Žrtva pedofila svako peto dete zemalja Starog sveta

Međunarodna zajednica ozbiljno je zabrinuta upornim pokušajima „pedofilskog lobija“ da u čitavom nizu zemalja ozakoni seksualna posezanja protiv maloletnih, proglasivši ih za „normalnu seksualnu orijentaciju“.

Poziv da se legalizuje pedofilija izrečen je u kanadskom parlamentu za vreme razmatranja popravki krivičnog zakonika. Psiholog Hubert van Gidžseghem koji je istupio kao ekspert izjasnio se protiv uvećanja maksimalne kazne za zločine seksualnog karaktera protiv dece. Profesor Montrealskog univerziteta u penziji ubeđivao je parlamentarce da pedofilija nije psihičko oboljenje, već poseban vid seksualne orijentacije, uporedo sa homo i heteroseksualnošću.

Drugi ekspert, doktor Vernon Kuinzi, podržao je kolegu. Po njegovom mišljenju, pedofili nisu zločinci, već ljudi kojima je potrebna pomoć, zato je prosto varvarstvo lečiti ih pomoću hemijske kastracije ili podvrgavati zatvorskoj kazni. Između ostalog, misao da treba ispoljiti snishodljivost prema pedofilima naišla je na razumevanje samo kod jednog člana kanadskog parlamenta.

Ali psihologa iz Zemlje klenovog lista podržali su američki istomišljenici iz organizacije B4U-AST, u koju ulaze psiholozi vodećih univerziteta – Harvarda, Ilinoisa i Luisvila. Direktor B4U-AST za nauku Hovard Klajn usput je kritikovao lečenje pedofila koje predlaže Američka psihološka asocijacija. On ih politkorekno naziva minor-attracted persons – ličnostima koje privlače maloletni. Klajn takođe ne smatra pedofiliju za patologiju i određuje je kao još jednu seksualnu orijentaciju.

Ruski lekari vide u pedofiliji psihološko oboljenje – jednu od seksualnih anomalija. Međunarodna istraživanja pokazuju da je oko polovina pedofila sama u detinjstvu bila žrtva seksualnog zločina. Branioci pedofila prećutkuju dugoročne posledice nasilja po zdravlje deteta, podvlači psiholog Iljja šabšin.

Treba shvatati da su polni odnosi za decu, nad kojom nasilje vrše pedofili, nesumnjivo psihološka pa čak psihofiziološka trauma, koja nadalje može da ima najrazličitije posledice. Jasno je da mnogi seksualni poremećaji, sa kojima ljudi već kao odrasli dolaze ne samo psiholozima, već i seksolozima i seksopatolozima, imaju korenje iz detinjstva. Drugim rečima, oni polni odnosi u koje su oni stupali ne po sopstvenoj volji i u ranom uzrastu.

Pedofiliju pokušavaju da legalizuju već nekoliko decenija. Još 50-ih godina u Hagu je bio formiran kruug Enklava, čiji su članovi čak uputili peticiju sa zahtevom da se dozvole „slobodni odnosi sa decom“ holandskom ministru pravde, ali nisu postigli nikakve uspehe na tom polju. 2006. godine u Holandiji se pojavio novi krug Milosrđe, sloboda i raznovrsnost, koji je pokušao da postane politička stranka. Ali „stranka pedofila“ kako ju je odmah nazvala štampa, nije bila zvanično registrovana. Četiri godine kasnije rukovodstvo nesuđene partije je proglasilo samolikvidaciju. Trenutno u SAD i Zapadnoj Evropi radi mnogo sličnih organizacija. One postavljaju sebi razne ciljeve – od promene zakonodavstva i ukidanja gonjenja onih koji imaju seksualne odnose sa maloletnima do podrške i pružanja informacija onima koji su prepoznali u sebi da ih privlače maloletnici.

U većini razvijenih zemalja odnos društva prema pedofilima strogo je negativan, što je odraženo u usvajanju odgovarajućih zakona. Ali broj dece koja se podvrgava seksualnom nasilju ne smanjuje se. Žrtva pedofila je svako peto dete zemalja Starog sveta, navodi strašnu statistiku predstavnik za prava deteta pri predsedniku RF Pavel Astahov.

Predsednički nacrt zakona o pooštravanju kazni za pedofiliju koji je već prošao prvo razmatranje u Državnoj dumi treba kardinalno da promeni situaciju u Rusiji, gde je broj seskualnih zločina protiv dece za poslednjih 5 godina skočio skoro 20 puta.