Kriza jača od statistike

Evropska banka za obnovu i razvoj navodi da su domaćinstva u zemljama u tranziciji, među kojima je i Srbija, bila mnogo više pogođena ekonomskom krizom u protekle dve godine nego što to pokazuje statistika o stanju ekonomije tih zemalja.

Privredni rast u jugoistočnoj Evropi u 2012. godini biće "spor i oklevajući", ocenio je u Beogradu glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Sanfi.

"Većinu zemalja regiona u sledećoj godini očekuje niži privredni rast nego što je procenjivano u oktobru", rekao je Sanfi na predstavljanju Izveštaja o tranziciji "Kriza i tranzicija: perspektive ljudi".

Sanfi navodi da su oktobarske prognoze suviše optimistične i da će verovatno biti revidirane naniže u januaru.

Analitičari Evropske banke za obnovu i razvoj u oktobru su procenili da će privredni rast u većini zemalja jugoistočne Evrope biti između dva i tri odsto, uključujući i Srbiju za koju je EBRD predvideo rast od 2,3 odsto.

Domaćinstva u zemljama u tranziciji, među kojima je i Srbija, bila su mnogo više pogođena ekonomskom krizom u protekle dve godine nego što to pokazuju statistički brojevi o stanju ekonomije tih zemalja, saopšteno je tokom predstavljanja Izveštaja o tranziciji.

"Među zemljama u tranzicionom regionu, koji je obuhvatilo istraživanje EBRD-a, domaćinstva u Srbiji, Bugarskoj i Mađarskoj najznačajnije su pogođena krizom, navedeno je na predstavljanju izveštaja u Narodnoj banci Srbije.

Domaćinstva u tranzicionim zemljama mnogo više su osetila uticaj krize nego u zemljama zapadne Evrope, pošto je smanjenje potrošnje osnovnih životnih namirnica u zemljama u tranziciji bilo 39 odsto, a na zapadu samo 11 odsto, dok je u Srbiji potrošnja tih namirnica smanjena 46 odsto, precizirao je Piter Sanfi.

Na pitanje "koliko je kriza pogodila vaše domaćinstvo u protekle dve godine", 40 odsto domaćinstava u Srbiji izjasnilo se da su značajno pogođeni, a još 30 odsto da su prilično pogođeni uticajem ekonomske krize, naveo je Sanfi.

Pad potrošnje 

Domaćinstva u Srbiji bila su pogođena padom potrošnje u svim kategorijama – od osnovnih životnih i luksuznih namirnica, alkohola i duvana, poseta lekaru i u plaćanju računa.

Gubitak radnih mesta, mali efekti zvaničnih mere podrške i pomoći, veće korišćenje neformalnih izvora pozajmljivanja, najčešći su uzroci što su domaćinstva u toj meri osetila uticaj krize.

Sanfi je istakao i da je, u poređenju sa regionom, stepen optimizma u Srbiji manji, pa tako samo oko 30 odsto stanovnika misli da će im deca živeti bolje nego što oni sada žive, dok je u regionu taj procenat oko 50 odsto.

Takođe, udeo stanovnika koji podržavaju demokratsko uređenje opao je u Srbiji 14 odsto u poređenju sa 2006. godinom kada je prelazio 50 odsto, dok je broj ljudi koji su za tržišnu ekonomiju smanjen za 16 odsto, po čemu je Srbija među poslednje dve zemlje u jugoistočnoj Evropi, naveo je Sanfi.

Makroekonomska stabilnost očuvana

Ključna dostignuća Srbije u prethodnom periodu su napredak u evrointegracijama i očuvana makroekonomska stabilnost, navodi glavni ekonomista EBRD-a. 

Sanfi je ocenio da će "Srbija uskoro dobiti status kandidata", bez obzira na to kakva će biti ovonedeljna odluka Evropskog saveta.

Prema njegovoj oceni, pozitivno je što se nastavljaju ulaganja u infrastukturu i privatne investicije.

Sanfi je naveo da su ključni izazovi u 2012. godini za Srbiju pripremanje za pretpristupne pregovore i dalji nastavak fiskalnih reformi koje će se, prema njegovim očekivanjima, nastaviti posle izbora.

Izazovi za Vladu će biti smanjenje javne administracije, ali i reforma penzijskog sistema, ocenio je glavni ekonomista EBRD-a Piter Sanfi.