Dugovi kamen spoticanja

Visoki spoljni i rastući javni dug Srbije su ranjiva mesta za prelivanje krize iz Evrope i zato je važno da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti, ocenio ekonomista Svetske banke Ron Hud, na predstavljanju izveštaja za jugoistočnu Evropu.

Dublja integracija sa Evropskom unijom, i pored ekonomske krize u evrozoni, ostaje najbolja perspektiva za privredni rast zemalja jugoistočne Evrope, navedeno je u "Redovnom ekonomskom izveštaju za jugoistočnu Evropu" Svetske banke, koji je predtavljen u Beogradu.

Srbija će ove i iduće godine ostvariti dvoprocentni privredni rast, prognozira Svetska banka.

Visoki spoljni i rastući javni dug Srbije su ranjiva mesta za prelivanje krize iz Evrope i zbog toga je važno da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti, ocenio je ekonomista Svetske banke Ron Hud.

Fiskalna konsolidacija je ključno pitanje za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, rekao je Ron koji je i autor izveštaja.

Hud, koji je vodeći ekonomista Svetske banke u sektoru za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje za region Evrope i Azije rekao je da dobar znak za Srbiju predstavljaju i dobri rezultati Nedelje štednje i da je potrebno nastaviti dobre odnose sa MMF-om. 

Prema rečima Huda, dublja integracija sa Evropskom unijom ostaje najbolja perspektiva za ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana.

"Projekcije rasta u tom regionu su 2,5 odsto u 2011. godini odsto u 2012. godini, ali čak i tako skromne projekcije rasta podrazumevaju da će kriza u evrozoni biti razrešena na odgovarajući način", rekao je Hud.

Ukoliko se kriza pogorša, ekonomski rast u zemljama regiona mogao bi da bude mnogo niži, ocenio je Hud. 

Hud kaže da će se efekti daljeg globalnog usporavanja privrede i produžetak neizvesnosti oko krize u evrozoni preliti na privrede zemalja regiona kroz trgovinu i finasije, koje uključuju i priliv direktnih stranih investicijA, kreditiranje i priliv doznaka.

Prema njegovim rečima, trgovina sa EU je ključni pokretač izvoza i ukupnog ekonomskog rasta u zemljama regiona i predstavlja između 30 odsto i 50 odsto njihovog BDP-a.

Kako je naveo Hud, u 2010. godini 58,2 odsto ukupnog izvoza šest zemalja jugoistočne Evrope išlo je ka EU, najvećim delom u Italiju i Nemačku, a investitori iz EU predstavljaju najveći ukupni izvor direktnih stranih investicija u region, sa neto prilivom većim od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Izveštaj je obuhvatio Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Kosovo.