Severni tok žuri da pusti koren

Rusija će osporiti norme trećeg energetskog paketa EU. Najvažniji zahtev sa kojim ne može da se pomiri Gasrpom je podela biznisa na eksploataciju i transport energenata. Ministar energetike Sergej Šmatko zamolio je stručnjake da prouče pravnu mogućnost za rešenje datog problema. Nemački poslovni krugovi spremni su da podrže Moskvu.

Indikativno je što se EU pozitivno odnela prema predlogu Rusije da se izvozni gasovodi smatraju nastavkom ruskog cevovodnog sistema. Faktički ovo pitanje već je rešeno puštanjem Severnog toka pre dve nedelje. Mada međuvladnin sporazum nije potpisan. Evropa, kojoj je potreban ruski gas kao nikada do sada, moraće da se odluči na ustupke, uveren je stariji analitičar Arbat Kapitala Vitalij Gromadin.

Prilikom ubrzanog puštanja u rad nove linije ruskog gasovoda Nemačka će moći praktično potpuno da odustane od nuklearne energetike. Za sada Berlinu nedostaje kapaciteta, a katastrofa u Japanu je pokazala da je prelazak na gas potreban u skorije vreme. Rukovodstvo Gasproma je objavilo da se prema ugovorima potpisanim sa Evropom već može govoriti da će naredne godine isporuke gasa skočiti za preko 12 milijardi kubnih metara.

Ako Nemačka bude bila svojevrsni gasni razvodnik, a narudžbine od strane Evrope skoče nekoliko puta, biće aktualno i pitanje izgradnje Južnog toka, podvlači direktor Instituta za probleme nafte i gasa Anatolij Dmitrijevski.

Danas nisu zainteresovani, a već sutra imaju potrebu za uvećanjem obima – sve se brzo menja. Druga je stvar što na pokretanje Južnog toka može da utiče notvaranje novih nalazišta u blizini Turske. Sada postoje osnove da se smatra da su rezerve gasa nađene nedaleko od Kipra. Tako da ne treba zaboraviti: gasno tržište je fleksibilno i brzo se razvija. Zato Rusija treba da bude spremna na razne situacije.

Za sada Moskva dobija zahvaljujući politici cena koju vodi Gasprom, uveren je urednik ruske redakcije Dojče Vele Ingo Mantojfel.

Nemačka je zainteresovana upravo za ruski gas, mada imamo i druge varijante. Na primer, gas iz škriljaca ili komprimovani prirodni. Sve zavisi od cene sirovina narednih godina, pošto je konkurencija vrlo velika.

Zaista, glavni uzrok zašto su sada u zmelje EU narudžbine na gas male jeste ekonomska kriza. Zato kanali isporuke sirovina treba da budu izgrađeni narednih godina, dok EU izlazi iz složene finansijske sitaucije. Za ove godine takođe će moći da se postigne sporazum o trećem energetskom paketu. A to znači prioritetne ostaju dve varijante razvoja scenarija: sirovina će ili dospevati u Evropu Severnim tokom (tada treba graditi treću i čtvrtu liniju), ili gasovodom Južni tok, koji će pomoći da se gasom snabde i Balkan, podvlači rukovodilac analitičke uprave Fonda nacionalne energetske bezbednsoti Aleksandar Pasečnik.

Oba toka, i Južni i Severni, čvrsto su vezani. Njihov strateški kapacitet može da pokrije čitav tranzit gasa koji se vrši preko ukrajinskog sistema – do 122 milijarde kubnih metara godišnje.

Problemi Rusije sa trećim energetskim paketom EU treba da se razreše uskoro. Na to signaliziraju velike investicije od strane evropskih parntera Severnog toka. Tako Vinteršel, kćerinska kompanija nemačkog koncerna BASF, planira da 2012. godine učestvuje u osvajanju nalazišta Gasrpoma. Uz to Rusija i Evropa su se dogovorile da ne pogoršavaju uslove sporazuma. To je propisano u prethodnom sporazumu o saradnji.