя i cerkovnoй žizni. Otkazыvatь nelьzя nikomu, u vseh svoi nuždы i svoi muki, i každый neobъяsnimыm obrazom privnosit svoю ličnuю notu v obщenie, pustь daže virtualьnoe. Na эtoй note živoй ličnosti v obщenii, stroitsя i duhovnaя svяzь, vzaimnaя priveržennostь, kotoraя suщestvuet daže esli rečь ne idet o edinovercah. Duhovnoe slovo deйstvuet daže togda, kogda neponяtno ego značenie. Я privedu interesnый primer indusa, kotorый prislal iz Indii pisьmo po эlektronnoй počte. On napisal, čto po doroge na rabotu na internete slučaйno poйmal naše Radio Blagovest. On slušal slova akafista Presvяtoй Bogorodice i oщutil kakoe-to vnutrennee umirotvorenie. On ničego ne ponяl, no, po ego slovam, na duše bыlo blagostno. Sredi dorožnoй suetы i tolčei on oщuщal neobъяsnimый mir v duše. Navernoe, эto primer redkiй, no on govorit o sile duhovnыh i molitvennыh slov i v virtualьnom mire.

- Batюška, vidimo, Vaša internet-auditoriя vse-taki molodežnaя. Kakova Vaša ocenka duhovnogo sostoяniя sovremennoй molodeži?
- Oče, vjerojatno većinu Vašega auditorija čine mladi ljudi. Kakva je Vaša ocjena duhovnoga stanja suvremene omladine (imate ih puno)?

- Svi znamo u kakvom svetu rastu mladi, kakve im se u društvu vrednosti nude preko medija, kakva iskušenja čekaju mladog čoveka. Usled takvog sveta sveštenik mora da bude aktivan, ne samo svojim služenjem i propovedanjem onima koji mu dođu u hram, nego i tamo gde mladi danas često borave, a to jesu baš društvene mreže. Ako na tom polju ne bude poslanika, neće biti ni žetve. Ako mladih već nema u crkvi, onda barem neka znaju da se i u svom poznatom svetu, na svojoj društvenoj mreži, mogu obratiti duhovnom licu. Iz svog iskustva, uzimajući kao primer mlade koji su se meni javljali, znam da među njima postoji iskreno interesovanje za duhovnu reč i hrišćanski život. Imaju pitanja i traže odgovore, i otvoreni su za komunikaciju. Ta osobina mladosti, otvorenost prema svetu, u današnjim okolnostima je često za mlade put prema bolestima ovisnosti, ali za nas je i nada u duhovni preporod. Mi kao sveštenici propovedamo Boga koji je Put, Istina i Život, a to je ono što mladi, i kada posrću, iznad svega traže.

- Vse mы znaem, v kakom mire rastet molodežь, i kakie cennosti predlagaet im obщestvo čerez massmedia, i kakie iskušeniя ožidaюt molodыh lюdeй. Poskolьku mir takov, kakov estь, svящennik dolžen bыtь aktivnыm ne tolьko svoim služeniem i propovedяmi tem, kto prihodit v hram, no i v mestah, kotorыe často poseщaюtsя molodežью - v socialьnыh setяh. Esli na эtoй nive ne budet poslannika, ne budet i žatvы. Esli už molodeži net v cerkvi, to pustь hotя bы znaet, čto i v svoem privыčnom mire, v svoeй socialьnoй seti, molodыe lюdi mogut obraщatьsя k duhovnomu licu. Po sobstvennomu opыtu, esli bratь kak primer teh molodыh lюdeй, kotorыe obraщalisь ko mne,  я znaю, čto v ih srede estь iskrenniй interes k duhovnomu slovu i hristianskoй žizni. U nih estь voprosы, na kotorыe oni iщut otvetы, - oni otkrыtы dlя obщeniя. Эta osobennostь molodыh lюdeй, otkrыtostь miru, v nыnešnih usloviяh začastuю яvlяetsя dlя nih dorogoй k boleznяm zavisimosti; no dlя nas эto i nadežda na duhovnoe preobraženie. Kak svящenniki mы propoveduem Boga, Kotorый estь Putь, Istina i Žiznь, - imenno k эtomu, daže ostupaяsь, molodыe lюdi stremяtsя bolee vsego.

- Batюška, mы blagodarim Vas za Vaše slovo i za vašu gotovnostь  poučastvovatь v našem forume. Spasibo, batюška.
- Puno Vam hvala, oče, mi se Vama zahvaljujemo za Vašu riječ i za Vašu spremnost da sudjelujete u našem forumu. Puno Vam hvala.

