EU na pragu novih iskušenja

U razvoju krize u Evropskoj uniji pojavila se nova dimenzija – unutarpolitička. Ako je do sada glavni izazov za funkcionisanje zajedničkih evropskih institucija ležao u finansijsko-ekonomskim problemima pojedinih država, narednih nedelja sudbina EU se našla kao talac političkog sukoba unutar jedne od takvih zemalja – Grčke. I sličan razvoj događaja zato što predstavlja presedan deluje opasnije od dužničkih problema ili nestabilnosti kursa evra. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Već sada se može govoriti o tome da su grčke vlasti prešle određenu crvenu liniju. Do sada se u okviru EU smatralo da u najmanju ruku politički je nekorektno dovesti u sumnju zasnovanost odluka koje se donose na nivou samita EU. Diskusije su bile dopustive tek u fazi pridruživanja pojedine zemlje zoni evra ili šengenskom prostoru, ili prilikom ratifikacije Lisabonskog sporazuma o reformama EU. Ipak da vlada zemlje koja preživljava finansijsko-ekonomsku krizu poželi da se posavetuje sa narodom o adekvatnosti mera koje nude Francuska, Nemačka, i drugi evropski „teškaši“, to se još nije dešavalo. I ovde Grčka, koja se smatra domovinom demokratije, već je napravila važan predsedan. Mi verujemo našim građanima, verujemo njihovom razumu, verujemo ispravnosti njihove odluke, izjavio je Gerogios Papandreu, istupajući pred članovima vladajuće stranke PASOK.

Simptomatično, ali upravo ove reči izazivaju negodovanje lidera Jedinstvene Evrope. Dalje od svih je, po tradiciji, otišao francuski predsednik Nikola Sarkozi. On ne samo da je izjavio da smatra vezivanje finansijske pomoći Atini i vođenje stroge budžetske politike od strane grčke vlade jedinim mogućim putem rešavanja problema grčkog duga, već i nazvao greškom samo nalaženje Grčke u zoni evra. U intervjuu za francuske kanale Frans 2 i TF1, on je jasno aludirao da je zemlja pre 10 godina dala „netačne nacionalne ekonomske pokazatelje“.

Slična reakcija ne samo da svedoči o pokušajima rukovodstva EU da skinu sa sebe odgovornost za sopstvene greške, već očigledno demonstrira njihov istinski odnos prema svojim partnerima iz organizacije, podvukla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije MGIMO MID RF Jelena Ponomarjova.

Šta više, oni ne shvataju kako može biti da se neko ne slaže sa njihovim modelima. Kod njih postoji model po kojem žive. Oni su navikli tako da žive i žele da svi tako žive. A mi ne želimo, Srbi ne žele, sa sumnjam da Bugari previše prate neoliberalni model modernizacije. Zemlje i narodi imaju svoje viđenje. Želim da jedem svoj hleb, govorio je starogrčki junak Odiseje. Prema poslednjim sociološkim anketiranjima, oko 60% stanovnika Grčke negativno se odnosi prema merama koje je predložila EU za prevladavanje budžetske krize. I vlasti zemlje ne mogu da ingnorišu slična raspoloženja.

Ministar inostranih poslova Grčke Stavros Lambrinidis u intervjuu za Bi-bi-si već je odgovorio Sarkoziju: ne treba praviti od jedne zemlje žrtvenog jarca. Po njegovim rečima, dužnička kriza je danas opšteevropski problem, i značajni državni dug imaju i Italija, Španija, Irska, Portugalija. A vodeće svetske ekonomske agencije prognoziraju da kriza u odnosima rukovodstva EU i Grčke vodi ka efektu domina. Jer bankrotstvo jednog od članova EU sa istovremenim izlaskom iz zone evra može da obori ne samo tržišta, već i čitavu konstrukciju EU. Nije slučajno, po podacima agencije Bulumberg, nivo poverenja u poslovnim krugovima prema Nemačkoj pao u oktobru na minimalni pokazatelj u posledih godinu i po, a raspoloženje među nemačkim investitorima na trogodišnji minimum.

Čak u redovima vladajuće stranke PASOK postoje ozbiljna neslaganja povodom dalje sudbine EU i mesta Grčke u njoj. Ne treba sumnjati da slično vrenje postoji i među vladajućim elitama drugih evropskih zemalja koje su već ušle ili tek planiraju da stupe u EU. I stalni gubitak poluga uticaja na situaciju u sopstvenim redovima od strane rukovodstva EU neizbežno jača pozicije evropskih skeptika koji se oslanjaju na veliki deo nacionalnog biračkog tela.