Povodom 10.godišnjice upokojenja oca Stefana Karuljskog

Oj, čoveče pravedniče, jedan Božiji službeniče, čini dobro za života, jer kad s’ ovoga sveta pođeš, ništa s’ sobom poneti nećeš, već skrštene bele ruke i pravedna dela svoja.

Sveti shimonah Georgije (Vitković)

...Neki ljudi su govorili da je čudak-oni nisu mogli da prodru u njegov svet. Oni nisu mogli da dospu do njegovog neba, ili da putuju oblacima. Ti ljudi su ostali na zemlji….
O.Stefan (Milković) je rođen 1922 godine. Još pre drugog svetskog rata otac Stefan je stupio u manastir Tuman u Srbiji kao poslušnik, gde se u to vreme podvizavalo rusko brastvo. Za vreme rata se nalazio u manastiru Studenica. O tome svedoče sećanja o manastiru tih godina arhimandrita Jovana (Radosavljevića). U to vreme je vladika Nikolaj (Velimirović) rukopoložio oca Stefana u đakona. Na Svetu Goru, prema sopstvenom kazivanju otac Stefan je došao iz Srbije peške početkom pedesetih godina. Najpre je stupio u srbski manastir Hilandar , gde je boravio sasvim kratko. Živeo je s ruskim monasima u Kareji, zatim sam u Starom Rusiku, a potom se naselio na Karulji, mestu najsurovijih podviga svetogorskog monaštva. Ovde je otac Stefan proveo skoro 40 godina. Pripadao je Ruskoj Pravoslavnoj Zagraničnoj Crkvi, kao i neki drugi karuljski podvižnici, ali je primao sve ko mu se obrati za savet i pomoć. Pominjao je stotine imena svake noći vršeći Proskomidiju pritom bez pomjanika, napamet. Napisao je četiri brošure, koje sadrže duhovne pouke opštedostupnog karaktera, koje su štampali njegovi grčki prijatelji. Ali on je u istoriju Svete Gore ušao pre svega svojom svetlom ličnošću koja je u svemu imala  poseban kolorit: i u figuri, i u živom opštenju sa stotinama gostiju, i u podvizima. Požar je uništio keliju, crkvu i veliku biblioteku oca Stefana. Posle ovog događaja Karuljski podvižnik dolazi u Srbiju, u manastir Slanci  kod Beograda, koji je  metoh manastira Hilandar.
U manastiru Slanci, posvećenom svetom Arhiđakonu Stefanu Prvomučeniku, otac Stefan se upokojio na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice 2001 godine.
 +++

Kazivanja oca Stefana –Sloboda

Bog je čoveku jedinom od svih bića koje je stvorio dao um i slobodu. Um da bi tu slobodu mogao da koristi na pravi način, a to znači da se pridržava njegovih Božijih zapovesti. Te zapovesti ne ograničavaju čoveku slobodu nego je potvrđuju. Ako se mi njih ne pridržavamo onda je gubimo. Zavaravaju se oni koji rade suprotno, jer ne koriste svoj um. Greh je dalje prisutan među nama, jer je  čovek tašt. Propovednik kaže-taština nad taštinama, sve je taština. To je najveći greh. Od tog greha sve ostalo nastaje i laž i zavist,  pa onda zbog toga krađa, želja za moći nad bližnjima koje tako ne osećamo , ako imamo takav greh, i na kraju zločin. Ponekad, čak i oni koji su se borili protiv Hrista, dobiju od Boga prosvetljenje i preobraze se potpuno oslobode se svog greha.
Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!
Odabrao sam svoj put. Niko ne može da me skrene…

Otac Gavrilo (Duhovni razgovori):

,,Otac Stefan je živeo svetim životom 40 godina na Svetoj Gori. Sama ta činjenica znači da je velika blagodat za ceo Beograd pa i Srbiju, što se zemni ostaci te čiste duše, tog velikog podvižnika, nalaze u manastirskom groblju manastira Slanci posvećenom svetom Arhiđakonu Stefanu Prvomučeniku. Kada bi znali vernici kako je starac živeo svetim životom, dolazili bi stalno na njegov grob, palili sveće i polagali ili čak sadili cveće, jer je starac mnogo voleo cveće i velike molitve uznosio gajeći ga na vrletima Svete Gore. Nedavno sam u rukama imao fotografiju groba starca Stefana. Kada sam se više udubio i pažljivo pogledao mesto na kome se nalazi njegov grob, misli mi za trenutak odlutaše na Svetu Goru. Skromno je sve što se oko njega vidi, običan grob, drveni krst, poneki cvet, a u blizini košnice sa pčelama. Baš kao na Karulji. Ništa to nije slučajno, pa ni to što je baš Beograd dobio veliki blagoslov da ima telo takvog podvižnika kao što je bio otac Stefan sa Karulje.”