- Hvala i Vama. I tražim sveti blagoslov od arhiepiskopa Gospodina Inokentija. Hvala i Vama i svima sudionicima što ste me udostojili da prisustvujem ovoj konferenciji. Na kraju blagodat i blagoslov od ikone Presvete Bogorodice Lepavinske na sve vas!
Učesnici i gosti konferencije



(aplauz)
- Bolьšoe spasibo takže vam i prošu blagosloveniя ot Ego Vыsokopreosvящenstva arhiepiskopa Innokentiя. Spasibo takže vsem učastnikam эtoй konferencii za to, čto udostoili menя česti prinimatь učastie v эtoй konferencii. Hotel bы skazatь – Blagodatь i Blagoslovenie Presvяtoй Bogorodicы Lepavinskoй da budet so vsemi vami! Spasibo.
(pozdrav arhiepiskopa Inokentija)

- Oče, uzajamni blagoslov šalje Vam arhiepiskop Inokentij.

- Hvala!

- Sa željom pomoći Božjoj u Vašem radu.

- Hvala i amin.

(aplauz)



Prof. Natalija Vidmarović
(dok govori na konferenciji o manastiru Lepavina i radu o.Gavrila)




>>> POSLUŠAJTE CELU KONFERENCIJU (klikni)





Uvodni tekst napisala, pitanja i odgovore na konferenciji prevodila:
prof. dr Natalija Vidmarović, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu

Nataliя Petrovna Vidmarovič, d.filol.nauk, professor
Filosofskiй fakulьtet Zagrebskogo universiteta



Ostale fotografije sa konferencije možete pogledati na linku:
https://picasaweb.google.com/101094655897921600728/201103#

 





KOMENTARI NA KONFERENCIJU

Nastup arh. Gavrila na Konferenciji koja je održana u Kalinjingradu je celovit i sveobuhvatan. Odgovori, iako je tema bila o savremenim komunikacijama, na dirljivo istinit način govore i o suštini monaštva, hrišćanstva, podstiču vernike na revnost i što je veoma važno, da ne zapadaju u stanja samoizolacije u kojima žive svoje „hrišćanske“ živote daleko od bližnjih, od sveta oko nas. Na izuzetno jednostavan način, što je pravo umeće, arh. Gavrilo daje sažete odgovore o našoj veri i njenom odnosu prema savremenoj tehologiji a sve to protkano osnovnim postulatima pravoslavlja. Na svom primeru, što je najdragocenije i jedino hrišćanski ispravno, pokazuje kako se može biti u manastiru daleko od sveta, a zapravo „osoliti“ ovaj svet. Pokazuje o. Gavrilo da je društveni angažman hrišćanina ne sao poželjan, već i neophodan, da se trud isplati, da savremena tehnika pruža neograničene mogućnosti hrišćanima da budu Božiji u ovom svetu koji, kako se kaže....sav u zlu stoji.

Ovo je do sad najcelovitije izlaganje arh. Gavrila o hrišćanima i savremenim tehnologijama, o pastirskoj revnosti, o trudi i ljubavi. Radosni smo što imamo takvu savremenu ličnost u našoj Crkvi, radosni smo što arh. Gavrilo svoje bogato monaško iskustvo nesebično deli sa svima nama i što možemo ponešto od onoga što čujemo, prema svojim mogućnostima, da ugradimo u sopstvene živote.

Ljiljana Sinđelić Nikolić

* * *

Iskonska potreba čovjeka je da u svojoj zemaljskoj egzistenciji ostavi neki trag, neko zavještenje, i takođe da ono što zna ili što je saznao, podijeli sa drugima. Naravno, da bi stigao do drugih mora da savlada prostor i vrijeme. Razvoj medija je omogućio da ljudska misao brzinom struje, kroz žice, a pitom brzinom elektromagnetnih talasa nesmetano salvladava te dvije dimenzije.

Kalinjingradski virtualni most u sklopu skajp-konferencije emitovane nedavno, upravo je na taj način povezao manastir Lepavinu, i našeg divnog Oca, sa Kalinjingradom i baltičkom regijom. Značaj virtualnog rada oca Gavrila je neosporno ogroman i svako će ponovo i iznova to potvrditi. Ovaj razgovor, vođen od strane prof. Natalija Vidmarović, koncipiran je na osnovu pažljivo odabranih pitanja koje se odnose na rad i rezultate internet misionrenja oca Gavrila. Odgovori (koji su po meni dali i največi pečat ovom razgovoru) imaju izvornu jasnoću, bistrinu, sagledavaju stvri. Jasno i razgovjetno! U jednom dijelu Otac govori da je bez opterećenja i predrasuda prihvatio rad na kompjuteru . “Jednostavno sam ušao u taj virtuelni svet i u njemu otkrio da se može ostvariti otvorena komunikacija sa sagovornikom i pravi duhovni razgovor. A to je nešto što ispunjava radošću...” Radošću!!! To je busola, prirodni, unutrašnji tok koji nam pokazuje kojim pravcem da krenemo. Snagom sopstvenog dara, inspirativno, očevo djelo stvarno živi kroz nas koji smo slušaoci i svjedoci onog što On stvara.

