Kuda ide Evropska unija?

Zbog nedostatka konsenzusa o daljim koracima za rešenje dužničke krize, sve glasnije se govori o preobražaju EU i evrozone. Analitičari ocenjuju da bi to moglo dodatno da uspori dalje proširenje Unije. Optimisti, pak, smatraju da je kriza prilika da se integracija kontinenta postavi na nove, čvršće temelje.

Proteklu nedelju u svetu obeležile su nove vlade u Grčkoj i Italiji koje su se obavezale na sprovođenje rigoroznih mera štednje.

Da li je pred Evropom izgubljena decenija, poput Japana devedesetih godina, kako to sumorno predviđa češki predsednik Klaus? Na to pitanje mnogi traže odgovor, pre svega od najmoćnije žene Evropske unije Angele Merkel. Ona, pak, bije bitku na dva fronta, ubeđuje i domaću i evropsku javnost u neophodnost čvršće regulative i jačanja finansijskih instrumenata Unije.

"Da bismo prevazišli dužničku krizu potrebna nam je odlučna politička akcija. Svaka zemlja mora da uradi domaći zadatak. Među članicama evrozone potrebne su veća integracija i posvećenost, jer se oslanjamo jedni na druge. Zbog toga ćemo na samitu EU 9. decembra razgovarati o izmeni Lisabonskog ugovora", rekla je Angela Merkel.

Međutim, konsenzusa među dvadesetsedmoricom još nema. Francuska i Nemačka žele čvrstu fiskalnu uniju, koja bi se bavila određivanjem poreza i budžetskih troškova, čemu se protivi London.

Nemačka, pak, ne podržava ideju Britanije da se daju veća ovlašćenja Evropskoj centralnoj banci.

"Ono što nas očekuje su mnogo radikalniji oblici takve Evrope u više brzina. Što se nas tiče to nije dobro, ali to ne znači da naša i druge zemlje treba da odustanu", rekao je profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević.


Novi sukobi nezamislivi

Evropska unija stvorena je pre više od pola veka, kao projekat rešavanja sukoba u Evropi ekonomskim sredstvima. Analitičari ocenjuju da je integracija i dalje toliko jaka da su novi sukobi gotovo nezamislivi. Ipak, sadašnja kriza u Evropskoj uniji neke stručnjake podseća na raspad bivše Jugoslavije.

"Počele su međusobne optužbe ko je kriv zašto je u Evropskoj uniji i evrozoni došlo do ovoga. Kada se postavi pitanje ko je kriv, kada počne da se traži krivac, onda ništa unapred ne može da se definiše gde će to završiti", ocenjuje pomoćnik glavnog urednika nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku sve je moguće i naredna dva meseca biće ključna za budućnost i evrozone i Evropske unije.

Neki od najuticajnijih nemačkih političara i levice i desnice smatraju da stari koncept Evropske unije više ne postoji.

Sadašnja kriza, kažu, prilika je da se čitava integracija kontinenta postavi na nove, čvršće temelje. To bi podrazumevalo ne samo radikalne promene ekonomske i monetarne politike, već i mnogo jaču političku upravu, koja će imati snažnu podršku nacionalnih parlamenata.