RS može da opstane i sama

Banjaluka, 26. oktobra – Može li Republika Srpska samostalno funkcionisati? Generalna proba odgovora na ovo pitanje možda će uskoro biti održana, pod uslovom da visoki predstavnik međunarodne zajednice Miroslav Lajčak i premijer Republike Srpske Milorad Dodik ispune obećano. Lajčak – da neće povući Zakon i izmenama i dopunama Zakona o Savetu ministara i Obavezujuću instrukciju za promenu Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Dodik – da će njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata, ako se visoki predstavnik ne predomisli, preći u opoziciju u parlamentu BiH, a njegovi predstavnici u zajedničkim organima podneti ostavke.

Ako se desi da zajednički organi vlasti BiH – pre svih njeno Predsedništvo, Savet ministara i Parlamentarna skupština – budu blokirani, i ova zemlja će se naći u svojevrsnom pravnom i političkom vakuumu. S obzirom na ustavnopravni položaj bosanskohercegovačkih entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, oni bi, barem dok se ne nađe izlaz iz krize, živeli jedan pored drugog.

Republika Srpska, kao i Federacija BiH, po Dejtonskom sporazumu ima zaokružen sistem zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Ona samostalno upravlja svojom, do sada neprivatizovanom, privredom i infrastrukturom. Njen elektroenergetski sistem, jedan od snažnijih privrednih oslonaca, sa BiH je uvezan jedino preko prenosne mreže. Železnice RS sa železnicama Federacije BiH povezuju jedino pruge, telekomi su takođe potpuno odvojena i samostalna preduzeća. Odvojeni su, bez obzira na to što imaju takozvana zajednička jezgra, i obrazovni sistemi. Javna uprava je, isto tako, republička nadležnost. Republika Srpska ima i zaokružen pravosudni sistem i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Osim toga, ona upravlja i raspolaže i svim svojim prirodnim bogatstvima...

Autonomiju Republike Srpske u okviru BiH održava i njen budžet, koji je ove godine milijardu i 375 miliona maraka (703 miliona evra) i za 120 miliona maraka je premašio planirani iznos. Osim toga, ona učestvuje trećinom u finansiranju zajedničkih organa i raznih agencija na nivou BiH, za šta će ove godine izdvojiti oko 300 miliona maraka. Deo tih organa i agencija, prema analizama rađenim u Republici Srpskoj, košta mnogo a radi malo, zbog čega u Banjaluci ozbiljno razmišljaju da predlože njihovo gašenje, što bi – ako se ostvari – značilo povećanje prihoda kojima ona samostalno raspolaže.

Za razliku od Federacije BiH, koja ima budžetski deficit, jer za javnu potrošnju izdvaja 64 odsto novca poreskih obveznika, Republika Srpska – za ovu stavku – troši 36 procenata budžeta, koji će ove godine, prvi put, zabeležiti suficit.

Vlada Republike Srpske je nedavno usvojila Razvojni program, kojim je predviđeno da se do kraja 2010. godine u privredu i infrastrukturu uloži 2,7 milijardi maraka. Mimo ovih sredstava, planirana su velika ulaganja u elektroprivredu: izgradnja termocentrala „Gacko 2” i „Ugljevik 2”, hidrocentrala „Buk Bijela” i „Dubrovnik 2”. U izgradnju ove četiri elektrane, prema predračunima, zajedno sa stranim partnerima, uložilo bi se više od 3,7 milijardi maraka.

Sa ekonomskog stanovišta, Republika Srpska bi, prema procenama stručnjaka, mogla da opstane kao samostalna država. Međutim, njena eventualna samostalnost nije, barem u ovom trenutku, pitanje o kojem može da odluči samo ona, odnosno da se ono reši dogovorom unutar BiH. Sudbinu Republike Srpske, kao i Kosova i Metohije, u svojim rukama suštinski drže velike zapadne sile.

S obzirom na ranija iskustva sa njihovim delovanjem – kako u BiH, tako i Srbiji – one bi na pokušaj osamostaljivanja Republike Srpske, mimo njihovog pristanka, mogle da odgovore silom. Ne samo političkim i pravnim nasiljem, kakvo primenjuju preko odluka Upravnog odbora Saveta za primenu mira i Kancelarije visokog predstavnika, nego i vojno-policijskim.

Da li se i gde i sada razrađuje mogućnost „disciplinovanja” Republike Srpske i Milorada Dodika, u šta bi spadalo i njegovo smenjivanje od visokog predstavnika? Ovo pitanje se može i drugačije formulisati: da li je sila i pokoravanje srpskog naroda u BiH, na početku 21. veka, jedini odgovor na legitimne i na demokratskim standardima zasnovane zahteve rukovodstva i naroda Republike Srpske – dosledno tumačenje i primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma?

Etnički princip

Na nivou Bosne i Hercegovine deluju Granična policija, Agencija za istrage i zaštitu, Obaveštajno-bezbednosna agencija i Oružane snage, Sud i Tužilaštvo, Ustavni sud BiH, Uprava za indirektno oporezivanje... Svi oni su formirani na principima koji su važili u nekadašnjoj Jugoslaviji – paritetna zastupljenost entiteta i naroda. Ako se kriza u BiH, izazvana nametnutim odlukama visokog predstavnika nastavi zaoštravati i podele postanu još veće, moguće je da dođe do primene slovenačko-hrvatskog scenarija sa početka devedesetih godina prošlog veka: da svako krene na svoju stranu – Srbi u Republiku Srpsku, a Bošnjaci i Hrvati u Federaciju BiH.