Lakoćom i otvorenošću prema svemu novom što tehnološki razvoj donosi, otac povezuje ono što se u prvim trenutcima činilo kao nepovezivo: duhovna komunikacija preko interneta. Biti duhovnik u tom konteksu znači dati nešto dalje, dati nešto dobro i ostaviti pozitivnu stopu, jedan dobar trag za one koji nastavljaju.

Lana Vasović
 
*  *  *

Direktna Skype-Konferencija uspostavljena između Visokoprepodobnog Arhimandrita Gavrila i triju sveučilišta iz Litve i Ruske Federacije, Biblijsko-bogoslovskog instituta „Sveti Apostol Andrija Prvozvani“ i „Ćirilo-Metodskog centra“ iz Moskve, Pravoslavne gimnazije iz Kalinjingrada i Akademskog ruskog kluba iz Zagreba je još jedan primer odlične primene najnovije tehnologije u misonarske svrhe. Braća Rusi su veoma lepo nazvali uspostavljanje Skype-Konferencije “mostom” koji omogućava razmenu duhovnih iskustava u virtuelnoj mreži. Rusko sveštenstvo je uvidelo internet iskustvo o. Gavrila koji je postao ekspert Pravoslavne onlajn komunikacije.

Odgovori oca Gavrila daju praktične pouke koje su zasnovane na ličnom iskustvu. Zbog toga one direktno daju obrazac i ostalom sveštenstvu na koji način da pravilno koriste nove tehnologije, iskorišćavajući ih dušekorisno i izbegavajaći opasnosti koje postoje na internetu. Mnogo je praktičnih primera koji svedoče o bogatom internet i monaškom iskustvu o.Gavrila. Ona se mogu naći na internet stranicama Manstira Lepavine, a internet duhovni razgovori su zapisani u dve vrlo dušekorisne knjige. Zaista je za svaku pohvalu trud oca Gavrila koji svakim danom osvaja nova internet polja i koristi ih na najbolji moguć način.

Mr Vladimir Srbljak
  *  *  *


Pomaže Bog, oče! Blagoslovite!


Preslušala sam ceo materijal, odnosno, tonski zapis sa konferencije na kojoj ste putem tele – mosta učestvovali na ruskoj virtuelnoj mreži.


Meni nije poznato da je do sada neko iz Srpske Pravoslavne Crkve učestvovao na ovakvoj, a ni sličnoj konferenciji i direktno učestvovao u duhovnim razgovorima. Čini mi se da se ovim Vašim činom prosto otvara jedno novo poglavlje u  samom  b i ć u  Pravoslavne Vere, ali i u istoriji Srpske Pravoslavne Crkve. Kao i uvek, i na ovoj konferenciji dirljivo je Vaše neprekidno pozivanje da Crkva nikoga, a naročito mlade, bili oni verujući ili neverujući, ne sme da odbije, jer, „svi oni imaju svoju muku, svako ima svoj lični pečat u tom obraćanju“. Odličan je primer Indusa koga dalje navodite, koji idući na posao na radio talasima u automobilu naiđe na Radio „Blagovesti“ i Akatist Presvetoj Bogorodici, koji ste Vi čitali, i, bez obzira na veliku stresnu gužvu u saobraćaju, kao i činjenicu da ni jednu reč ne razume, oseti neopisivi mir i radost u duši. Dakle, duhovna reč deluje i kad se ne razume.


To znači da ne možemo da tražimo Boga bez Boga, jer nam jedino Bog, Koji je u svima nama, može da pokaže put do Njegovog Carstva, ali, kad dođemo pred ta Vrata, moramo snažno i odlučno da kucamo kako bi se ili otvorila, ili bar malo odškrinula... Jer,  Bog nikoga nije ostavio, jedino je čovek taj koji ostavlja Boga.


Po Vama, snagu društvene mreže  neizostavno treba iskoristiti za propovedanje vere i svedočenje Boga, jer, ako na toj mreži nema duhovnih lica, šta će biti sa mladim ljudima, koji su najčešći konzumenti ovih virtuelnih mreža, a koji tragaju za svojim identitetom, tragaju za nečim nepoznatim, i u tom traganju mogu i da se izgube. I Vi, oče, zaključujete: - „Ako nema poslenika, ni žetve neće biti“.


Oče, meni ostaje da Vam se zahvalim na zastupanju Srpske Pravoslavne Crkve na najbolji mogući način, da Vam poželim dobro zdravlje i svako dobro od Vaskrslog Gospoda. Na mnogaja ljeta!


Tankosava Damjanović