Greh je braniti lekara koji je napravio grešku

Doktor Dragoslav Ercegovac je univerzitetski profesor, doktor medicinskih nauka, specijalista neuropsihijatrije, epileptolog i klinički neurofiziolog. Ovaj vrsni lekar, koji je široj javnosti poznat kao čovek koji se u Srpskom lekarskom društvu bavio problemima etike, svoja stručna znanja, ali i odgovoran odnos prema profesiji izučavao i gradio na Univerzitetu u Frajburgu kod profesora Ričarda Janga i na Univerzitetu Filadelfija, gde i danas predaje kao gostujući profesor.
Na internacionalnom kongresu u Lisabonu proglašen je za Ambasadora za epilepsiju, član je Srpskog lekarskog društva, Američke akademije za neurologiju, Njujorške akademije nauka i drugih profesionalnih organizacija. Dobitnik je Fulbrajtove nagrade.

Posebno je ponosan na školu za kliničku epileptologiju, gde je obučio oko 120 lekara sa teritorije bivše Jugoslavije.
Kada je otišao u penziji posvetio se privatnoj praksi i saradnji da esnafskim udruženjem lekara, kojem je dao veliki doprinos u izgradnji principa rada i organizovanja. Na neke trenutke iz tog perioda doktor Ercegovac je ponosan, a o nekim ne želi ni da govori.

- Presednik Etičkog komiteta sam bio četiri godine. Taj izazov me je koštao životnog mira - kaže profesor i dodaje da je etika najbolnija tačka svakog društva, a posebno medicine, kao njegovog najosetljivijeg dela. Doktor Ercegovac je često bio iznenađen korupcijom, neznanjem i drugim pojavama u svojoj branši, sa kojima se sretao baveći se etikom u domaćoj medicini.

Pojavu da se o lekarskim greškama govori sve češće i sve glasnije doktor objašnjava time što se društvo u celini otvara i što su građani sve više zainteresovani da dođu do istine.

- Ljudi sada „čeprkaju“ i idu dublje u potrazi za činjenicama. To je dobro. Javnost je, međutim, često nemilosrdna i istina joj nije najvažnija - objašnjava doktor i dodaje da je često bio u poziciji da brani lekare od javnosti, ali ništa ređe i stav javnosti od lekara, koji znaju da budu solidarni na štetu istine. On naglašava da je za utvrđivanje činjenica najvažnije da ne prođe mnogo vremena, jer je posle sve teže dokazati. Doktor je međutim izričit.

- Najveći greh je braniti lekara koji je u svom radu pogrešio.
O smrti male Anje Grahovac i stručnom nalazu koji isključuje lekarsku grešku profesor Ercegovac kaže:
- Nemam razloga da sumnjam u nalaz tima Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jer se radi o veoma ozbiljnoj i stručnoj ekipi. Međutim, razumem i bol roditelja i reakciju javnosti. To je jedna vrlo delikatna priča.

Pored grešaka koje mogu biti kobne za život i zdravlje pacijenta, doktor govori i o čestoj nezainteresovanosti i neljubaznosti njegovih kolega.
- I sam sam se više puta sretao sa situacijom da lekar odbije da me primi „jer nemam zakazano, ili nisam došao u vreme kada radi moj odabrani lekar“ - sa osmehom kaže doktor i dodaje da često ne vredi ni kada se pozove na to da je kolega ili „jednostavno stariji čovek, prema kome treba imati obzira“.

Ercegovac kaže da njegovi pregledi traju dugo, čak po nekoliko sati, jer dugo razgovara sa svojim pacijentima i uzima detaljnu anamnezu. Često se tek „kroz dugu priču sa čovekom ili njegovom porodicom dođe do najvažnijih podataka koji mogu da usmere lečenje u pravom smeru“.
I pitanje problematičnih lekova koji se pojavljuju na tržištu, pa i u domovima zdravlja profesor može da podvede pod moralni problem našeg zdravstva.

- I sam sam svojevremeno bio uključen u atestiranje lekova. Procedure za odobravanje nekog leka su, u to vreme, bile rigorozne, ali mislim da to nije bilo preterano. Ispitivanje bioloških, psiholoških i svih drugih uticaja je trajalo i po dve godine. Morali smo da testiramo i domaće i inostrane lekove, čak i ako su oni prošli sličnu proceduru u svojoj zemlji - objašnjava doktor i dodaje da je čuo, mada se nije sam uverio da u apotekama ima lekova sumnjivog kvaliteta, ali i izražava svoje duboko uverenje da će država na najbolji način izaći sa tim na kraj, jer se „u ministarstvu time bavi stručna i odgovorna ekipa na čelu sa Svetlanom Vukajlović“.

On upozorava i na opasnu pojavu koja uzima sve više maha, čak i u Srbiji, a to je kupovina medikamenata preko Interneta.
- Često su to preparati za potenciju, što takođe nije bezazleno, ali se prodaju i psihijatrijski lekovi, antibiotici i razni drugi kojima se ne zna ni sastav ni delovanje.
Profesor Ercegovac je svestan brojnih etičkih problema u našem zdravstvu i tvrdi da je „često tanka granica između moralnog i ekonomski isplativog postupanja“, ali i da nas uz odlučni stav države i stručnih udruženja, da se bore i kažnjavaju ovakve pojave sigurno čekaju bolji dani.

- Sasvim iskreno verujem da će biti bolje. Krenuli smo tim putem i ako možda na trenutke ne izgleda tako - ide nabolje, mora ići nabolje - uveren je profesor Ercegovac.