Konfrontacija s reveransom

Vašington se odriče svojih obaveza po Sporazumu o običnim oružanim snagama u Evropi (SOOSE) u odnosu na Rusiju. Ovom novošću nas je prošlog utorka „obradovao“ Stejt department SAD. Ovog puta su za razliku od jednostranog izlaska iz PRO Amerikanci našli povod. Prebacili su krivicu na Rusiju koja je od 2007. godine obustavila izvršenje obaveza po SOOSE. Naizgled, izbalansiran korak. U svakom slučaju, sve je tako prikazano. Temu razmatraju analitičar Sergej Guk i pozvani stručnjaci – Vladimir ANOHIN; potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme i Aleksej ARBATOV, šef Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO, dopisni član RAN.

SOOSE predviđa ograničavanje pet kategorija običnog naoružanja i tehnike, kao i razmenu informacija i inspekciju. Amerikanci su obećali Rusiji da će je na dobrovoljnoj osnovi obaveštavati o „bitnim promenama“ u lociranju svojih snaga u Evropi. Hvala im i na tome. Iako se, naravno, ne može govoriti o izbalansiranosti vojnih potencijala strana. Višekratna nadmoć NATO u odnosu na RUsiju, o kojoj je s ponosom govorio švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt (Karl Bildt) će se očuvati. Čak će i jačati zbog toga što će se u Evropi pojaviti elementi sistema protivraketne odbrane usmerene protiv Rusije.

Logično se postavlja pitanje – da li će se pritom i dalje očuvati status-kvo u Evropi ili se stvar kreće u etapnom obnavljanju epohe „hladnog rata“? Potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Vladimir Anohin se slaže s tezom o kretanju unazad u sferi bezbednosti:

„U toku poslednjih godina SAD su sprovodile politiku dvostrukih standarda. Primanje novih članova u NATO naglo je promenilo odnos snaga. Zato smo mi 2007. godine doneli odluku o obustavljanju dejstva SOOSE. I mislim da je to ispravno. Zato što nam odvezuje ruke za obnavljanje pariteta između NATO i Rusije. A SAD se ovde odigrali ulogu ucenjivača. Sad mogu da kažu: vi ste izašli, evo i mi smo izašli. I zato hajde povežemo SOOSE s pitanjima PRO. Informacija da možemo da lociramo svoje (rakete) „Iskander“ ne samo u Kalinjingradskoj, već i u Krasnodarskoj oblasti i u Belorusiji uznemirila je Amerikance. Lociranje sistema PRO oni su predvideli i u Rumuniji u Poljskoj – kršeći sve međunarodne sporazume o Crnom moru – i na Crnom moru. Po radijusu dejstva „Iskandera“ postupićemo vrlo logično i adekvatno. To nije toliko skup, ali je efikasan način za likvidaciju sistema PRO – u slučaju posebnog perioda“. 

Istina, ne dele svi ruski stručnjaci ovu tačku gledišta. Dopisni član RAN Aleksej Arbatov je sklon tome da smatra da Rusija en koristi sve mogućnosti za postizanje kompromisa s NATO.

„U vojnom smislu ništa u Evropi se neće promeniti. NATO smanjuje svoje oružane snage, Amerika smanjuje svoje vojno prisustvo. Sudeći po svim ruskim izjavama, po njenoj vojnoj doktrini 2010. godine, uznemirava je kretanje struktura NATO ka Istoku. Ako je to zaista tako Rusija treba da bude najviše zainteresovana za dovođenja do kraja pitanja s SOOSE. Zato što adaptirani sporazum iz 1999. godine rešava ovaj problem. On ne dozvoljava pomeranje vojske i infrastrukture NATO na Istok. Međutim, Rusija je rešila da pokaže da se ničega ne boji i zamrzla je svoje učestvovanje u baznom SOOSE“. (...)

Ovde je potrebno izvesno preciziranje. Ukoliko je adaptirani sporazum i postojao to je pre svega bilo na papiru. Niz zemalja NATO je odbio da mu se pridruži – počevši od tri pribaltičke, pa sve do Albanije, Slovenije i Hrvatske. I nisu ga sve potpisnice ratifikovale. Tako da je razlog za izlazak sasvim osnovan. Osim toga, posle ruskog istupanja 2007. godine došlo je do nekih kvalitativnih promena i rasporeda snaga na kontinentu. SAD rešavaju da postave elemente PRO oko Rusije. Planiraju da postave antirakete-lovce ne samo u Poljskoj i Rumuniji, već i na Arktiku i na Dalekom Istoku kako bi oslabile odbrambeni potencijal Rusije – zvanično, partnera u bezbednosti, de fakto – potencijalnog protivnik. „Objektivno, - smatra bivši kancelar SRN Helmun Šmit, - ova promena je na korist Amerike i na štetu svih ostalih.“