Svetsko tržište: povoda za optimizam nema
Svetske berze su ponovo završile nedelju u crvenom segmentu. Tržište je puno negativnih pojava, povezanih pre svega s problemima evrozone – Evropska centralna banka (ECB) je izjavila da nije spremna za lansiranje programa kvantitativnog ublaživanja. Pored toga se saznalo da su vlasti EU spremne da naglo povećaju odgovornost rejtinških agencija za njihove akcije. Nema mira ni na drugoj obali Atlantika. Obim državnog duga SAD je premašio 15 triliona dolara. Za sada, kako kažu analitičari, to ne izaziva ozbiljne brige kod investitora. Međutim, u perspektivi Amerika, a pored nje i sva finansijska tržišta, mogu da se nađu na pragu nove krize, poput one, koja se desila ovog leta.
Trejderi na svetskim berzama su otišli na vikend lošeg raspoloženja. Vodeći indeksi su zatvoreni smanjenjem, povoda za rast kotiranja nema. Mnogi analitičari su pesimistički raspoloženi. Glavni razlog za zabrinutost je rast unosnosti obveznica zemalja evrozone.
Ne pružaju povod za optimizam ni statistički podaci iz ekonomije pojedinih zemalja. U Italiji, koja se naizgled odmakla od ruba defolta, naglo su smanjene narudžbe u industriji. A Francuska, koja se smatra trećom po snazi ekonomijom EU, našla se na spisku potencijalnih autsajdera. Unosnost 10-godišnjih francuskih zadužnica je premašila 3,6 odsto. To je dvostruko više nego plaća Nemačka u skladu sa svojim dugovima. Banka Berenberg i analitički centar Lisabonski savet su objavili istraživanje Euro Plus Monitor 2011, u kojem su stavili Pariz na 13. mesto od 17 u izbalansiranosti ekonomije. Gore stoje stvari samo u Italiji, Portugaliji, na Kipru i u Grčkoj. Međutim, Francuska će uspeti da izbegne krizu dugova, sličnu krizi u Grčkoj, - smatra ekspert finansijske grupe BKS Stanislav Halizov.
Globalno kriza neće obuhvatiti ekonomiju Francuuske, kao što se desilo u Grčkoj, Portugaliji, Španiji i Italiji. Francuska ipak ostaje jedna od najvećih svetskih ekonomija i oslonaca EU i evrozone. U kratkoročnoj perspektivi neće se desiti takvi događaji.
Ponovo je pogrešila agencija Standard and Poor’s. Protekle nedelje je ona objavila vest o smanjenju kreditnog rejtinga Francuske. Ta se situacija ponovila. Analitičari agencije su 18. novembra saopštili da je rejting Brazila povećan na nivo VVV- (tripl-bi minus), koji je zemlja ionako imala. Ta je greška koštala tržišta nekoliko neprijatnih minuta, te je, prirodno, povećala negodovanje berze prema rejtinškim agencijama. Tako se desilo da se upravo ove nedelje saznalo da je EU pripremila nove mere sa zahtevom za stroži odnos prema radu tih agencija. Pretpostavlja se da će kompanije obnavljati rejtinge zemalja EU svakih 6 meseci, a ne jednom godišnje, kao što je današnja praksa. Izveštaji će biti objavljeni u neradno vreme berzi EU, a samo odlučivanje o prisvajanju rejtinga mora da bude transparentnije.
Te mere će biti odobrene i od strane američkih vlasti, koje takođe imaju mnogo pitanja za rejtinške agencije, tim pre što će pažnja investitora uskoro biti ponovo usmerena na SAD. Iduće nedelje takozvani Superkomitet Kongresa (on se sastoji od predstavnika demokratske i republičke stranaka) mora da predstavi usklađeni plan smanjenja troškova budžeta i državnog duga. Poslednji je već premašio 15 triliona dolara. To je za 1 odsto manje od bruto-domaćeg proizvoda zemlje. Komentar analitičara investiciono-finansijske kompanije Solid Vladimira Svinarenka.
Tržišta su za sada koncentrisana na evropskim problemima i evropskom državnom dugu. U vezi sa time zaoštravanje situacije na američkom tržištu zadužnica će prebaciti pažnju igrača na američke probleme. Problem, povezan s gornjom granicom državnog duga SAD, sada je samo u početku svog razvoja, biće masa diskusija i debata o tome. Zato teško da će SAD ostati u okviru prognoziranog nivoa državnog duga.
Prema poslednjim podacima, republikanci i demokrati su skoro uskladili plan smanjenja troškova i povećanja poreza. Među Evropljanima ne vlada takvo jedinstvo. Između ostalog, kancelar Nemačke Angela Merkel i britanski premijer Devid Kemeron nisu mogli da se dogovore ni o uvođenju poreza na finansijske tranzakcije, ni o širenju punomoćja evropskih instituta.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Lawrence OP/cc-by-nc/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.