BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Socijalne mreže: pro et contra

Socijalne mreže: pro et contra
23.11.2011. god.

„Socijalne mreže: čudo ili nesreća 21. veka?“ – ova tema je, može se reći, izazvala najvatrenije diskusije na 6. forumu evropskih i azijskih medija, koji je održan u glavnom gradu Kazahstana, gradu Astani od 21. do 22. novembra. Ove godine na njemu je učestvovalo preko 250 delegata i predstavnika mas-medija iz zemalja ZND, Pribaltike i država iz daljeg inostranstva.

Tema socijalnih mreža i njihovog uticaja na auditorijum na susretu novinarskog društva nije nastala slučajno. Mnogi predstavnici mas-medija priznaju da različiti virtuelni prostori, koji su nekada bili stvoreni radi opštenja danas sve češće obavljaju ulogu sredstava za masovno informisanje. Operativnost informacija, neka one i nisu uvek pouzdane, dopunske mogućnosti foto, video i audio priloga i brza povratna veza – privlače savremeni auditorijum. Sve ovo smanjuje rejting tradicionalnih medija. Pošto nije moguće boriti se sa socijalnim mrežama, s njima se treba sprijateljiti, uveren je deo stručnjaka na forumu.

Po mišljenju drugih delegata socijalne mreže ne kriju nikakvu pretnju i predstavljaju zgodnu dopunu današnjem životu. To je ono što je potrebno svima nama, uveren je predsednik Asocijacije internet-izdavača Rusije Ivan Zasurski.

Skoro svi imaju telefonski imenik ili notes u kojem beleže kontakte potrebnih ljudi. Socijalne mreže predstavljaju isti takav imenik, ali s mogućnošću da se odmah dobije pristup bilo kom čoveku i mogućnošću ažuriranja. Sve ovo se dešava s telefonskim notesom svakog od nas. Plus, postoji mogućnost da se beskonačno i brzo obnavljaju kontakti. A što je glavno, nije moguće izgubiti ovaj telefonski notes.

Ipak, po podacima navedenim u okviru foruma, upravo s razvojem i aktivnim korišćenjem socijalnih mreža savremena omladina je počela da gubi sposobnost verbalne komunikacije. Tako su naučnici Mičigenskog univerziteta došli do zaključka da oni studenti koji se stalno nalaze u svetskoj paučini ne samo da gube vezu s realnošću, već gube i sposobnost za uživljavanje i saosećanje. A kod blogera se zbog obilja informacija i često ograničenih mogućnosti za samoizražavanje, razvija fragmentarna, takozvana spot-svest. To takođe utiče na zdravlje ličnosti.

Još jedna opasnost socijalnih mreža sastoji se u tome što se kolektivnom svešću prilično lako manipuliše. Jarki primer za to je takozvana tviterska revolucija u Moldaviji, kad se 2009. godine upravo iz mikroblogova začuo poziv za masovne ulične nastupe i smenu vlade. Postoji i opasnija tendencija, uveren je rukovodilac RIA „Dagestan“ Nariman Gadžijev:

Danas se ogroman broj učesnika u socijalnim mrežama bavi širenjem ideja pseudoislama. Na primer, kod nas u republici se pojavilo nekoliko mladih ljudi iz Kazahstana. To su ljudi koji ne umeju da se mole, ne znaju ništa o islamu. Spremili su se da izvedu teroristički akt u Mahačkali. Nisu imali granate i počeli su da gađaju kamenjem radnike DAI. I sve to nakon što su čuli predavanje na jednom od ekstremističkih sajtova.

S druge strane, upravo pozivi za pomoć i gašenje požara, koji su prenosili preko ličnih dnevnika, blogova i foruma značajno su pomogli u leto 2010. godine kad je bilo puno požara, kad su u celom centralnom delu Rusije gorele šume i tresetne močvare.

Socijalne mreže predstavljaju samo instrument za dostavljanje i primanje informacija, takav je zaključak stručnog društva na Forumu evropskih i azijskih medija. A spor o njihovoj koristi ili šteti nije ništa više od borbe starog i novog mišljenja. Blogeri i socijalne mreže ne mogu da potisnu profesionalne medije, ali zahvaljujući virtuelnim prostorima i forumima, danas svaki čovek ima mogućnost ne samo da izrazi sopstveno mišljenje, već i da dobije pristup novim znanjima.



  • Izvor
  • Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »