Parlamentarna trka na putu ka finišu

Parlamentarna kampanja u Rusiji je u jeku. Mada su izbori za donji dom ruskog parlamenta zakazani za 4. decembar, već je počelo prevremeno glasanje. U njemu učestvuju birači niza  zemalja, kao i oni, koji su daleko od civilizacije.

Ranije od drugih će glasati za jednu od 7 stranki, koje pretenduju za mesta u ruskom parlamentu, birači, koji žive i rade u teško pristupačnim rejonima Rusije. To su vojna lica, mornari,  polarni istraživači i meteorolozi, čuvari svetionika i stočari-nomadi. Nema ih mnogo – oko 150 hiljada – odnosno, nešto više od 1 odsto  od broja birača. Međutim, prema zakonu svakom biraču mora da bude obezbeđena mogućnost  da izjavi o svom izboru, -  ispričala je Glasu Rusije član  Centralne izborne komisije Nina Kuljasova.

Izborne jedinice će biti otvorene, između ostalog, na 6 polarnih stanica. U većinu udaljenih mesta Rusije pripadnici izborne komisije će morati da idu helikopterima, terenskim kolima, a čak i jelenskom zapregom. Dakle, svim biračima, ma gde se oni nalaze, biće obezbeđena mogućnost da glasaju.

Prevremeno glasanje je organizovano i u desetinama zemalja. Pre drugih, u subotu su  glasali Rusi, koji se nalaze u Vijetnamu. Poslednji će prevremeno glasati u izbornim jedinicama u Indoneziji, Severnoj Koreji i u SAD-ama. Međutim, biračke kutije će biti otvorene tek 4. decembra, kada  se glasanje završi. Inače će biti otvoreno 376 izbornih jedinica u 146 zemalja.

U međuvremenu, Centralna izborna komisija ne samo da nastavlja pripreme za izbore u Dumu, već prati delatnost stranih posamatrača. Nedavno se taj resor žalio Generalnom tužilaštvu i MIP RF na misiju PASE, jer su  evropski eksperti ocenili parlamentarne izbore u Rusiji pre početka glasanja, prekršivši time Statut UN, kao i zakonodavstvo Rusije i same PASE. Nije isključeno, da je takva neupućenost ustvari dobro promišljena taktika,  jer javne izjave stranih posmatrača mogu da utiču na izražvanje volje građana Rusije. S druge strane,  situacija može da bude mnogo banalnija, ali ni  to nije u redu. Stvar je u tome da se u misijama eksperata često nađu takozvani politički turisti. Rukovodilac Društvenog instituta izbornog prava Igor Borisov je izneo  Glasu Rusije svoje iskustvo.

U svim bez izuzetka misijama ima  iskusnih, upućenih stručnjaka. Naprimer, države ZND šalju iskusne ljude, koji  golim okom mogu da otkriju prekršaje prilikom izbora. Postoji i drugi stav, kada  se formira tim volontera bez ikakvog iskustva učešća u izbornim kampanjama. Između ostalog, naši kolege iz Biroa za demokratske institute i ljudska prava OEBS, formiraući svoje misije, traže od čoveka samo želju da učestvuje u monitoringu izbora, znanje engleskog i diplomu sa zadovoljavajućim ocenama. Često su to samo studenti, a to je nonsens.

U međuvremenu se na državnim radio- i TV kanalima odvijaju predizborni debati. Glavno je pitanje: hoće li oni pomoći strankama da prikupe dopunske bodove na predstojećim izborima? Zanimljivo je što u tom procesu postoji jedna davno primečena u politikologiji zakonitost. Debati su po pravilu u prilog slaboj strani, - uveren je šef fonda Ruski svet Vjačeslav Nikonov.

Jake stranke, koje ionako imaju prednost, ne mogu da prikupe više glasova. Njihov stav ionako deli većina birača. Stavovi drugih, manje poznatih stranaka, ustvari mogu da postanu primetniji za birače samo u vreme debata, to  im može da pomogne da prikupe dopunske glasove. Zato debati nisu korisni  za Jedinstvenu Rusiju. Korisni su oni za sve ostale stranke, uključujući i komuniste i LDPR.

Prema podacima poslednjeg anketiranja Sveruskog centra proučavanja javnog mnjenja, za Jedinstvenu Rusiju je spremno da glasa 40 odsto anketiranih, za komuniste 13 odsto, LDPR u toku tri nedelje ima 9 odsto. Za Pravednu Rusiju je spremno da glasa 7 odsto birača, što će joj omogućiti da uđe u Dumu 6. saziva  kao punovredna frakcija, a ne minoritarij. Što se tiče neparlamentarne opozicije, verovatno će ona takva i ostati. Stranke Jabuka, Patrioti Rusije i Pravo delo danas mogu da računaju na  manje od 1,5 odsto glasova. Današnji uslov za ulaženje u Državnu dumu iznosi 7 odsto.