„Crni ponedeljak“ evra ili kako preživeti Božić

Evropa se sprema za najfantastičniju varijantu razvoja događaja u ekonomiji. I čini se da je došlo vreme da bukmejkerske agencije primaju opklade u vezi s budućnošću evra – da li će doći do vraćanja na nacionalnu valutu ili ne, ko će prvi izaći iz zone jedinstvene valute – autsajderi ili naprotiv, vodeće države.

Stručnjaci već ozbiljno diskutuju – da li će evro preživeti katolički Božić koji se bliži. Pojavljuju se i teorije konspiracije – na primer, da Nemačka sprema „crni ponedeljak“ posle kojeg će u opticaj biti uvedeni specijalni „obeleženi“ evri za promet samo u zemlji. A dva meseca kasnije Nemci će potpuno izaći iz evrozone, i to možda zajedno s Finskom i Holandijom.

Bivši predsednik Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj Žak Atali je u intervjuu za jednu od belgijskih radio stanica ocenio samo s 50% verovatnoću da će evro sačuvati svoj status i funkcije jedinstvene evropske valute posle Božićnih praznika. Poznati francuski ekonomista je izjavio: „Sad je pitanje da li će evro još uvek postojati posle Božića. Ostaje samo jedna od dve mgoućnosti, da ili će se jedinstvena valuta sačuvati do tada ili će ona biti u procesu raspada.“

Istina, finansijer vidi i puteve za spasenje evra – za to na nivou Evropske unije treba preduzeti hitne mere. „U suprotnom slučaju će nam se desiti katastrofa,“ – smatra Žak Atali.

Po podacima evropske štampe scenarija katastrofe već postoje. Italijanski portal vesti Quotidiano.net je otkrio tajne planove nemačke vlade, koja navodno sprema nekakav „crni ponedeljak“ za evrovalutu. Kako tvrde mediji, profesor Dirk Majer s nemačkog Univerziteta „Helmut Šmit“ u Hamburgu, već je napravio i dostavio na razmatranje vlade Angele Merkel plan za povratak na nacionalnu valutu – marku.

Sve treba da se odigra iznenada – u ponedeljak će banke biti zatvorene za sve klijente, a već u utorak će kreditne organizacije početi da emituju nove, specijalne banknote evra s magnetskim štambiljem. Pritom će u zemlju biti zabranjeno unošenje novčanica starog obrasca. Dva meseca kasnije Nemačka će dati izjavu o potpunom izlasku iz evrozone.

Iako je najverovatnije da prve zonu evra mogu napustiti zemlje-autsajderi. I ekonomski agenti se već pripremaju za povratak drahme – po informacijama Wall Street Journal obavljena je test trgovina s grčkom valutom u tržišnim sistemima. Međutim, poznati ruski ekonomista Jelena Matrosova vidi i prepreke za ostvarenje ovih planova.

„Treba da budu propisane procedure izlaska, treba da postoje međusobne savezne obaveze – toga za sada nema. Zato se ne zna kako će se to dešavati. Jer ideja je bila potpuno drugačija – stvaranje zajedničke ekonomije.“ 

Stručnjak podseća da je prvo smisao ujedinjenja bio ne samo u uvođenju jedinstvene valute, već u stvaranju globalne ekonomije, koja bi po svojim razmerama mogla da konkuriše Kini i SAD.

U međuvremenu, stručnjaci najveće švajcarske banke UBS su već izračunali koliko će stanovništvo evrozone koštati krah ovog saveza. Prva godina posle izlaska iz evrozone i povratka nacionalnoj valuti koštaće od 9 do 11,5 hiljada evra svakog stanovnika zemlje koja se odrekne jedinstvene valute. Iako za istu ovu Nemačku gubici mogu biti manje značajni – od 6 do 8 hiljada evra po čoveku.

Moguće je da su nemački ekonomisti i političari ovo uzeli u obzir u svojim računicama i da su prednost dali principu „ako ne možeš da zaustaviš proces, predvodi ga“.