Krah evra: a šta ako...?

Ekonomisti nastavljaju da raspravljaju o tome koliko je moguć krah evra. Prošle nedelje je mnogo buke izazvala prognoza bivšeg šefa Evropske banke rekonstrukcije i razvoja Žaka Atali. Po njegovom mišljenju evrozoni je ostalo života koliko do katoličkog Božića, manje od mesec dana. I iako većina eksperata smatra da je prognoza preterano mračna, sumnja u svetlu budućnost zone evro je sve veća. Glas Rusije se obratio poznatim ruskim ekonomistima sa pitanjem: A šta ako proces raspada evrozone ipak započne?

Ekonomski potresi poslednjih godina su izvukli na površinu tako ozbiljne probleme da je već vreme početi svetsku perestrojku celog sistema. Neki analitičari smatraju da će prva etapa perestrojke biti upravo krah evrozone.

Ali to malo kasnije. Prvo će se, kada Grčka na primer ipak izjavi da izlazi iz evrozone, pa makar i privremeno, dogoditi nešto strašno. Panika će zavladati tržištem obveznica, nastaće kriza likvidnosti.

Govori rektor Ruske ekonomske škole Sergej Gurijev:

„Ako Grčka najavi da napušta evrozonu, tržišta će odmah početi da nagađaju ko je sledeći. I ako odluče da je to Italija, počeće da prodaju italijanske obveznice i da kupuju nemačke. To može da naglo smanji cene obveznica nekoliko zemalja, što će dovesti do ozbiljne panike. Evropski bankarski sektor je najverovatnija žrtva posle bankrotiranja ili izlaska iz zone evra neke zemlje. I, naravno, evropske finansijske vlasti će se potruditi da ne bankrotira nijedna banka, inače će posledice biti tragične“.

Problemi sa likvidnošću mogu uzdrmati čitavo bankarsko tržište. A pojedine kreditne organizacije, posebno one koje su kupovale obveznice problematičnih zemalja, sudariće se sa ozbiljnim rizikom disbalansa. Iskrsnuće problemi u infrastrukturi. Kako sad vratiti nacionalne novčane jedinice? Kako izračunati kurs u uslovima nestabilnosti? Kao konvertirati sve dugove? Kako i kojim novcem isplatiti već postojeće ugovore? Bivši zamenik ministra za finansije Andrej Vavilov je ubeđen da ne treba tražiti odgovore na takva pitanja, jer evro se neće slomiti.

„Nema nijedne zemlje koja će biti u plusu zbog napuštanja EU ili evrozone. Na koji onda način evrozona treba da se raspadne? Ja ne vidim takve mogućnosti.“

Ipak veoma mali broj eksperata gleda optimistično na budućnost. EU puca po šavovima. Kad krize nije bilo zemlje su žurile da uđu u EU, i u evrozonu. Tako je korisnije i pouzdanije. A čim se dogodila nesreća, većina učesnika saveza je odlučila da gleda svoja posla i ni u čemu ne učestvuje. Ekonomisti kažu da će evro izdržati i postati jači nego ranije samo ako zemlje evrozone prevladaju takvo raspoloženje.