Povećati svest o nasilju nad decom

Jedno od petoro mališana, prema evropskoj statistici, preživelo je neki vid seksualnog zlostavljanja, navodi Popadić, i dodaje da Srbija "ne odstupa značajno od te evropske brojke".

Incest trauma centru se, prema podacima od 1994. do 2009. godine, nedeljno javljalo devet lica, ali prema rečima direktorke te ustanove, pored te, postoji i siva brojka.

Rasprostranjenost emocionalnog, fizičkog i seksualnog nasilja je zabrinjavajuća, kaže Popadić, kao i da je fizičko zlostavljanje najprepoznatljivije, dok je emotivno i dalje neprepoznato, a na neki način čak i prihvaćeno, iako izuzetno snižava samopoštovanje i samopouzdanje deteta.

Postoji niz faktora koji određuju ozbiljnost traume, kao što su uzrast deteta, učestalost zlostavljanja, a kada dođe do seksualnog nasilja za pomoć se uglavnom javljaju deca starija od 12 godina dok se umesto mlađe dece uglavnom prijavljuju majke.

Prema rečima direktorke Incest trauma centra, polna struktura počinilaca pokazala je da su to osobe muškog pola, kao i da su podaci pokazali da se tajna seksualnog nasilja duže krije u urbanim sredinama i visoko intelektualnim slojevima.

"Govoreći o izložbi 'Nasilje nad decom kroz istoriju', koju je Centar organizovao u 'Madlenijanumu', Popadić je rekla da se odnos prema najmlađima kroz istoriju nije posebno promenio, jer ih roditelji i dalje često doživljavaju kao vlasništvo.

Najbolja prevencija nasilja je, kaže Popadić, uvođenje te teme u školski plan i udžbenike, a država treba da povede kampanju podizanja svesti javnosti i u okviru toga napravi nacionalnu studiju o njegovoj rasprostranjenosti.

Država treba da promisli i izmeni zakon u delu zastarevanja seksualnih delikata koji zastarevaju posle šest godina, kaže Popadić, i dodaje da, je prosek kazni za počinioce od šest meseci do tri godine, a najviše dosuđena kazna bila je devet godina zatvora, u slučaju počinioca koji je bio povratnik i zlostavljao više dece.

U saopštenju ombudsmana povodom Međunarodnoh dana deteta 20. novembra navodi se da je pripremljen Nacrt zakona o pravima deteta, koji predstavlja pionirski pokušaj da se zaokruži koncept prava deteta u domaćoj pravnoj teoriji i praksi.

Zakonska rešenja o pravima deteta

Ta zakonska rešenja će na sveobuhvatan način urediti prava deteta, postupanje organa javne vlasti u njihovoj zaštiti, kao i da će to biti prvi put da zaštitnik građana iskoristi zakonsko ovlašćenje da po sopstvenoj proceni podnese inicijativu za usvajanje novog zakona, navodi se u saopštenju.

Ombudsman očekuje da će taj akt doprineti postepenom menjanju svesti, kako državnih institucija, javnosti i roditelja, kao i da je poštovanje prava deteta prvi nužan korak u stvaranju zadovoljnog i odgovornog pojedinca.

Rasprava o Nacrtu će se obaviti polovinom decemra, a pored nadležnih ministarstvava, organizacija civilnog društva koje se bave pravima deteta i domaćih eksperata, sugestije će dati i eksperti SE kojima je tekst dostavljen na ekspertizu.

Rasprava će, dodaje se u saopštenju, omogućiti da se finalizira tekst Nacrta i potom uputi Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje