Privrednici vape, bankari ćute

Smanjenje kamata na kredite zavisi, pre svega, od premije rizika zemlje, ali i rizika svakog pojedinačnog privrednika. Ovo je odgovor Narodne banke Srbije na otvoreno pismo pet udruženja privrednika i Saveza ekonomista sa zahtevom da banke smanje kamate na zajmove, jer privredi preti kolaps. NBS, takođe, podseća da svako smanjenje referentne kamatne stope ima za cilj i pad kamatnih stopa banaka, uz povoljne efekte na povećanje investicija i ekonomske aktivnosti.

– U skladu sa smanjivanjem inflacije, Narodna banka je od juna u više navrata snižavala referentnu kamatnu stopu, ukupno za 2,5 procentna poena – kažu u centralnoj banci i dodaju da, ukoliko cene nastave da miruju postoji prostor za njeno oprezno dodatno smanjenje.

Ističu i da podržavaju banke da razgovaraju sa svojim dužnicima iz privrede o mogućnostima za reprogram njihovih obaveza. Kada je reč o dobrim privrednicima koji imaju poslovnu i tržišnu budućnost, interes samih banaka je da takve klijente zadrže i njihove obaveze reprogramiraju, smatraju u NBS.

Bankari, sa druge strane, vrlo nerado javno odgovaraju na zahteve privrednika. Nezvanično, kažu da i oni imaju svoje obaveze prema kreditorima, ali i prema građanima koji su im novac dali na štednju.

– Hoće li neko nama da reprogramira naše kredite? Hoće li građani pristati da im kamatu na štednju isplatimo dve, tri godine kasnije, a ne u roku dospeća? Kako bi stanovništvo reagovalo da od njih tražimo smanjenje kamata na štednju – pita se jedan od prestoničkih bankara.

Kaže, ipak, da je svako preduzeće slučaj za sebe. Objašnjava da banke već rade reprogram zajmova privredi u zavisnosti od konkretnog slučaja. Definiše se i produžetak roka otplate i smanjenje kamata.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, ne misli tako. Dobar deo zahteva privrede ocenjuje opravdanim.

– Stiče se utisak da su se banke malo otuđile od privrede i da ne shvataju da u ekonomiji sve funkcioniše po principu spojenih sudova i da ne može njima da bude dobro, ako je privredi loše. To je moguće, ali samo na kratak rok. Zato mislim da su zahtevi za smanjenje kamata i stabilan kurs opravdani. S druge strane opravdano je i tražiti reprogram zajmova, ali je pogrešno tražiti da to država definiše zakonom. Zaboravlja se da je kredit ugovorni odnos i da nije poklon – kaže Fabris i dodaje da jedino zahtev za smanjenjem obaveznih rezervi nema mnogo smisla. Banke i sada imaju dovoljno sredstava, ali radije posluju sa državom tako što kupuju hartije od vrednosti.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, zahteve privrednika opisuje sledećim rečima: „To bilo isto kao da tražite da bude sunčano i toplo, a napolju je oblačno i pada kiša”. Prema njegovim rečima, smanjenje obaveznih rezervi bankama nije garant da će taj novac otići za povoljnije kredite privredi.

Sa druge strane, potpisnici otvorenog pisma, među kojima je Privredna komora Srbije, klub „Privrednik”, Unija poslodavaca, Udruženje korporativnih direktora, udruženje „Poslodavac” i Savez ekonomista Srbije, upozoravaju da je situacija alarmantna. Zato mole Vladu i NBS da, u okviru svojih mogućnosti, što pre obezbede minimalne uslove za nastavak rada privrede Srbije.

Ovo nije prvi put da privrednici kucaju na vrata centralne banke i Vlade. Gotovo da nema privrednog udruženja koje tokom ove krize nije poslalo predlog mera adresiranih na guvernera Dejana Šoškića ili premijera Mirka Cvetkovića. Iako su zahtevi u otvorenom pismu „već viđeni”, oni se od svih prethodnih razlikuju po tome što je poslovna zajednica nastupila jedinstveno i umesto pojedinačnih zahteva, zajedničkim snagama zatražila pomoć nadležnih.

Privrednici podsećaju da su se u vreme kada je bilo viška novca sve banke utrkivale u davanju novca privredi, ne vodeći mnogo računa o rizicima pozajmica, tako da nije logično da danas NBS štiti samo banke na teret svih građana Srbije.

Strahuju da će banke prinudnim naplatama i blokiranjem firmi oterati u propast najveći deo privrede.

– Ako doživimo da po drugi put privreda pređe u vlasništvo banaka, kao 90-ih godina, sledeći korak će biti i sunovrat bankarskog sistema – upozoravaju.