MATI MAKARIJA SA KOSOVA I METOHIJE

Poznati je ikonopisac, nekada akademski profesor, govori nekoliko jezika, okuplja narod, ne samo pravoslavne Srbe, već sve ljude dobre volje, a epitet „kosovski general“, kako je nazivaju, odlično joj pristaje. Nedavno smo posetili manastir Sokolicu i razgovarali sa m. Makarijom.

Nebu pod oblake sjaji se čuveni manastir Sokolica, koji je kao i brdo dobio naziv po istoimenim pticama. U 14 veku, kada je manastir podignut, svaka kuća je gajila onoliko sokolova koliko je bilo ukućana. Danas sokolova ima u šumi, priča nam m. Makarija ispred konaka, dok jedna od monahinja stavlja hranu u drvene kućice za ptice raspoređene prema stenama koje se uzdižu iznad manastira. Očito, mati je na sve mislila, udahnjujući život ovom manastiru, obnavljajući svetinju, ali i gradeći ljudske duše, starajući se i o svoj tvorevini koja nas okružuje.

Manastir je podignut na krajnjim jugozapadnim obroncima velikog kopaoničkog masiva na vrhu koji se zove Sokolica, i ima 980 m a manastir je na 850 m. Podignut je u prvoj polovini 14 veka, u periodu pre kosovske bitke 1389. godine. Najverovatnije da je zadužbinar čelnik Musa Muso je staro srbsko ime Mojsije, koji je bio zet Svetog kneza Lazara, oženio je njegovu sestru i sa njom izrodio sinove Musiće od kojih su Stefan i Lazar Musić poginuli u kosovskoj bici. „I danas se u Sokolici nalazi jedno malo sestrinstvo monahinja, uglavnom su sve visoko školovane,“ priča m. Makarija, dodajući da monah živi daleko od sveta, ali u svetu. „Dakle, mi znamo sve što se radi danas, mi znamo da ima gladnih, da ima žednih, da ima bolesnih, da ima beskućnika. Mi znamo da se Srbi smrzavaju po barikadama, ponekad kad možemo mi njima odnesemo nešto da im na taj način pokažemo da smo mi zajedno sa njima. Na tim barikadama se brani interes Srbije i interes srbskog naroda“, govori m. Makarija o barikadama koje su Srbi podigli kao odgovor na dolazak kosovskih carinika i policije na administrativne prelaze prema Srbiji. Priča i o tome da je manastir žiža duhovnosti ne samo srbskog naroda koji ovde živi. Tu dolaze ljudi i iz centralnog Kosova, iz Srbije, Republike Srpske, iz Evrope, Amerike. „Manastir se pročuo po mermernoj statui Presvete Bogorodice koja je čudotovorna i koja bezdetnim parovima posle molitve može da podari čeda. Mnogi albanski parovi, muslimanski, iz raznih krajeva dolaze tu i mole se i Majka Božija daruje im decu. Baš zbog te statue Presvete Majke Božije, koju poštuju i Albanci ne samo iz okoline, albanski ekstremisti nikada nisu nasrnuli na ovaj manastir, oni ga i danas poštuju, poštuju i nas. Mi se jako trudimo da imamo dobre odnose sa našim komšijama Albnacima“, priča m. Makarija, pokazujući nam ispod manastira, rasute po obroncima albanske kuće.

Objašnjava novom pukovniku Kfora Adolfu Konradu, koji je došao da je upozna, da su mnoga albanska deca tu progovorila, da im za Božić, Uskrs daruju paketiće, ali napominje da iz njih uvek izvade hrišćanska obležja, krstiće, ikonice, da ne bi ispalo da žele da ih pokrste. „Primamo sve ljude, jer je svaki čovek je stvoren po liku Božijem. Ne ukazujemo nekom neku veliku čast zato što je Srbin ili manju čast zato što je Albanac. Čovek je Srbin i čovek je Albanac,“ kaže m. Makarija. Govori pukovniku Konradu da monahinje tu, u albanskom okruženju, ikonopišu, mole se Bogu, žive kao da se ništa ne dešava oko njih, jer žive za večnost. „Hvala Bogu, nismo imale nekih problema, ali smo svesne ako nas budu albanski ekstremisti ubili, da se nikada neće pronaći krivac za to, kao što se to dešava Srbima ovde na KiM,“ govori smireno pukovniku Konradu. On je ubeđuje da to nije baš tako, da je on iskusan jer je bio u mnogim kriznim područjima sveta, ali ga ona prekida i pita, a kada je bio u svojoj kući. Kada je gost iz Kfora otišao pitamo mati da objasni svoje pitanje a ona odgovara, da „onaj ko dođe da napravi red u mojoj kući, mora prvo da ima red u svojoj kući. Onaj ko je došao da u mojoj državi napravi red, morao je da napravi prvo red u svojoj državi.“ S pravom je pukovnik, poput mnogih drugih, nazvao „kosovskim generalom“, mada bi ona više volela da je Božiji general.

„Ljudi moraju da znaju da je jedina istina, jedina istinita vrednost u ovom svetu Bog. Što se više približiš Bogu to ćeš više biti Božiji čovek i Bog će biti sa tobom a kad je Bog sa tobom onda niko ne može protiv tebe,“ rekla nam je igumanija manastira Sokolica mati Makarija, dok smo se pozdravljali sa njom ostavljajući je u planinskim i duhovnim visinama da svedoči, zajedno sa svojim sestrama, kako treba hrišćanski živeti i voleti.

28. novembar 2011.

Razgovarala Ljiljana Sinđelić Nikolić

https://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=100609&Itemid=148